Националне мањине у Републици Српској

У Републици Српској, поред конститутивних народа Срба, Бошњака/Муслимана и Хрвата, живи још седамнаест регистрованих националних мањина. Ријеч је о следећим мањинама:


Националне мањине уреди

 
Вишеградска синагога, прије Другог свјетског рата

Дио мањина, чије су матице углавном у средњоевропским земљама, које су у двадесетом вијеку постале независне доселио се у вријеме аустроугарске власти у Босни и Херцеговини. Јужнословенски народи досељавали су се углавном за вријеме постојања социјалистичке Југославије. Мањине су интегрисане у друштво Српске.

Јевреји уреди

Јевреји су на подручје данашње Републике Српске почели да се досељавају почетком 16. вијека, послије прогона у Шпанији. Први пут су споменути 1565. године. Током Другог свјетског рата усташке и њемачке власти спровеле су над Јеврејима геноцид у коме је страдало око 70% припадника овог народа. У вријеме стварања државе Израел велики број Јевреја одлази из социјалистичке Југославије. Познати израелски генерал Давид Дадо Елазар рођен је у Сарајеву.

Чеси уреди

Чеси су се досељавали првих година аустроугарске владавине. Њихов број је досегао 7.000. Углавном су то били грађани, чиновници, љекари, фармацеути, музичари, и тако даље. Живјели су у великим градовима, у Републици Српској прије свега у Бања Луци, Сарајеву, Градишци. Међу досељеницима био је и извјестан број пољопривредника, који су у Босну и Херцеговину пренијели напредне технике пољопривредне производње.

Пољаци уреди

Између 1910. и 1930. године број Пољака у Босни и Херцеговини повећан је за 300%, са приближно једанаест на тридесет хиљада. Живјели су у дванаест земљорадничких колонија у Посавини и Босанској Крајини, на сјеверу данашње Републике Српске. Досељеници из пољских земаља бавили су се пчеларством. С обзиром на велики број, Пољаци су за вријеме Другог свјетског рата формирали националну јединицу - 5. батаљон 14. средњобосанске бригате НОВЈ. Послије рата НР Пољска је позвала свој народ да се врати из расејања. Пољаци из Босне и Херцеговине су на свом конгресу одлучили да се врате. Већином су се населили у новоприпојеној Доњој Шлеској. Југословенске власти нису биле спремне да исплате Пољацима одштету за напуштене куће, а тражили су и да им Пољска плати стоку коју су одводили. Данас мали број Пољака живи у Републици Српској. Од 2002. године имају своје удружење у Бања Луци.

 
Украјинска гркокатоличка црква у Бања Луци

Украјинци уреди

Украјинци су се у ове крајеве доселили крајем 19. вијека. До Другог свјетског рата било их је 12.000, до 1991. године асимилација и сеобе учиниле су да њихов број падне на 7.500, док се данас процјењује да их је упола мање. Украјинци су донијелу у Републику Српску, самим тим и у Босну и Херцеговину, своје обичаје и културу. Окупљени око старе цркве и културних установа у Прњавору, Украјинци углавном живе на сјеверу Републике Српске у општинама Посавине. У Градишци (Церовљанима) и данас постоји стара Украјинска црква. У Лишњи је постојала прва украјинска читаоница и школа на Балкану.

Роми уреди

Највећи дио Рома дошао је у Босну и Херцеговину за вријеме османске владавине. Многи Роми су се интегрисали у друштво и живјели заједно са Србима. Посебно су страдали за вријеме Другог свјетског рата када су их прогонили нацисти и усташе. Данас их је мање него раније.

Нијемци уреди

Нијемци су у малом броју почели да се досељавају у Босну и Херцеговину послије 1878. године. Добар дио живио је у градовима, гдје су чинили велики дио чиновништва. Нешто сеоског становништва населило се уз ријеку Вијаку код Прњавора и у селу Шибовска. У тај крај донијели су напредно виноградарство и бавили се сточарством. Њихово насеље Глоговац, у близини ријеке Вијаке, имало је и школу на њемачком језику. Нијемци су трпјели разна ограничења послије 1918. године, а послије 1945. године углавном су протјерани. Ипак, у Бања Луци и данас постоји удружење Нијемаца, које окупља припаднике мањине и њихове потомке и бави се културним активностима.

Мађари уреди

Мађари у Републици Српској су најприје почели да насељавају велике градове, првенствено Сарајево и Бања Луку. У овим градовима постоје удружења која окупљају грађане мађарског поријекла у циљу очувавања мађарских обичаја и традиције. Од 1900. године до 1910. је забиљежено највеће насељавање Мађара на подручју Босне и Херцеговине. Долазили су претежно из Буковине, околине Сенте и саме Мађарске. Пошто нису плански насељавали поједине дијелове земље, стапали су се са становништвом. Мађари који и даље причају мађарски језик и који се задржали свијест о националном идентитету дошли су са подручја Војводине, у првим годинама наком формирања Краљевине СХС, али и после Другог свјетског рата. [1]

 
Словачка евангелистичка црква у Бијељини

Словаци уреди

Од 1885. године Словаци насељавају територије Републике Српске. Основали су своје удружење „Јаношик”, гдје се окупљају сваког другог понедељка да причају на Словачком језику, пјевају пјесме и читају књиге. [2]

Црногорци уреди

Највећи број етничких Црногораца је у Босну и Херцеговину дошао за вријеме бивше СФРЈ. Населили су се у градовима као што су Сарајево, Бања Лука, Требиње, Мостар, Фоча, и тако даље. Основали су Удружење Црногораца „Његош” на подручју Бања Луке и Добоја, Удружење Црногораца и пријатеља Црне Горе „Ловћен” Бања Лука, Удружење Црногораца у Херцеговини „Вук Мићуновић” у Требињу и Удружење Црногораца и пријатеља „ЛУЧА” из Градишке. [3]

Македонци уреди

Македонци почињу да насељавају ове крајеве углавном у двадесетом вијеку. Углавном су насељавали градове: Сарајево, Бања Лука, Бијељина, Зеница, Мостар, и тако даље. [4] Данас највише Македонаца живи у Бања Луци и Сарајеву, гдје су основали своја удружења. Прво удружење су основали 1992. године у Сарајеву, а затим и Удружење Македонаца Републике Српске 2002. године у Бања Луци.[5]

 
Словеначко друштво „Триглав” 1934. године у граду Бања Лука

Словенци уреди

Словенци су се у Босну и Херцеговину досељавали у вријеме аустроугарске окупације, али много више за вријеме социјалистичке Југославије. Од 1997. године дјелује њихова организација под називом Удружење Словенаца Републике Српске „Триглав”.

Италијани уреди

Међу народима Аустроугарске који су се доселили послије почетка окупације били су и Италијани. Од сеоског становништва истиче се село Шибовска у близини Штивора код Прњавора гдје су, поред Нијемаца, живјели и Италијани па је тамо 1902. године отворена и прва школа у којој је настава извођена на италијанском језику. До данас је остало око 150 Италијана.

Види још уреди

Референце уреди

Литература уреди

  • Историја Републике Српске; НИП Недељник, Београд; Чедомир Антић, Ненад Кецмановић