Хронологија Народноослободилачке борбе септембар 1942.

Партизанска споменица 1941.

Хронолошки преглед важнијих догађаја везаних за Народноослободилачку борбу народа Југославије, који су се десили током септембра месеца 1942. године:


← август Хронологија Народноослободилачке борбе у 1942. октобар →
1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30


2. септембарУреди

3. септембарУреди

  • На стратишту Грамозна јама у Љубљани, италијански окупатор стрељао осморо талаца из љубљанског затвора. Стрељани су — Алојз Врховец, Славко Демшар, Иван Јеловшек, Јанез Јеловшек, Антон Јереб, Антунија Куцлaр, Јернеј Куцлaр и Антон Мерлак. Једна од стрељаних, Антонија Куцлар (1896—1942), била је активна сарадница Народноослободилачког покрета и у њеној кући се налазило складиште оружја и муниције. Ухапшена је 26. августа и потом мучена у љубљанском затвору. После рата је проглашена за народног хероја.[5]

6. септембарУреди

7. септембарУреди

15. септембарУреди

  • Јединице Прве и Друге личке бригаде и партизанског батаљона „Крбава”, отпочеле дводневно рушење објеката на железничкој прузи од Врховина до Перушића и напале непријатељске посаде на њој. Италијанске снаге и домобрани су имали око 150 војника избачених из строја, а партизанске јединице су имале осмам мртвих и 42 рањена борца. Током ових борби заплењена је знатна количина наоружања, међу којима три митраљеза, три пушкомитраљеза, један минобацач са 90 мина, као и неколико камиона. Међу погинулим партизанским борцима, био је командир Прве чете Првог батаљона „Марко Орешковић” Прве личке бригаде Милош Растовић (1921—1942), народни херој, који је страдао приликом напада на железничку станицу у близини села Синац.[10][11]

20. септембарУреди

  • У близини села Ошљане, код Књажевца, група бораца Књажевачко-бољевачког партизанског одреда, предвођена чланом Штаба одреда Милуна Минића покушала да у ноћи 19/20. септембра изврши напад на стражу недићеве пољске страже. Њихов напад осујетио је један четник Косте Пећанца, који је благовремено обавестио стражу о припреми напада. Пошто су недићевци очекивали напад спремно су дочекали партизане, па је борба трајала кратко. Пошто је Милун Минић (1906—1942) био тешко рањен, наредио је повлачење. Како не би жив пао у руке непријатељу, он је у зору 20. септембра извршио самоубиство, а после рата је проглашен за народног хероја.[12]

25. септембарУреди

РеференцеУреди

  1. ^ Đurić 1981, стр. 20.
  2. ^ Leksikon NOR 2 1980, стр. 1016.
  3. ^ а б Narodni heroji 2 1982, стр. 420.
  4. ^ Gončin & Rauš 1981, стр. 53.
  5. ^ а б Narodni heroji 1 1982.
  6. ^ Novović 1986, стр. 55.
  7. ^ Leksikon NOR 2 1980, стр. 906.
  8. ^ Narodni heroji 2 1982, стр. 414.
  9. ^ Leksikon NOR 2 1980.
  10. ^ Hronologija NOB 1963, стр. 339—344.
  11. ^ Narodni heroji 2 1982, стр. 163.
  12. ^ Narodni heroji 1 1982, стр. 561.
  13. ^ Hronologija NOB 1963, стр. 336—339.
  14. ^ Narodni heroji 2 1982, стр. 198.

ЛитератураУреди