Отворите главни мени

Народно вијеће Босне и Херцеговине је представљало политичко представништво Срба, Хрвата и Муслимана из Босне и Херцеговине, након формирања Државе Словенаца, Хрвата и Срба. Након оснивања Народног вијећа Словенаца, Хрвата и Срба, у који су ушли у представници три народа из Босне и Херцеговине, основано је и Народно вијеће за регију Босне и Херцеговине.

Садржај

Историјска подлогаУреди

Како се у току 1918. стање на фронтовима све више компликовало по Аустроугарску, а немири и побуне почели да захватају и војску, па чак и у Босни и Херцеговини, тако се запажала све живља активност пројугословенски оријентисаних политичара. У Загребу је 2. и 3. марта 1918. године дошло до састанка представника разних странака из југословенских области Монархије, на коме је наглашена идеја народног јединства заснована на самоопредјељењу народа, а која ће бити основ за стварање, на демократским начелима засноване, будуће државе Срба, Хрвата и Словенаца. Тада је и покренута иницијатива за стварање Народног вијећа СХС у Загребу. Босну и Херцеговину на том састанку представљали су: Војислав Шола, Данило Димовић, Ђ. Џамоња, Коста Мајкић и Јозо Сунарић. [1]

ОснивањеУреди

Народно вијеће СХС за Босну и Херцеговону с Главним одбором од 25 чланова и Предсједништвом од пет чланова формирано је 20. октобра 1918. године, с посланицима из сва три народа. Главни одбор на чијем је челу као предсједник био Глигорије Јефтановић, а као потпредсједници др Јозо Сунарић и др Халидбег Храсница. Народно вијеће СХС, а на приједлог Главног одбора Народног вијећа БиХ, именовало је и прву Народну владу за Босну и Херцеговину на чије је чело, дошао Атанасије Шола. На сједници Главног одбора Народног вијећа БиХ која је одржана 28. октобра ријешено је да се у цијелој Босни и Херцеговини проведе организација окружних, котарских и сеоских одбора Народног вијећа. Наредних дана услиједило је и оснивање котарских одбора народног вијећа по свим мјестима у Босни и Херцеговини, у које су, углавном акламацијом, бирани угледнији људи из народа и то свих вјероисповијести.[2]

Народно веће кад се контитуисало 31. октобра је имало за секретаре: др Саво Љубибратић и Хамид Сврзо.[3]

Народна влада Босне и ХерцеговинеУреди

1. новембра 1918. године именована је прва народна влада за Босну и Херцеговину, са 10 чланова, у којој су предсједник и пет министара (или повјереника) били Срби, три Хрвата и један Муслиман. Предсједник Владе био је Атанасије Шола. То је била прва народна влада у историји Босне и Херцеговине. Влада је именована саопштењем Главног одбора Народног вијећа БиХ које почиње овим ријечима:

„Данас у подне положио је генерал Саркотић владу у руке народног вијећа, на челу Генералитета и чланова Земаљске владе. Народно вијеће именовало је Народну владу...”

— Главни одбор Народне владе БиХ

Народна влада је одмах на слободу пустила све политичке затворенике. Шола је као предсједник допринео стабилизацији политичке ситуације. Утицао је на Светозара Прибићевића као главног у загребачком Народном вијећу да се што раније изведе уједињење.[4] Влада Народног вијећа СХС за Босну и Херцеговину радила је од 1. новембра 1918. до 31. јануара 1919. године, када је замјењује Земаљска влада за Босну и Херцеговину од 1. фебруара 1919. године, као врховни управни орган за све административно-територијалне органе у Босни и Херцеговини.

И након формирања Краљевства Срба, Хрвата и Словенаца остао је на положају предсједника Народног вијећа у Сарајеву. Народно вијеће је прерасло у Земаљску владу Босне и Херцеговине, па је Шола 1. фебруара 1919. постао председник Земаљске владе. Земаљску владу замијенила је 11. јула 1921. године Покрајинска управа за Босну и Херцеговину.[5] На захтијев Светозара Прибићевића руководио је збором, на коме је у Сарајеву 15. и 16. фебруара 1919. основана Демократска странка.[6]

Чланови владеУреди

Народна влада, 1.11.1918. − 31.1.1919.
Функција Слика Име и презиме Детаљи
Предсједник владе   Атанасије Шола
Повјереник за унутарње послове Др. Јосо Сунарић
Повјереник за правосуђе Др. Данило Димовић
Повјереник за обрт и трговину, пошту и брзојав   Др. Мехмед Спахо
Повјереник за пољопривреду и рударство Вјекослав Јелавић
Повјереник за јавне радове и жељезнице Саво Јелић
Повјереник за здравство   Др. Урош Круљ
Повјереник за просвјету и богоштовље   Др. Тугомир Алауповић
Повјереник за прехрану   Стево Жакула
Повјереник за социјану скрб резервисано за солијал-демократску странку

[7]

Види јошУреди

РеференцеУреди

ЛитератураУреди