Народно вијеће Босне и Херцеговине
Народно вијеће Босне и Херцеговине је представљало политичко представништво Срба, Хрвата и Муслимана из Босне и Херцеговине, након формирања Државе Словенаца, Хрвата и Срба. Након оснивања Народног вијећа Словенаца, Хрвата и Срба, у који су ушли у представници три народа из Босне и Херцеговине, основано је и Народно вијеће за регију Босне и Херцеговине.
Историјска подлога
уредиКако се у току 1918. стање на фронтовима све више компликовало по Аустроугарску, а немири и побуне почели да захватају и војску, па чак и у Босни и Херцеговини, тако се запажала све живља активност пројугословенски оријентисаних политичара. У Загребу је 2. и 3. марта 1918. године дошло до састанка представника разних странака из југословенских области Монархије, на коме је наглашена идеја народног јединства заснована на самоопредјељењу народа, а која ће бити основ за стварање, на демократским начелима засноване, будуће државе Срба, Хрвата и Словенаца. Тада је и покренута иницијатива за стварање Народног вијећа СХС у Загребу. Босну и Херцеговину на том састанку представљали су: Војислав Шола, Данило Димовић, Ђуро Џамоња, Коста Мајкић и Јозо Сунарић. [1]
Оснивање
уредиНародно вијеће СХС за Босну и Херцеговону с Главним одбором од 25 чланова и Предсједништвом од пет чланова формирано је 20. октобра 1918. године, с посланицима из сва три народа. Главни одбор на чијем је челу као предсједник био Глигорије Јефтановић, а као потпредсједници др Јозо Сунарић и др Халидбег Храсница. Народно вијеће СХС, а на приједлог Главног одбора Народног вијећа БиХ, именовало је и прву Народну владу за Босну и Херцеговину на чије је чело, дошао Атанасије Шола. На сједници Главног одбора Народног вијећа БиХ која је одржана 28. октобра ријешено је да се у цијелој Босни и Херцеговини проведе организација окружних, котарских и сеоских одбора Народног вијећа. Наредних дана услиједило је и оснивање котарских одбора народног вијећа по свим мјестима у Босни и Херцеговини, у које су, углавном акламацијом, бирани угледнији људи из народа и то свих вјероисповијести.[2]
Народно веће кад се контитуисало 31. октобра је имало за секретаре: др Саво Љубибратић и Хамид Сврзо.[3]
Народна влада Босне и Херцеговине
уреди1. новембра 1918. године именована је прва народна влада за Босну и Херцеговину, са 10 чланова, у којој су предсједник и пет министара (или повјереника) били Срби, три Хрвата и један Муслиман. Предсједник Владе био је Атанасије Шола. То је била прва народна влада у историји Босне и Херцеговине. Влада је именована саопштењем Главног одбора Народног вијећа БиХ које почиње овим ријечима:
Данас у подне положио је генерал Саркотић владу у руке народног вијећа, на челу Генералитета и чланова Земаљске владе. Народно вијеће именовало је Народну владу...
— Главни одбор Народне владе БиХ
Народна влада је одмах на слободу пустила све политичке затворенике. Шола је као предсједник допринео стабилизацији политичке ситуације. Утицао је на Светозара Прибићевића као главног у загребачком Народном вијећу да се што раније изведе уједињење.[4] Влада Народног вијећа СХС за Босну и Херцеговину радила је од 1. новембра 1918. до 31. јануара 1919. године, када је замјењује Земаљска влада за Босну и Херцеговину од 1. фебруара 1919. године, као врховни управни орган за све административно-територијалне органе у Босни и Херцеговини.
И након формирања Краљевства Срба, Хрвата и Словенаца остао је на положају предсједника Народног вијећа у Сарајеву. Народно вијеће је прерасло у Земаљску владу Босне и Херцеговине, па је Шола 1. фебруара 1919. постао председник Земаљске владе. Земаљску владу замијенила је 11. јула 1921. године Покрајинска управа за Босну и Херцеговину.[5] На захтијев Светозара Прибићевића руководио је збором, на коме је у Сарајеву 15. и 16. фебруара 1919. основана Демократска странка.[6]
Чланови владе
уредиОвај одељак би требало проширити. Можете помоћи додавањем садржаја. |
| Функција | Слика | Име и презиме | Детаљи |
|---|---|---|---|
| Предсједник владе | 
|
Атанасије Шола | |
| Повјереник за унутрашње послове | Др. Јосо Сунарић | ||
| Повјереник за правосуђе | Др. Данило Димовић | ||
| Повјереник за обрт и трговину, пошту и брзојав | 
|
Др. Мехмед Спахо | |
| Повјереник за пољопривреду и рударство | Вјекослав Јелавић | ||
| Повјереник за јавне радове и жељезнице | Саво Јелић | ||
| Повјереник за здравство | 
|
Др. Урош Круљ | |
| Повјереник за просвјету и богоштовље | 
|
Др. Тугомир Алауповић | |
| Повјереник за прехрану | ,_srpski_sokolski_vodja.jpg)
|
Стево Жакула | |
| Повјереник за социјану скрб | резервисано за солијал-демократску странку |
Види још
уредиРеференце
уреди- ^ Мастиловић 2013, стр. 178.
- ^ Мастиловић 2013, стр. 180.
- ^ Србија и Југословени: за време рата 1914-1918, 1922, Ђорђевић, Милан П. (ст. 250)
- ^ Илић 2011, стр. 135.
- ^ „Политичко представљање БиХ у Краљевини Срба, Хрвата и Словенаца/Краљевини Југославији (1918–1941)”. Парламентарна скупштина БиХ. Приступљено 20. 2. 2017.
- ^ Илић 2011, стр. 145.
- ^ Ст. 218: Документи о постанку Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца 1914.-1919. Загреб : Матица хрватска, 1920, хрватски (hr)
Литература
уреди- Илић, Снежана (2011). Атанасије Шола, Прилог изучавању културне и политичке историје Срба у Босни и Херцеговини. Нови Сад: Академска књига.
- Мастиловић, Драга (2013). Српска елита из Босне и Херцеговине у политичком животу Краљевине СХС/Југославије (1918-1941). Београд.
- Ћоровић, Владимир (1920). Црна књига: Патње Срба Босне и Херцеговине за време Светског Рата 1914-1918 (1. изд.). Београд-Сарајево.
