Трка на 60 метара
Трка на 60 метара је спринтерска атлетска дисциплина, која се обично одржава на такмичењима у дворани. Састоји се од спринта у правој линији, који траје око 7 секунди. На отвореном је ретка дисциплина, бар у такмичењима сениора, где доминира трка на 100 метара.
У овој дисциплини је најважнији старт. Због дужине сале и великих брзина иза циља се обично постављају на зид заштитни „теписи“ да би спречиле евентуалне повреде такмичара.
Трка је била на програму Летњих олимпијских игара два пута у мушкој конкуренцији 1900. у Паризу и 1904. у Сент Луису, али је после тога скинута са програма игара.
Светски рекорди уреди
Светски рекорди на 60 метара у дворани признати су од ИААФ (International Association of Athletics Federations – Међународна атлетска федерација) 31. децембра 2009. године. Тренутно у мушкој конкуренцији светски рекорд држи Американац Кристијан Колеман са 6,34 (34,07 km/s ) који је постигао у Албукеркију 18. фебруара 2018. Код жена рекордерка је Рускиња Ирина Привалова са 6,92 (31,21 km/s) који је постигла два пута, оба пута у Мадриду. Поставила га је 11. фебруара 1993, а изједначила 9. фебруара 1995. Приликом постављања светског рекорда у трци на 100 метара у Берлину 2009. године Јусејн Болт је у пролазу на 6о метара трчао 6,31 (34,23 km/s ). Овај резултат, није постигнут у трци на 60 метара, па не може бити признат као светски рекорд.
Листа најбољих резултата свих времена на 60 метара за мушкарце уреди
Ово је листа атлетичара, који су трчали 60 метара у времену испод 6,47 сек. са стањем на дан 4. мај 2022. године. (Напомена: већина атлетичара је по неколико пута истрчало трку у приказаном временском распону. Приказан је само најбољи резултат.) [1]
Листа најбољих резултата свих времена на 60 метара за жене уреди
Ово је листа атлетичарки, које су трчале 60 метара у времену испод 7,02 сек. са стањем на дан 5. мај 2022. године. (Напомена: већина атлетичарки је по неколико пута истрчало трку у приказаном временском распону. Приказан је само најбољи резултат.) [2]
Мушки рекорди у дворани уреди
[1] (стање 5.мај 2022)
| Време/сек | Име | Рођен | Држава | Датум | Место | |
|---|---|---|---|---|---|---|
| СР | 6,34 | Кристијан Колеман | 6. март 1996. |  САД |
18. фебруар 2018. | Албукерки |
| ЕР | 6,41 | Ламонт Марсел Џејкобс | 26. септембар 1994. |  Италија |
19. март 2022. | Београд |
| САР | 6,34 | Кристијан Колеман | 6. март 1996. | САД |
18. фебруар 2018. | Албукерки |
| ЈАР | 6,52 | Жозе Карлос Мореира | 20. септембар 1983. |  Бразил |
13. фебруар 2009. | Париз |
| АФР | 6,45 | Леонард Мајлс-Милс | 8. мај 1973. |  Гана |
20. фебруар 1999. | Колорадо Спрингс |
| АЗР | 6,42 | Бингтјен Су | 29. август 1989. |  Кина |
3. март 2018. | Бирмингем |
| ОКР | 6,52 | Метју Шервингтон | 20. октобар 1993. |  Аустралија |
7. март 1999. | Маебаши, Јапан |
| Метју Шррвингтон | 20. октобар 1993. | Аустралија |
7. март 1999. | Маебаши, Јапан | ||
| РС | 6,67 | Алекса Кијановић |  СрбијаБеоградски атлетски клуб, Београд |
11. фебруар 2020. | Стокхолм |
Женски рекорди у дворани уреди
[2] (стање 5. мај 2022)
| Време/сек | Име | Држава | Датум | Место | |
|---|---|---|---|---|---|
| СР | 6,92 | Ирина Привалова |  Русија |
11. фебруар 1993. | Мадрид |
| 9. фебруар 1995. | Мадрид | ||||
| !ЕР | 6,92 | Ирина Привалова | Русија |
11. фебруар 1993. | Мадрид |
| 9. фебруар 1995. | Мадрид | ||||
| САР | 6,95 | Гејл Диверс | САД |
12. март 1993. | Торонто |
| Марион Џоунс | САД |
7. март 1998. | Маебаши | ||
| ЈАР | 7,17 | Росанђела Сантос | Бразил |
13. фебруар 2016. | Берлин |
| АФР | 6,99 | Миријел Ауре |  Обала Слоноваче |
15. фебруар 2013. | Бирмингем, |
| АЗР | 7,09 | Сусантика Џајасинге |  Шри Ланка |
7. фебруар 1999. | Штутгарт |
| ОКР | 7,30 | Сали Маклелан | Аустралија |
7. фебруар 2009 | Бостон |
| РС | 7,31 | Ивана Шпановић | Србија АК Војводина, Нови Сад |
31. јануар 2015. | Нови Сад |