Наполеон Шарл Бонапарта

Наполеон Шарл Бонапарта
Наполеон Шарл Бонапарта
Лични подаци
Пуно име	Наполеон Шарл Бонапарта
Датум рођења	10. октобар 1802.
Место рођења	Париз, Прва француска република (Конзулат)
Датум смрти	5. мај 1807. (4 год.)
Место смрти	Хаг, Краљевство Холандија
Гроб	Сент Лу ла Форет
Породица
Родитељи	Луј Бонапарта; Хортензија Боарне
Династија	Династија Бонапарта
Претходник	—
Наследник	Луј II Бонапарта

Наполеон Шарл Луј (франц. Napoléon Louis Charles Bonaparte; 10. октобар 1802 – 5. мај 1807.) је био француски принц, син Луја Бонапарте и Хортензије Боарне.

Биографија уреди

Наполеон Шарл је био најстарији син Луја Бонапарте и Хортензије Боарне. Рођен је 1802. године у Паризу. Деда му је био Карло Бонапарта, отац чувеног Наполеона Бонапарте, стрица Наполеона Шарла. Мајка му је била ћерка Жозефине Боарне из првог брака са Алесандреом Боарнеом, погубљеном од стране Максимилијана Робеспјера током револуционарног терора. Наполеон Шарл је имао двојицу браће: Наполеона Луја Бонапарту и Наполеона Шарла Луја Бонапарту, познатијег као Наполеон III. Након оснивања Француског царства, од 18. маја 1804. године до своје смрти, дечак је сматран за наследника престола. Наполеон тада није имао деце те је 4, 5. и 6. члан новог устава предвиђао да:

Члан 4: Француски цар може да усвоји децу или унуке своје браће уколико сам нема мушког потомка. Они се сматрају директним наследницима цара. Уколико се Наполеону роди син након усвајања, усвојено дете губи наследна права.
Члан 5: У одсуству природног или усвојеног наследника, царско достојанство прелази на Жозефа Бонапарту и његове природне потомке по правилу примогенитуре.
Члан 6: У случају смрти Наполеона и Жозефа, царско достојанство прелази на Луја и његове природне потомке по начелу примогенитуре.

Најстарији Наполеонов брат, Жозеф, је тада имао само две ћерке. Наполеон Шарл Бонапарта је у складу са 4. и 6. чланом устава постао престолонаследник. Учествовао је 2. децембра 1804. године на церемонији крунисања Наполеона за цара. Његов портрет налази се на чувеној слици Жака-Луја Давида, завршеном новембра 1807. године, само неколико месеци после смрти детета. Наполеонов отац је 1806. године постао краљ Холандије. Државу је основао Наполеон Бонапарта коме је сметала превелика независност Батавијске републике (некадашње Низоземске републике). Наполеон је живео у Холандији. У својој петој години, 5. маја 1807. године, умро је од крупа у Хагу након неколико дана болести. Умро је у рукама своје мајке. Лекари су мислили да је умро од лоше лечених богиња. Лични лекар Наполеона Бонапарте, Жан-Николас Корвисар, није успео да стигне на време из Париза. Краљица Хортензија је након синовљеве смрт запала у депресију. Смрт је ражалостила и његовог стрица, француског цара, који је 14. маја, када је чуо вест, ратовао у Пољској против четврте коалиције. Наполеон је обећао награду за најбољи лек против болести од које је умро његов нећак.

Луј Бонапарта је пренео тело свог најстаријег сина у замак Сент Шарл у Сен Лу, у близини Париза. Наполеон Бонапарта је након потписивања Тилзитског мира (након победе код Фридленда) тражио да се његово тело пренесе у Нотр Дам. Пренос је извршен 7. јула 1807. године. Након бурбонске рестаурације, тело принца браћено је у Сен Лу.