Награда „Доситеј Обрадовић” за животно дело

Награда „Доситеј Обрадовић” за животно дело установљена је и додељује се од 2013. године. Управни одбор Задужбине „Доситеј Обрадовић”, на седници одржаној 16. октобра 2013. године, донеo је одлуку о утемељењу награде. Додељује се за животно дело из области филозофије, етике, естетике, теорије и историје књижевности, компаратистике, лингвистике, различитих грана педагошко-психолошке теорије и праксе, преводилаштва и свих видова културног посредништва и комуникације. Награду додељује Задужбина „Доситеј Обрадовић”, а састоји се од плакете са ликом Доситеја Обрадовића и новчаног износа.[1]

Награда „Доситеј Обрадовић” за животно дело
Spomenik Dositeju Obradoviću, Studentski grad.JPG
Споменик Доситеју Обрадовићу испред Природно-математичког факултета у Новом Саду
Додељује се заживотно дело за све дисциплине науке, просвете, књижевности и културе, којима припада, или их је утемељио у српској средини, наш велики писац и просветитељ Доситеј Обрадовић
ДодељујеЗадужбина „Доситеј Обрадовић”
ЗемљаСрбија
Прво додељивање
2013. год.; пре 10 година (2013)
Последње
додељивање

2020. год.; пре 3 године (2020)
Тренутни добитникСиниша Павић
Веб-сајтНаграда Доситеј Обрадовић за животно дело

ДобитнициУреди

Према Правилнику о додељивању Награде добитник може бити држављанин Републике Србије, или неке друге државе, чији рад доприноси српској култури и њеној промоцији у свету. Конкурс се расписује једном годишње, а награда се уручује сваког фебруара за претходну годину. О добитницима награде одлуку доноси петочлани жири који је именован од стране Управног одбора Задужбине и чији мандат траје четири године.[1]

Година Добитник/ца Образложење жирија
2013. академик Владета Јеротић Академик Владета Јеротић је својим животом, делом и деловањем по свему на трагу мисије коју је у српском народу остварио Доситеј Обрадовић. Његово просветитељство, филозофско-религијско и књижевно стваралаштво, прожето изразитом хуманистичком цртом његове личности, превазилази и наткриљује све посебности и искључивости својствене нашем времену...

(Жири: проф. др Војислав Јелић - председник жирија, проф. др Мирко Васиљевић, проф. др Славко Гордић, др Марко Недић и проф. др Драган Симеуновић)[2]

2014. Бисерка Цвејић Госпођа Бисерка Цвејић, примадона Опере Народног позоришта у Београду, већ одавно је позната и призната у земљи и свету као врхунски музички стваралац и вокални педагог. Попут Доситеја, вратила се, након у иностранству проведене младости, у родну земљу и посветила јој сву своју стваралачку енергију, проносећи потом најчувенијим светским музичким сценама не само славу свога талента, већ и глас о својој земљи и Београду у којем је провела најплодније деценије свога живота.

(Жири: проф. др Војислав Јелић - председник жирија, проф. др Мирко Васиљевић, проф. др Славко Гордић, др Марко Недић и проф. др Драган Симеуновић)[3]

2015. Раша Попов Педагошки учинак стваралачког и медијског дела и деловања Раше Попова на Доситејевом трагу духовног оплемењивања младих нараштаја на укупном српском духовном простору, укључујући стару и нову дијаспору, чини га достојним Доситејеве награде за животно дело.

(Жири: проф. др Војислав Јелић - председник жирија, проф. др Мирко Васиљевић, проф. др Славко Гордић, др Марко Недић и проф. др Драган Симеуновић)[4]

2016. академик Љубомир Симовић Уметничком висином својих стваралачких домета, жанровском и тематском разноликошћу свога дела, откривалачким сведочењем о нашем наслеђу и савремености, одјеком свога стваралаштва, посебно драмског у раздаљеним светским културним центрима, свагда живом, доситејевском бригом за опстанак, слободу и напредак српског народа у сложеним и све неизвеснијим околностима савремене историје, академик Љубомир Симовић – песник, драмски писац и есејиста – представља данас, и поодавно, изразиту креативну индивидуалност и вазда критички будног посвећеника темељним питањима наше духовне и друштвене стварности. Уверени смо да ова одлике и заслуге чине Љубомира Симовића достојним награде с Доситејевим именом и знаком.

(Жири: проф. др Војислав Јелић - председник жирија, проф. др Мирко Васиљевић, проф. др Славко Гордић, др Марко Недић и проф. др Драган Симеуновић)[5]

2017. Стеван Бугарски Стеван Бугарски је водећи научни и културни посленик међу Србима у Румунији, угледни проучавалац готово свих области српске баштине, од знаменитих личности попут грофа Ђорђа Бранковића, Доситеја Обрадовића, Саве Текелије, Милоша Црњанског, до српске штампе, црквене уметности, историје српских светиња, летописне традиције и политичке историје. Повезујући научне и просветитељске циљеве и настојања, којима је и Доситеј Обрадовић предано служио и тако своме роду заувек осигурао узорно место међу просвећеним народима Европе и света, он је својим прегалаштвом постао чувар српске баштине и самосвојности Срба у Румунији. Речју и делом Стеван Бугарски је учинио видљивим оно најважније што матици припада али истом снагом и замахом допире и до њених сународника у расејању. Рушећи ограде које нас деле саградио је мостове који нас спајају...

(Жири: проф. др Војислав Јелић - председник жирија, проф. др Мирко Васиљевић, проф. др Славко Гордић, др Марко Недић и проф. др Драган Симеуновић)[6]

2018. академик Димитрије Стефановић У време када код нас црквена музика, посебно она православнe провенијенције, није имала отворене могућности јавног представљања, нити је била предмет студија у музичким школама и факултетима, музиколог Димитрије Стефановић, академик, окупља младе људе, различитих образовних профила и интересовања, и тако отпочиње дуги процес упознавања и извођења старе музике откриване у византијским, латинским, руским и старим српским рукописима. Студијски хор Музиколошког института САНУ, под његовом диригентском палицом, гостовао је у многим земљама широм света – Аустрији, Немачкој, Енглеској, Француској, Швајцарској, Италији. Било је то духовно и етичко узрастање праћено ширењем до тада мало познате православне музичке културе у Европи, али и размена искустава са припадницима других конфесија који су први пут откривали музичку традицију са Балкана. Тај провсетитељски жар деценијама је градио мостове који су повезивали српску културу и православље са културама других народа и вероисповести...

(Жири: проф. др Војислав Јелић - председник жирија, проф. др Мирко Васиљевић, проф. др Славко Гордић, др Марко Недић и проф. др Драган Симеуновић)[7]

2019. проф. др Светомир Бојанин Наш водећи дечији психијатар, лекар, педагог, етичар, хуманиста, посвећеник и поуздани чувар свих оних вредности које су утемељене у историју и културу српскога народа, својом сталном бригом о деци и школи, језику и књизи, духовности и народном просвећивању, у свему је близак делу и идејама које су истим стазама водиле нашег просветитеља Доситеја Обрадовића. Рано се опредељује и истрајава да живот посвети младима, њиховом менталном здрављу и школи коју сагледава у њеној дијахронији од античких па све до модерних времена. Дневна болница за децу у Институту за ментално здравље у Београду од 2012. године носи његово име. Тако је он, како сам каже, добио орден сачињен од времена које траје...

(Жири: проф. др Војислав Јелић - председник жирија, проф. др Мирко Васиљевић, проф. др Славко Гордић, др Марко Недић и проф. др Драган Симеуновић)[8]

2020. Синиша Павић Књижевник и сценариста Синиша Павић спада у ред најзначајнијих стваралачких личности у области књижевне делатности посвећене телевизијској и филмској сценаристици у Србији

(Жири: проф. др Војислав Јелић - председник жирија, проф. др Мирко Васиљевић, проф. др Славко Гордић, др Марко Недић и проф. др Драган Симеуновић)[9]

2021. академик Данило Баста Летимичан поглед на дело и делатност Данила Н. Басте указује на човека широког распона интересовања и ангажовања. Као што је поменуто, средишње подручје његовог рада, у првом реду, чине политичка и правна филозофија класичног немачког идеализма. Нарочиту пажњу је уз то поклонио српској филозофскоправној традицији и богатој духовно-научној баштини Правног факултета у Београду. Баста је, поред тога, деценијама брижљиво пратио, бележио и рецензирао филозофске публикације домаћих и страних аутора...

(Жири: проф. др Војислав Јелић - председник жирија, проф. др Мирко Васиљевић, проф. др Славко Гордић, др Марко Недић и проф. др Драган Симеуновић)[10]

2022. проф. др Ђорђе Трифуновић Бавећи се превасходно српском средњовековном књижевношћу и њеним узајамним везама са византијском и другим словенским литературама, професор Трифуновић је своја истраживања широко засновао на испитивању грађе и издавању старих српских рукописа, суверено се крећући у области словенске археографије и текстологије. Сјајан познавалац историографске науке и историје средњовековне уметности, он је дао изузетан допринос естетичким разматрањима старе књижевности, као и њеним свеобухватнијим филолошким проучавањима...

(Жири: проф. др Љубодраг Димић - председник жирија, проф. др Марко Недић, проф. др Дарко Танасковић, проф. др Славко Гордић и проф. др Радивоје Микић)[11]

Види јошУреди

РеференцеУреди

  1. ^ а б „O награди „Доситеј Обрадовић“ за животно дело”. Задужбина „Доситеј Обрадовић“. Архивирано из оригинала на датум 06. 02. 2021. Приступљено 17. 12. 2020. 
  2. ^ „Награда Доситеј Обрадовић за животно дело за 2013. годину”. Задужбина "Доситеј Обрадовић". Архивирано из оригинала на датум 06. 02. 2020. Приступљено 18. 12. 2020. 
  3. ^ „Награда Доситеј Обрадовић за животно дело за 2014. годину”. Задужбина "Доситеј Обрадовић". Архивирано из оригинала на датум 06. 02. 2020. Приступљено 18. 12. 2020. 
  4. ^ „Награда Доситеј Обрадовић за животно дело за 2015. годину”. Задужбина "Доситеј Обрадовић". Архивирано из оригинала на датум 06. 02. 2020. Приступљено 18. 12. 2020. 
  5. ^ „Награда Доситеј Обрадовић за животно дело за 2016. годину”. Задужбина "Доситеј Обрадовић". Архивирано из оригинала на датум 06. 02. 2020. Приступљено 18. 12. 2020. 
  6. ^ „Награда Доситеј Обрадовић за животно дело за 2017. годину”. Задужбина "Доситеј Обрадовић". Архивирано из оригинала на датум 15. 02. 2020. Приступљено 18. 12. 2020. 
  7. ^ „Награда Доситеј Обрадовић за животно дело за 2018. годину”. Задужбина "Доситеј Обрадовић". Архивирано из оригинала на датум 06. 02. 2020. Приступљено 18. 12. 2020. 
  8. ^ „Награда Доситеј Обрадовић за животно дело за 2019. годину”. Задужбина "Доситеј Обрадовић". Архивирано из оригинала на датум 07. 02. 2020. Приступљено 18. 12. 2020. 
  9. ^ „Синиши Павићу награда „Доситеј Обрадовић” за животно дело”. Политика. 24. 12. 2020. Приступљено 26. 12. 2020. 
  10. ^ Obradovic, Dositej (2022-05-19). „Награда "Доситеј Обрадовић" за животно дело за 2021. годину”. Задужбина Доситеј Обрадовић (на језику: српски). Приступљено 2023-01-31. 
  11. ^ Obradovic, Dositej (2022-12-22). „Додељена награда "Доситеј Обрадовић" за животно дело”. Задужбина Доситеј Обрадовић (на језику: српски). Приступљено 2023-01-31. 

Спољашње везеУреди