Натријум диуранат
Натријум диуранат (Na2U2O7) је хемијско једињење, које има молекулску масу од 634,033 Da.
Идентификација | |
---|---|
ECHA InfoCard | 100.033.882 |
Својства | |
Na2U2O7 | |
Моларна маса | 634,03316 g mol−1 |
Густина | 6,44 g cm−3 |
Уколико није другачије напоменуто, подаци се односе на стандардно стање материјала (на 25°C [77°F], 100 kPa). | |
верификуј (шта је ?) | |
Референце инфокутије | |
Натријум диуранат је со уранијума позната и као жути оксид уранијума. Заједно са aмонијум диуранатoм ((NH4)2U2O7) био је компонента тзв. раног жутог колача (финални талог формиран у процесу мљевења сирове рудe уранијума) у омјеру одређеном условима процеса; данашњи жути колач је увелико мешавина уранијум оксида. Скраћеница за натријум диуранат је НДУ (енгл. SDU, од Sodium diuranate).
Добијање
уредиУ уобичајеном процесу за вађење уранијума, уранинит се ломи и меша са сумпорном (H2SO4) и азотном киселином (HNO3). Уранијум се раствара да би се добио уранил сулфат (UO2SO4), док је натријум хидроксид (NaOH) додат ради стварања талога у облику натријум диураната. Овај старији метод вађења уранијума из његове руде (уранинита) је замењен у тренутној пракси процесима као што су тзв. екстракција течно-течно (енгл. LLE, од Liquid–liquid extraction), јонска измена, или метод волатилности.
Употреба
уредиУ прошлости, натријум диуранат се нашироко користио за производњу уранијумовог стакла (или вазелинског стакла), натријумове соли која се лако раствара у калупу силицијум диоксида (SO2) током жарења код почетног топљења.
Референце
уреди- ^ Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.”. Drug Discov Today. 15 (23-24): 1052—7. PMID 20970519. doi:10.1016/j.drudis.2010.10.003.
- ^ Evan E. Bolton; Yanli Wang; Paul A. Thiessen; Stephen H. Bryant (2008). „Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities”. Annual Reports in Computational Chemistry. 4: 217—241. doi:10.1016/S1574-1400(08)00012-1.
- „Characterizing and Classifying Uranium Yellow Cakes: A Background” (doc.tms.org)
- „The Glass Association - Uranium Glass” (glassassociation.org.uk)
- „URANIUM and CERAMICS” (ceramic-materials.com)
- Gasperin, M (1986). „Na2U2O7: Synthèse et structure d'un monocristal”. Journal of the Less Common Metals. 119: 83. doi:10.1016/0022-5088(86)90198-0.
Литература
уреди- Holleman A. F.; Wiberg E. (2001). Inorganic Chemistry (1st изд.). San Diego: Academic Press. ISBN 0-12-352651-5.
- Housecroft, C. E.; Sharpe, A. G. (2008). Inorganic Chemistry (3. изд.). Prentice Hall. ISBN 978-0-13-175553-6.