Дванаеста далматинска бригада
Дванаеста далматинска бригада формирана је од 15. септембар до 21. септембра 1943. као Прва оточка од партизанских одреда Брача, Хвара, Шолте и Виса. Имала је штаб, три батаљона и приштапске јединице. Четврти батаљон формиран је и ушао у бригаду у октобру 1943. Тада је у бригади укупно 1.380 бораца.
Дванаеста далматинска бригада | |
---|---|
Постојање | 15. септембар 1943. |
Јачина | 1.530 војника и официра 11. октобра 1943.[1] 2.700 војника и официра марта 1945.[тражи се извор] |
Део | НОВЈ |
Ангажовање | |
Одликовања | Орден заслуга за народ Орден братства и јединства |
Команданти | |
Командант | Јуре Франичевић Плочар |
Командант 2 | Политички комесар Јосип Илић Шуро |
Са формирањем 26. дивизије ушла у њен састав и остала у саставу ове дивизије до краја рата.
Састав штаба бригаде током рата
уредиКомандант бригаде:
- Јуре Франичевић Плочар од 15. септембра до 11. октобра 1943.
- Борко Арсенић од 11. октобра 1943. до 7. јануара 1945.
- Јосип Бепо Маринковић од 7. јануара до 13. марта 1945.
- Ђорђе Ђорђије Никитовић (в. д.) од 13. марта 1945. до краја рата.
Политички комесар:
- Јосип Илић Шуро од 15. септембра до 29. септембра 1943.
- Кажимир Видан од 29. септембра до 11. октобра 1943.
- Фабијан Трго од 11. октобра 1943. до 7. фебруара 1945.
- Кажимир Видан од 7. фебруара 1945. до краја рата.
Заменик команданта:
- Јосип Бепо Маринковић од 15. септембра 1943. до 2. маја 1944.
- Роко Негодић од 15. децембра 1944. до 13. марта 1945.
- Перо Вукасовић од 13. марта 1945. до краја рата
Заменик политичког комесара:
- Казимир Видан од 15. септембра до 29. септембра 1943.
- Марко Бобан од 29. септембра до краја децембра 1943.
- Драган Гранић од краја децембра 1943. до 7. јануара 1945.
- Божидар Дрезга од 1. фебруара до 21. априла 1945.
- Владо Деспот од 21. априла 1945. до краја рата.
Начелник Штаба бригаде:
- Валентин Хорватић од 11. октобра 1943. до 24. октобра 1944.
- Јосип-Бепо Маринковић од 24. октобра 1944. до 7. јануара 1945.
- Ђорђе Никитовић од 7. јануара до 13. марта 1945.
Обавештајни официр:
- Милан Доротка од октобра 1943. до априла 1944.
- Андрија Куљиш од 27. маја 1944. до јуна 1944.
- Лука Вучковић од 12. априла 1945. до краја рата.
Оперативни официр:
- Мате Гргичевић од 2. августа 1944. до краја рата.[2]
Ратни пут бригаде
уредиТоком октобра Дванаеста далматинска уништила је усташки десанту Милни на Брачу. Крајем децембра пребацила се на Вис где је у саставу 26. дивизије учествовала у посади и организацији одбрану од евентуалног десанта. Њена два батаљона, са два батаљона Једанаесте далматинске бригаде учествовала су априла 1944. у десанту на Корчулу. У мају је један батаљон 12. далматинске са четом тешких бацача учествовао са Првом далматинском у десантном препаду на Шолту, а почетком јуна 1944. бригада је учествовала у десанту 26. дивизије на Брач, где је заједно са енглеским командосима водила жестоке тродневне борбе у рејону јако утврђеног Нережишћа са једним батаљоном 118. дивизије. У септембру 1944. је ослободила западни део Брача, а њен Први батаљон учествовао је у ослобађању Сумартина. Искрцавши се на обалу, учествовала је у октобру у ослобађању приморског појаса између Сплита и Макарске. На Дебељаку код Шибеника, заједно са Трећом прекоморском бригадом, разбила је 3. новембра после жестоких борби, борбену групу „Алерман“ из састава немачке 264. дивизије. У книнској операцији од 26. новембра до 4. децембра 1944. пробила је немачку одбрану код села Марјановића и међу првим јединицама НОВЈ ушла у Книн. У Мостарској операцији фебруара 1945, учествовала је у саставу 26. дивизије у ослобађању Широког Бријега и Мостара. У операцијама Четврте армије у марту 1945, учествовала је у ослобађању Доњег Лапца. Уаприлу 1945. ослободила је Лички Осик, истакла се у борбама за Вратник, Сењ и Сушак, кад је заробила више непријатељевих војника, међу њима и команданта немачког 847. пука 392. легионарске дивизије. У мају је учествовала у жестоким борбами са јединицама немачког 97. корпуса код Клане и Илирске Бистрице, приликом његовог покушаја пробоја према Љубљани.
Збирни преглед
уредиУ свом 608 дана дугом ратном путу бригада је водила укупно 40 борби, од чега је 37 било нападног карактера, а три одбрамбеног.[3]
Дванаеста далматинска НОУ бригада самостално је ослободила Велу Луку, Супетар, Шолту, Омиш, Башку Воду, Макарску, Задварје с хидроцентралом Краљевац на Цетини, Лапац, Лички Осик, Сењ, Бакар, Шкрљево и Рупе, а у заједници с осталим јединицама, учествовала је у ослобађању Блата на Корчули, Сумартина на Брачу, Сплита, Шибеника, Книна, Мостара и Сушака.
На Вратнику код Сења 9. априла 1945, бригада је нанела тежак пораз деловима 392. легионарске дивизије. Тада су борци 2. чете 1. батаљона смртно ранили немачког генерал-лајтнанта Јохана Микла (нем. Johann Mickl), команданта 392. легионарске дивизије[4].
У борбама је погинуло 366 и рањено 1124 бораца бригаде. Од тог броја, погинуло је 37 старешина и руководилаца, а 145 их је рањено: 24 командира чета, 19 комесара чета, 18 заменика командира и 5 заменика комесара чета. Погинуло је 15 и рањена су 52 водника а погинула су или су рањена и 23 водна делегата[5].
Кроз бригаду је прошло око 4.500 бораца. Крајем 1944. имала је 2.588 бораца, а 20. јануара 1945. године 2.535 бораца. Бригада је одликована Орденом заслуга за народ са златном звездом и Орденом братства и јединства са златним венцем.
Референце
уредиЛитература
уреди- Никола Анић. Дванаеста далматинска (Прва оточка) ударна бригада. Архивирано из оригинала 12. 09. 2011. г., Супетар 1984.
- Војна енциклопедија, Београд 1975. година