Напад на колону ЈНА у Тузли
Напад на колону ЈНА у Тузли извршиле су муслиманске снаге 15. маја 1992. године приликом повлачења ЈНА из Тузле. Догађај је познат као „Тузланска колона“. Напад је био један од првих важнијих догађаја током рата у БиХ, а извршили су га припадници Патриотске лиге и МУП БиХ. Напад је директно приказиван на локалној телевизијској станици.
Према наводима из кривичне пријаве, у колони је погинуло 59 припадника ЈНА и цивила, а рањено 44, док постоје извори и о 132 убијена војника и цивила.[1][2][3]
Бошњаци овај злочин над невиним војницима на одслужењу војног рока прослављају као „Дан одбране Тузле“.[4]
Напад
уредиНапад је изведен на 92. моторизовану бригаду ЈНА, која се у договору са властима Тузле мирно повлачила из касарне ЈНА „Хусинска буна“ са око 200 моторних возила и око 600 старешина и војника.[5]
Припадници муслиманског МУП БиХ, муслиманске ТО БиХ и Зелених беретки са укупном снагом од око 3.000 војника су 15. маја 1992. године напале колону возила ЈНА која је мирно напуштала Тузлу према Бијељини и даље у правцу Србије, чиме су прекршиле одредбе међународног ратног права, Женевску конвенцију као и претходни договор[6] СР Југославије и муслиманских власти у Сарајеву о мирном повлачењу ЈНА са подручја Босне и Херцеговине до 19. маја 1992. године. Према изјавама учесника тог догађаја, колона је нападнута на Брчанској малти са околних зграда, па чак и са зграде болнице, а дуж цијелог пута биле су постављене мине и друга експлозивна средства. Возила ЈНА су горјела, а експлозије су одјекивале на све стране. Тај први напад је трајао пола сата, а затим је уследило појединачно убијање рањених и преживелих војника ЈНА у тој колони. Цео напад директно је преносила локална телевизија „ФС 3“, уз подругљиве и антисрпске коментаре, што су потом приказале и бројне друге телевизијске станице.
Тачан број официра, младих војника и резервиста ЈНА који су убијени приликом повлачења из Тузле 15. маја 1992. године није утврђен, а претпоставља се да је реч о око 200. Посмртни остаци свих настрадалих још нису пронађени, а у спомен-костурници у Бијељини сахрањено је 29 тијела.[7]
Предсједник Скупштине Организације породица погинулих бораца Ђоко Пајић рекао је да су локалне власти у Тузли 1992. године са градоначелником Селимом Бешлагићем на челу том приликом починиле злочин, јер је ЈНА, у складу са договором, мирно напуштала град. Да је цео овај злочин планиран говори и чињеница да је колони ЈНА било дозвољен излазак из Тузле по тачно утврђеној путањи.[8]
Имена жртава
уредиСписак убијених припадника ЈНА приликом мирног и унапред договореног повлачења из Тузле:
- Благојевић (Анђелка) Радислав, из Мичијевића, рођ. 7. 7. 1970. године,
- Благојевић(Сима) Војо, из Поречјине рођ. 10. 10. 1959. године,
- Благојевић (Драга) Војо, из Подгоре — Лопаре, рођ. 16. 2. 1942. године,
- Божић (Илије) Гордан, из Комара — Лукавац, рођ. 23. 11. 1964. године,
- Васић (Ненада) Јово, из Пожарнице, рођ. 10. 10. 1953. године,
- Вујановић (Љубомира) Цвијетин, из Пожарнице, рођ. 17. 6. 1966. године,
- Вукојевић (Анђелка) Саво, из Кртова — Лукавац, рођ. 28. 1. 1965. године,
- Гогановић (Жарка) Васкрсије, рођ. 2. 5. 1937. године,
- Давидовић (Николе) Божо, из Видуше — Какањ, рођ. 7. 1. 1973. године,
- Деспотовић (Петра) Славко, из Бос. Петровог села, стар 34 године,
- Ђурановић (Сава) Роберт, из Комара — Лукавац,
- Ђурић (Илије) Живко, из Црног блата, рођ. 4. 7. 1968. године,
- Ђурић (Марка) Зоран, из Црног блата, рођ. 7. 5. 1961. године,
- Ђурић (Марка) Миленко, из Црног блата, рођ. 25. 3. 1963. године,
- Ђурић (Милана) Марко, из Црног блата, рођ. 23. 2. 1936. године,
- Зец (Бранислава) Драженко, из Приједора, рођен 11. 5. 1972. године,
- Илић (Стеве) Владо, из Тузле, рођ. 9. 10. 1952. године,
- Илић (Радована) Бошко, из Бријеснице — Лукавац, рођ. 8. 7. 1970. године,
- Јањић (Љуба) Драго, из Колимера — Тузла, рођ. 10. 10. 1956. године,
- Јовановић (Живана) Душко, из Пожарнице, рођ. 7. 5. 1973. године,
- Јовичић (Милорада) Мирослав, из Пурачића — Лукавац, рођ. 22. 4. 1968,
- Јокић (Ника) Горан, из Офенбаха — Немачка, рођ. 8. 11. 1972. године у Пожарници,
- Јосиповић (Крста) Младен, из Лукавца, рођ. 27. 7. 1965. године,
- Јурковић (Марка) Зоран, из Тузле, рођ. 24. 11. 1962. године,
- Кулишић (Васа) Милан, из Сижја — Лукавац, рођ. 12. 4. 1946. године,
- Лазић (Јована) Ранко, из Симин Хана, рођ. 29. 9. 1973. године,
- Латковић (Марка) Слободан, из Босанског Петровца, рођ. 19. 8. 1973. године,
- Лопатко (Данила) Мирослав, из Прњавора, рођ. 29. 9. 1972. године,
- Лукић (Милана) Илија, из Кртова – Лукавац, рођ. 28. 3. 1964. године,
- Љубојевић (Станимира) Ђорђе, из Ковачице — Тузла, рођ. 2. 9. 1962. године,
- Марковић (Цвијетина) Стојко, из Возуће — Завидовићи, рођ. 26. 3. 1962. године,
- Мекић (Миленка) Драган, из Живиница, рођ. 8. 9. 1959. године у Земуну,
- Мићановић (Мића) Владимир, из Тузле, рођ. 29. 9. 1968. године,
- Михајловић (Радована) Зоран, из Комара, рођ. 26. 6. 1966. године,
- Михајловић (Радована) Милан, из Комара,
- Мркоњић (Ранка) Ранко, зв. „Стојан“ из Сижја, рођ. 17. 5. 1948. године,
- Недић (Васкрсија) Милан, из Сижја, рођ. 16. 2. 1956. године,
- Недић (Неда) Радо, из Смолуће, рођ. 13. 8. 1955. године,
- Остојић (Јанка) Милорад, из Доње Потпеће, рођ. 21. 5. 1954. године,
- Перић (Ђорђија) Остоја, из Смолуће, рођ. 18. 2. 1969. године,
- Петровић (Сретка) Боро, из Кртова, рођ. 3. 6. 1971. године,
- Поповић (Радивоја) Ненад, из Калесије, рођ. 29. 11. 1954. године,
- Савић (Бранка) Миленко, из Пожарнице, рођ. 13. 10. 1959. године,
- Сорајић (Бранка) Божидар, из Љубиња, рођ. 10. 12. 1973. године,
- Стојановић (Бранка) Сретен, из Дубнице — Калесија, рођ. 1955. године,
- Тадић (Милорада) Боро, из Кртова, рођ. 25. 4. 1964. године,
- Тодоровић (Душана) Драган, из Кртова, рођ. 7. 2. 1964. године,
- Тодоровић (Луке) Радомир, из Кртова, рођ. 23. 9. 1954. године,
- Тубић (Јована) Јеленко, из Сижја, рођ. 22. 4. 1953. године,
- Цвјетковић (Мирка) Данило, из Доње Потпећа - Сребреник, рођ. 14. 2. 1972. године,
- Џолић (Николе) Јован, из Јајца, рођ. 7. 7. 1971. године
Осумњичени за извршење ратног злочина
уредиЗа организацију и извођење напада на тузланску војну колону од стране Тужилаштва за ратне злочине Републике Србије 15. маја 1992. осумњичена су следећа лица:
- Беслагић Селим, градоначелник Тузле,
- Хаџић Изет, предсједник округа Тузла,
- Делибеговић Енвер, командант општинског штаба Тузла,
- Бајрић Мехмед, звани Мешо, начелник Центра јавне безбједности Тузла,
- Зилић Мехмед, звани Зила,
- Заимовић Сахер, руководилац „Патриотске лиге“ у Тузли и организатор приватних завора за Србе,
- Прцић Фарук, директор Рударског института у Тузли,
- Ранчић Хазим, начелник ЦСБ Тузла,
- Кнез Жељко, био потпуковник у ЈНА,
- Дервишевић Хамза из Тузле,
- Павловић Адо, рођен 1970. у Тузли,
- Павловић Јасмин из Тузле,
- Окановић Суљо, бивши возач ГСП из Тузле,
- Окановић Исмет,
- Дедић Мухамед из Тузле, командир милиције у Тузли,
- Хамзић Хамза, бивши припадник ДБ у Тузли,
- Пјанић Мефрудин из Тузле,
- Пјанић Мирсад из Тузле,
- Бекић Цуса из Тузле,
- Благојевић Зоран из Јасенића, са пребивалиштем у Тузли,
- Башић Галиб, активни милиционер у Тузли,
- Златановић Јасмин, замјеник начелника СУП-а Тузла, шеф криминалистичке службе,
- Алиловић Цазим из Тузле,
- Чехајић Мусто из Плана код Тузле,
- Шепић Каме из Тузле, власник приватне продавнице ауто дијелова у селу Славиновићи,
- Брчвановић Јуро из Кризана код Тузле,
- Буковић Јакуб из села Славиновића код Тузле,
- Ђуг Кемал из Тузле,
- Шеховић Мирха из Тузле, снаха од доктора Шеховића,
- Фазлић Мунивера из Тузле, супруга доктора Фазлића,
- Бајић Осман, бивши потпуковник ЈНА саобраћајне службе,
- Шадић Азим из Тузле,
- Шарић Хамза, бивши поручник ЈНА,
- Шарић Салих, бивши заставник ЈНА и управник пекаре у Тузли,
- Шљивић Асим,
- Делић Сеад, бивши мајор ЈНА,
- Зулић Салих, поручник у резерви,
- Делибеговић Мирсад, старији водник у резерви,
- Бркић Мухамед, члан кризног штаба ЦЈБ у Тузли,
- Николић Будимир, члан кризног штаба ЦЈБ у Тузли,
- Јуришић Илија, члан кризног штаба СЈБ у Тузли,
- Баџа Ђорђе, бивши поручник ЈНА, начелник техничке службе у 2. корпусу АРБиХ,
- Ливадић Нихад, бивши поручник ЈНА, начелник безбедности у Тузли,
- Видић Младен, бивши поручник ЈНА, командир специјалне маневарске бригаде МУП-а за напад на колону, припадник 115. бригаде Хрватског вјећа одбране „Зрињски“ у Тузли,
- Пекарић Кадро, милиционер, командир интервентног вода маневарске чете МУП-а за напад на колону,
- Глигорић Симе Славко, бивши потпуковник ЈНА, рођен у Српцу 1942, замјеник команданта логистичке базе у Тузли,
- Краснићи Халила Агим, бивши капетан 1. класе ЈНА, рођен 1956. у Пеци, сада у 2. корпусу АРБиХ,
- Гаши Алије Дамир, бивши старији водник ЈНА рођен 1956. у Србији, командант минобацачке батерије у 2. корпусу АРБиХ,
- Зримић Јакова Мато, рођен 1963. у Ђакову, Хрват, старији водник у ЈНА,
- Бегановић Мустафа, бивши капетан 1. класе ЈНА,
- Бједић Махмут, капетан 1. класе у резерви,
- Мот Неда, снајпер А БиХ,
- син Јукић Мије, снајпериста АРБиХ,
- кћи Јукић Мије, снајпериста АРБиХ,
- кћи Зарић Живана, снајпериста АРБиХ из Пожарнице,
- Бајрића Садија, снајпериста АРБиХ,
- Колар Иван, бивши подофицир ЈНА
Суђења
уредиИстражиоци Хашког Суда су 2003. године предмет „Тузланска колона“ уступили Тужилаштву БиХ, сматрајући да има довољно доказа покретање истражног поступка против 9 особа, а за 4 особе да се основано сумња да су починили кривично дело: ратни злочин. Према наводима из кривичне пријаве, у колони је погинуло око 212 старешина и војника, док је 140 заробљено и мучено.
У мају 2007. године на територији Србије ухапшен је Илија Јуришић, који је у време напада био високи старешина МУП БиХ и дежурни Оперативног штаба Јавне безбедности Тузла. Првостепена пресуда Специјалног Суда за ратне злочине у Београду је за Илију Јуришића гласила, 12 година затвора, али је 11. октобра 2010. Апелациони Суд у Београду вратио тај предмет на почетак. А то поновљено суђење и данас није завршено. Дана 2. децембра 2013. Апелациони суд у Београду га је осудио на 12 година затвора.[9]
Децембра 2009. године Тужилаштво БиХ обуставља истрагу везано за окривљеног Селима Бешлагића и предмет „Тузланска колона“.[10][11]
Дана 3. марта 2016. године Апелациони суд у Београду је Илију Јуришића ослободио свих оптужби. Он сам је најавио тужбу за одштету за 3 и по године колико је провео у затвору.[тражи се извор]
Публикације
уредиО Тузланској колони снимљен је један документарни филм. Радован Кецојевић, некад војно лице и стручњак за наоружање и пиротехнику, данас у пензији, обавио је форензичко испитивање терена након злочина на тузланској Брчанској Малти. Из Тузле је изашао у размени маја 1993. године. О Тузланској колони је написао књигу „И крв је горела“.[тражи се извор]
Види још
уредиРеференце
уреди- ^ „Serbia jails Bosnian Croat for 1992 war crimes”. Reuters. 28. 9. 2009.
- ^ „ZLOČIN BEZ KAZNE Milunović: “Napad na kolonu JNA u Tuzli – pucanj u mir u BiH””. srpskainfo.com. 14. 5. 2019.
- ^ „Autor knjige “Tuzlanska kolona": “Ubijena su 132 vojnika i civila, bio je to 'savršen zločin' za koji niko nije odgovarao …””. blic.rs. 13. 5. 2017.
- ^ „Obilježen 15. maj: Dan kada su odbranjene Tuzla i BiH”. oslobodjenje.ba. 15. 5. 2019.
- ^ РТС: Годишњица напада у Тузли, Приступљено 9. 4. 2013.
- ^ Споразум о повлачењу ЈНА из Босне Архивирано на сајту Wayback Machine (11. март 2007), Приступљено 9. 4. 2013.
- ^ „Dve decenije od napada na Tuzlansku kolonu”. rts.rs. 15. 5. 2012.
- ^ „MASAKR NAD VOJNICIMA JNA: 24 godine od krvave Tuzlanske kolone”. kurir.rs. 13. 5. 2015.
- ^ „Jurišić ponovo osuđen na 12 godina zatvora”. balkans.aljazeera.net. 2. 12. 2019.
- ^ Блиц: Uhapšen osumnjičeni za napad na JNA u Tuzli, Приступљено 9. 4. 2013.
- ^ РТРС: Помен у Тузли протекао мирно, Приступљено 21.5.2013.
Спољашње везе
уреди- Хапшење за Тузланску колону
- Закључци из процене стања на простору БиХ у зони одговорности 2. Војне области - упућени Генералштабу оружаних снага СФРЈ на руке начелника Генералштаба - март 1992
- Изјава мајора Ранка Белојице КОМАНДИ ВОЈНОГ ОКРУГА ВАЉЕВО
- Информација о начину извлачења колоне из касарне „Хусинска буна“ аутор пуковник Данило Симић