Наташа Душев Јанић

мађарска кајакашица

Наташа Душев Јанић (мађ. Dusev-Janics Natasa; Бачка Паланка, 24. јун 1982) је мађарска кајакашица која је освојила шест олимпијских медаља, укључујући три златне, као и преко двадесет на светским и европским првенствима.[1]

Наташа Душев Јанић
Лични подаци
Датум рођења(1982-06-24)24. јун 1982.(42 год.)
Место рођењаБачка Паланка, СФРЈ
ДржављанствоСР Југославија (1996—2001)
Мађарска (2001—2012,
2013—)
Србија (2013)
Спортске информације
СпортКајак и кану
Године активности1996 — садашњост
Достигнућа и титуле
НаградеНајбоља млада спортисткиња Југославије (2000)
Мађарска спортисткиња године (2004, 2010)
Мађарски тим године (са Каталин Ковач) (2005, 2006, 2010)
Најбоља кајакашица Мађарске (2004-06, 2010)
Орден заслуга Мађарске:
Витешки крст (2004)
Официрски крст (2008)
Командантски крст са звездом (2012)
Награде и медаље
Освојене медаље
Кајак на мирним водама
Представљајући  Мађарска
Олимпијске игре
Златна медаља — прво место 2004. Атина К-1 500 m
Златна медаља — прво место 2004. Атина К-2 500 m
Златна медаља — прво место 2008. Пекинг К-2 500 m
Сребрна медаља — друго место 2008. Пекинг К-4 500 m
Сребрна медаља — друго место 2012. Лондон К-2 500 m
Бронзана медаља — треће место 2012. Лондон К-1 200 m
Светско првенство
Златна медаља — прво место 2002. Севиља К-4 200 m
Златна медаља — прво место 2003. Гејнсвил К-4 1000 m
Златна медаља — прво место 2005. Загреб К-2 200 m
Златна медаља — прво место 2005. Загреб К-2 500 m
Златна медаља — прво место 2005. Загреб К-2 1000 m
Златна медаља — прво место 2006. Сегедин К-2 200 m
Златна медаља — прво место 2006. Сегедин К-2 500 m
Златна медаља — прво место 2006. Сегедин К-2 1000 m
Златна медаља — прво место 2006. Сегедин К-4 200 m
Златна медаља — прво место 2006. Сегедин К-4 500 m
Златна медаља — прво место 2006. Сегедин К-4 1000 m
Златна медаља — прво место 2007. Дуисбург К-1 200 m
Златна медаља — прво место 2009. Дермот К-1 200 m
Златна медаља — прво место 2009. Дермот К-2 200 m
Златна медаља — прво место 2009. Дермот К-4 500 m
Сребрна медаља — друго место 2009. Дермот К-1 4 x 200 m
Сребрна медаља — друго место 2009. Дермот К-4 200 m
Златна медаља — прво место 2010. Познан К-1 200 m
Златна медаља — прво место 2010. Познан К-2 200 m
Златна медаља — прво место 2010. Познан К-4 500 m
Сребрна медаља — друго место 2010. Познан К-1 4 x 200 m
Сребрна медаља — друго место 2010. Познан К-1 500 m
Европско првенство
Сребрна медаља — друго место 2002. Сегедин К-4 200 m
Златна медаља — прво место 2004. Познан К-1 500 m
Златна медаља — прво место 2005. Познан К-2 200 m
Златна медаља — прво место 2005. Познан К-2 500 m
Златна медаља — прво место 2005. Познан К-2 1000 m
Златна медаља — прво место 2006. Рачице К-4 200 m
Златна медаља — прво место 2006. Рачице К-2 500 m
Златна медаља — прво место 2006. Рачице К-4 500 m
Златна медаља — прво место 2006. Рачице К-2 1000 m
Златна медаља — прво место 2006. Рачице К-4 1000 m
Златна медаља — прво место 2006. Сегедин К-4 1000 m
Златна медаља — прво место 2007. Понтеведра К-1 200 m
Златна медаља — прво место 2009. Бранденбург К-4 200 m
Сребрна медаља — друго место 2009. Бранденбург К-1 4 x 200 m
Сребрна медаља — друго место 2009. Бранденбург К-2 200 m
Сребрна медаља — друго место 2009. Бранденбург К-4 500 m
Златна медаља — прво место 2010. Трасона К-1 200 m
Златна медаља — прво место 2010. Трасона К-2 200 m
Златна медаља — прво место 2010. Трасона К-2 500 m
Златна медаља — прво место 2012. Загреб К-1 200 m
Златна медаља — прво место 2012. Загреб К-2 500 m

Биографија

уреди

Наташа потиче из кајакашке породице, отац и тренер је био познати југословенски репрезентативац Милан Јанић, освајач сребрне олимпијске медаље, који је преминуо 2003. године. Наташина браћа, Мићо и Стјепан су такође спортисти репрезентативци, такмиче се за репрезентацију Хрватске.

Од 2010. је у браку за бугарским кајакашем Андрианом Душевом, освајачем бронзане олимпијске медаље. Ћерку Милану је родила 2011. године.

Каријера

уреди

Наташа Јанић је већ са 14. година постала првакиња Југославије а са 18 година као репрезентативка Србије и Црне Горе учествује на Олимпијским играма одржаним у Сиднеју 2000. године и осваја четврто место.[2] Дневни лист Спорт је крајем године прогласио за најбљег младог спортисту СР Југославије.

Четири године касније 2004. учествује на Олимпијским играма у Атини где осваја две златне медаље у дисциплинама К1 500 m и К2 500 m, али овај пут као репрезентативка Мађарске.[тражи се извор]

Следеће 2005. године на европском првенству у Познању осваја шест титула европског шампиона и у Загребу три титуле светског првака у пару са Каталин Ковач, у дисциплинама на 200, 500 и 1000 m.[3][4] И на наредним светским и европским првенствима је освајала велики број медаља.

На Олимпијским играма 2008. у Пекингу је освојила злато у дисциплини К2 500m и сребро у К4 500m, а у Лондону 2012. године сребрну медаљу у К2 500 m и бронзану.

За најбољу мађарску спортисткињу је проглашена 2004. и 2010. године, за најбољи тим заједно са Каталин Ковач 2005, 2006. и 2010, а и три пута је одликована орденом заслуга Републике Мађарске.

Од октобра 2012. године, Наташа је одлучила да наступа под заставом Србије. Заједно са њом, у српску репрезентацију је дошао и њен посинак Кристијан Душев. У фебруару 2013. године је учествовала на међународном такмичењу у Португалији под заставом Србије и освојила прво место[5][6] у дисциплини К1 200m.[7] На истом такмичењу, Кристијан је такође репрезентовао Србију заузевши осмо место у дисциплини К1 200m.[8]

У Португалији је 23. априла поново представљала Србију - 10. место у К1 2000m[9] - пре него што се званично вратила под заставу Мађарске, док је Кристијан (62. место у К1 2000m)[9] касније одлучио да наступа за Бугарску.

Референце

уреди
  1. ^ „Olympedia – Natasa Dusev-Janics”. www.olympedia.org. Приступљено 2024-02-03. 
  2. ^ „Наташа Душев-Јанић”. olympics.com. 
  3. ^ „Олимпијски успеси Наташе Јанић и кајакашког клуба Демас Сегедин (Démász Szeged VSE)”. Приступљено 15. 4. 2013. 
  4. ^ „Непотпуни подаци”. Приступљено 15. 4. 2013. 
  5. ^ http://sphotos-h.ak.fbcdn.net/hphotos-ak-snc6/179241_454611581275361_1708993857_n.jpg[мртва веза]
  6. ^ „Janić: Živ čovek pogreši!”. Приступљено 15. 4. 2013.  Текст „ Ostali sportovi ” игнорисан (помоћ); Текст „ Novosti.rs ” игнорисан (помоћ)
  7. ^ „Maxime Beaumont wins NELO Winter Challenge 2013”. Архивирано из оригинала 15. 04. 2016. г. Приступљено 04. 04. 2016. 
  8. ^ „Архивирана копија” (PDF). Архивирано из оригинала (PDF) 15. 04. 2016. г. Приступљено 04. 04. 2016. 
  9. ^ а б „Архивирана копија” (PDF). Архивирано из оригинала (PDF) 15. 04. 2016. г. Приступљено 04. 04. 2016. 

Спољашње везе

уреди