Мославина је историјско-географски регион у Хрватској. Назив горе Мославина потиче из времена Хрватског краљевства[1], односно горја Mons Claudius, данас познатог као Мославачка Гора. Обухвата простор окружен рекама Чесмом на северу и западу, Лоњом и Требежом на југу и Иловом на истоку. Обухвата површину од 1.850 km².[2]

Мославачка Гора код Вртлинске

Мославина је управно подељена у три жупаније:

Највеће насеље у Мославини је град Кутина. Остали већи градови су Чазма, Гарешница, Поповача и Иванић-Град. На том подручју се налазе и значајна лежишта нафте и плина [3], те део парка природе Лоњско поље. Јаки обртнички центри, „Петрокемија“ (фабрика гнојива) и „Селк“ (електронска индустрија) налазе су у граду Кутини. Мославина има иразвојено виноградарство, пољопривреду и шпедицију, те је повезана са остатком земље и Европом ауто-путом и железничким правцем, који спаја средњу Европу са Блиским истоком.

Рељеф уреди

Мославачка гора спада у панонску масу. Највиши врх је Хумка, 489 м. У рељефу Мославине могу се издвојити три целине по генези, грађи и облику:

  • стара архајска палеозојска маса (састоји се од еруптивних и метаморфних стена: гранит, гнајс,...)
  • пригорје и подгорје (састављено од млађих таложних седимената: прапор, песак,...)
  • низине и долине уз Саву, Лоњу, Илову и Чесму и притоке (настале акумулационо-ерозивним радом речних токова, углавном током квартара)

Историја уреди

 

Мославина се у време постојања Војне крајине, највећим делом налазила у њеном саставу. У периоду од 1991. до 1995, један део Мославине је припадао САО Западној Славонији у саставу Републике Српске Крајине.

Становништво уреди

У ширем смислу, на простору Мославине живи око 100.000 становника. Национални састав је поприлично хомоген са преко 90% Хрвата и 10% осталих (Срби, Чеси, Русини, Мађари, Роми).

Извори уреди

Спољашње везе уреди