Напад на Брач јуна 1944.
На Брач је од 2. до 4. јуна 1944. извршила десантни препад главнина 26. далматинске дивизије НОВЈ заједно са ојачаним 43. одредом британских командоса[1], уз подршку савезничке морнарице и ваздухопловства. Овај напад изведен је, поред општег циља узмениравања непријатеља и нарушавања система обалске одбране, са још једним актуелним циљем: у том периоду на копну је била у току операција Реселшпрунг, а напад на Брач уз концентрацију знатних морнаричких, ваздушних и копнених снага требало је да код немачке команде изазове утисак савезничког искрцавање, те тако привуче немачке трупе и олакша притисак на делове НОВЈ у западној Босни.
| Напад на Брач јуна 1944. | |||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|
| Део Другог светског рата | |||||||
| |||||||
| Сукобљене стране | |||||||
 НОВЈ Уједињено Краљевство |
 Нацистичка Немачка | ||||||
Брач су бранила два батаљона 738. пука ојачана деловима 668. артиљеријског пука 118. ловачке дивизије и другим јединицама. Искрцавање на Брач изведено је неопажено током ноћи 31. маја/1. јуна и 1/2. јуна. Савезничке јединице су подељене на три нападне групе, ради напада на три утврђене зоне немачке одбране. Дванаеста далматинска са савезничким командосима као западна група нападала је упориште Нережишће[2]., северна група (батаљон Прве далматинске и батаљон Треће прекоморске бригаде) нападала је Супетар, а источна (3 батаљона Прве и два 11. далматинске) Селца и Сумартин.
У дводневним оштрим борбама савезничке снаге успеле су да освоје неке немачке отпорне тачке и одбрани нанесу губитке, али нису успели да је разбију и поразе. Током ноћи 4/5. јуна савезничке јединице бродовима су се организовано пребациле назад на Вис. У транспорту су учествовала и 44 брода морнарице НОВЈ капацитета од 60 до 450 војника.[3]
Губици непријатеља износили су: 75 мртвих, 72 заробљена и већи број рањених. Губици Прве далматинске бригаде у свим овим борбама износили су: 14 мртвих, 81 рањених бораца и 12 несталих[3]. Дванаеста далматинска имала је 33 погинула и 118 рањених[2]. Остале јединице су такође имале губитака. Током борби Немци су заробили поптуковника Џека Черчила, команданта савезничких командоса.
На Брачу су настављене партизанске акције мањег обима. Током јула и августа 1944. само Дванаеста далматинска бригада извела је својим мањим деловима четири акције на Брачу. Брач је ослобођен уништењем немачке посаде од стране делова 26. дивизије у борбама од од 8. до 17. септембра 1944 (Напад НОВЈ на Брач септембра 1944.).
Референце
уреди- ^ Parker 2000, стр. 150–152.
- ^ а б Никола Анић: ДВАНАЕСТА ДАЛМАТИНСКА УДАРНА БРИГАДА (ПРВА ОТОЧКА) Архивирано на сајту Wayback Machine (12. септембар 2011), Приступљено 9. 4. 2013.
- ^ а б Мирко Нововић и Стеван Петковић, Прва далматинска пролетерска НОУ бригада Архивирано на сајту Wayback Machine (7. децембар 2013), Приступљено 9. 4. 2013.
Литература
уреди- Зборник докумената и података о Народноослободилачком рату, том V, књига 28, Војноисторијски институт, Београд
- Зборник докумената и података о Народноослободилачком рату, том XII, књига 4 Архивирано на сајту Wayback Machine (7. март 2011), Војноисторијски институт, Београд
- Мирко Нововић, Прва далматинска пролетерска НОУ бригада Архивирано на сајту Wayback Machine (7. децембар 2013), Војноисторијски институт, Београд 1986.
- Наша Прва далматинска, сјећања бораца Архивирано на сајту Wayback Machine (7. децембар 2013), Слободна Далмација, Сплит 1982.
- Анић, Никола (1984). ДВАНАЕСТА ДАЛМАТИНСКА УДАРНА БРИГАДА (ПРВА ОТОЧКА). Супетар: Домицил 12. далматинске НОУ бригаде. Архивирано из оригинала 12. 09. 2011. г. Приступљено 20. 08. 2012.
- Parker, John (2000). Commandos: The inside story of Britain's most elite fighting force. London: Bounty Books. ISBN 978-0-7537-1292-4.
- Rendulic, Lothar (1952). Gekaempft, gesiegt, geschlagen (PDF). Heidelberg: Verlag „Weisermühl", Wels. Архивирано из оригинала (PDF) 23. 10. 2013. г. Приступљено 22. 10. 2013.