Прва далматинска пролетерска ударна бригада
Прва далматинска пролетерска ударна бригада формирана је 6. септембра 1942. у селу Добром, близу Ливна. У њен састав ушли су: 1. батаљон „Анте Јонић”, 2 батаљон „Буде Борјан“, 3. батаљон „Јосип Јурчевић“ и 4. батаљон „Тадија Анушић”.
Прва далматинска ударна бригада | |
---|---|
![]() | |
Постојање | 6. септембар 1942. Место оснивања: Добро, код Ливна |
Формација | четири батаљона |
Јачина | 1.217 војника и официра[тражи се извор] |
Део | НОВ и ПО Југославије |
Ангажовање | |
Одликовања | Орден народног хероја Орден народног ослобођења Орден братства и јединства |
Команданти | |
Командант | Перо Ћетковић |
Политички комесар | Анте Кроња |
Бригада је приликом оснивања имала укупно 1.217 бораца, од тога 83 жене. Из Далмације је било 1.184 бораца, и то: из Сплита 204, Шибеника 182, Книна 143, Сиња 138, Макарске 129, Трогира 119, Вргорца 62, Омиша 32, Корчуле 22, Плоча 60, Задра 15, Бенковца 4, Биограда 9, Дрниша 16, Брача 3, Хвара 15, Имотског 4, Виса 20, Метковића 7, а 33 су изван Далмације.
У саставу је Четврте оперативне зоне Хрватске до 9. новембра 1942, Треће ударне дивизије до 8. септембра 1943, Девете далматинске дивизије до јануара 1944. и 26. далматинске дивизије до краја рата. Крајем августа 1944. имала је 1650 бораца, 20. јануара 1945. било је 2.372 бораца.
Учествовала је у многобројним борбама. У борбама за поновно ослобођење Јајца крајем новембра и почетком децембра 1942. године погинуо је њен други командант, народни херој Божо Билић Марјан, а бригада је похваљена од штаба Треће дивизије. У наредним изузетно тешким борбама потврдила се као једна од елитних јединица НОВЈ.
Током Битке на Неретви испољила је изузетно пожртвовање у напад на Прозор и током драматичне одбране Прозора од напада немачко-усташке групације Фогел. У бици на Сутјесци истакла се у одбрани у области Шавника. Претрпевши велике губитке, успела је да се пробије из окружења по деловима. Трећи батаљон и део Другог батаљона пробио се у Херцеговину, где су ушли у Десету херцеговачку бригаду.
У августу 1943. године Прва далматинска бригада вратила се у Далмацију и у рејону Врлике попуњава се с три нова батаљона. Ангажована је у борбама против немачке 7. СС дивизије „Принц Еуген“ у одбрани Сплита. У октобру бори се на Пељешцу, а затим на Хвару. Помагала је извлачење Прве прекоморске и Тринаесте далматинске са Корчуле током операције „Хербстгевитер II“.
Јануара 1944. године улази у 26. дивизију и учествује у одбрани Виса. С Виса изводи неколико успешних поморско-десантних препада на Хвар, Мљет, Корчулу и Шолту. Учествовала је са Једанаесте далматинском бригадом у уништењу борбене групе 369. „Вражје“ легионарске дивизије на Вуковом кланцу. Ослободила је Шибеник и учествпвала у разбијању немачке Борбене групе „Алерман“ и четника. Истакла се у Книнској и Мостарској операцији. Учествовала је у ослобођењу Бихаћа, Лике, Хрватског приморја, Крка, затим Клане и Илирске Бистрице. Завршила је ратни пут на Сочи 8. маја 1945. године.
Указом Врховног команданта НОВ и ПОЈ Јосипа Броза Тита 19. септембра 1944. Прва далматинска бригада проглашена је пролетерском. Одликована је Орденом народног хероја, Орденом народног ослобођења и Орденом братства и јединства са златним венцем.
Кроз бригаду је прошло око 5.500 бораца. У завршним операцијама попуњена је с око 500 бораца Албанаца с Косова. Током рата погинуло је 2.229 бораца Прве далматинске бригаде.
Народни хероји Прве далматинске бригадеУреди
Борци Прве далматинске пролетерске ударне бригаде проглашени за народне хероје:
- Илија Антуновић, заменика комесара чете у Трећем батаљону
- Божо Билић Марјан, командант бригаде
- Пеко Богдан, заменик команданта бригаде
- Димитрије Војводић, командант Првог, па Четвртог батаљона
- Јуре Галић Велики, командант Трећег батаљона
- Иван Гуво, командант батаљона Првог
- Бранко Дуде, командант Првог батаљона
- Ђуро Ђапић, водник у Првој чети Првог батаљона
- Обрен Ивковић, заменик команданта бригаде
- Ристо Лекић, руководилац Политодела бригаде
- Глигорије Мандић, командант бригаде
- Мирко Нововић, заменик политичког комесара бригаде
- Стево Опачић, командир Треће чете Четврог батаљона
- Рудолф Приморац, начелник Штаба бригаде
- Петар Радевић, командант Трећег батаљона
- Станко Пармач, заменик команданта Трећег батаљона
- Срећко Реић, командант Четвртог, па Трећег батаљона
- Пашко Ромац, руководилац Политодела бригаде
- Мате Станичић, заменик команданта Другог батаљона
- Љубо Трута, командант батаљона
- Гојко Ујдуровић, заменик команданта Трећег батаљона
- Петар Перо Ћетковић, командант бригаде
- Владимир Шћекић, политички комесар бригаде
ЛитератураУреди
- Нововић, Мирко; Петковић, Стеван (1986). Прва далматинска пролетерска НОУ бригада. Београд: Војноиздавачки завод.
- Владимир Марковић: Хиљаду ратних дана - Прва далматинска пролетерска народноослободилачка ударна бригада - Народна армија, Београд 1976
- НАША ПРВА ДАЛМАТИНСКА 1942-1945, књига 2, Слободна Далмација, Сплит 1982.
- Војна енциклопедија, Београд 1975. година
- Народни хероји Југославије. Београд: Младост. 1975.