Нерези (мкд. Нерези) су насеље у Северној Македонији, у западном делу државе. Нерези припадају општини Струга.

Нерези
мкд. Нерези
Административни подаци
ДржаваСеверна Македонија
ОпштинаСтруга
Становништво
 — 2002.213
Географске карактеристике
Координате41° 20′ 23″ С; 20° 36′ 12″ И / 41.3397° С; 20.6033° И / 41.3397; 20.6033
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина870 m
Нерези на карти Северне Македоније
Нерези
Нерези
Нерези на карти Северне Македоније
Остали подаци
Поштански број6337
Позивни број+389 (0)46
Регистарска ознакаSU

Географија

уреди

Насеље Нерези је смештено у крајње западном делу Северне Македоније, у близини државне границе са Албанијом (7 km западно од насеља). Од најближег града, Струге, насеље је удаљено 25 km северно.

Нерези се налазе у историјској области Дримкол, која обухвата горњи ток Црног Дрима. Насеље је смештено на североисточним падинама планине Јабланица. Источно се тло спушта у клисуру Црног Дрима. Надморска висина насеља је приближно 870 метара.

Клима у насељу је планинска.

Историја

уреди

У месту је радила српска народна школа између 1870-1877. године. Након прекида, поново је отворена 1898. године.[1]

У месту је заиста крајем 1898. године отворена сада са царском турском дозволом српска народна школа. Она је заједничка за Нерезу и суседно место Безево. Била је то заслуга и учитеља из места Јабланице, Матије Шуменковића. Њен први учитељ био је тада Анђелко Ивановић, а настојатељ школе Иван Марковић. Ту је до тада била бугарска школа, која постаје српска. У њу је кренуло децембра те године 60 ученика, распоређених у три разреда. Кмет у Нерези је у то време Јован Поповић.[2] Прослављен је 1900. године школски празник Савиндан. Служио је у храму и школи поп Филип Ивковић, а школски домаћин (кум) био је учитељ Анђелко Ивановић. Он је након резања славског колача, и изговорио светосавску беседу. За идућу године да буде домаћин пријавио се Недељко Ристић.[3]

Становништво

уреди

Нерези су према последњем попису из 2002. године имали 213 становника.

Претежно становништво у насељу су етнички Македонци (99%), а остало су Срби.

Већинска вероисповест је православље.[4]

Види још

уреди

Референце

уреди
  1. ^ "Цариградски гласник", Цариград 1904. године
  2. ^ "Цариградски гласник", Цариград 1898. године
  3. ^ "Цариградски гласник", Цариград 1900. године
  4. ^ „Попис и 2002.” (PDF). Приступљено 25. 2. 2018. 

Извори

уреди

Спољашње везе

уреди