Википедија

Нет Кинг Кол

Натанијел Адамс Колс (17. март 1919 — 15. фебруар 1965), познатији под уметничким именом Нет Кинг Кол (енгл. Nat King Cole), био је амерички певач, џез пијаниста и глумац. Снимио је преко 100 песама, које су постале хитови на поп листама. Кол је такође глумио у филмовима и на телевизији, а глумио је и у Бродвејском театру. Био је први Афроамериканац који је водио америчку телевизијску емисију. Био је отац кантауторке Натали Кол (1950 - 2015).

Нет Кинг Кол
Фотографија Нет Кинг Кола из 1958.
Лични подаци
Име по рођењуНатанијел Адамс Колс
Датум рођења(1919-03-17)17. март 1919.
Место рођењаМонтгомери, САД
Датум смрти15. фебруар 1965.(1965-02-15) (45 год.)
Место смртиСанта Моника, САД
Занимањепевач, пијаниста, музичар, глумац
Музички рад
Активни период1934—1965
ЖанрБлуз, Џез
Инструментвокал, клавир
Издавачка кућа

Биографија

уреди

Младост

уреди

Натанијел Адамс Колс је рођен у Монтгомерију (Алабама), 17. марта 1919.[1] Имао је три брата: Едија (1910-1970), Ајка (1927-2001) и Фредија (1931 - 2020),[1] и полу-сестру Џојси Колс.[2] Сва браћа су нашли каријеру у музици.[2] Када је Нет Кинг Кол имао четири године, са породицом се преселио у Чикаго у Илиноису, где је његов отац, Едвард Колс, постао Баптистички свештеник.[3]

Кола је његова мајка, Перлина Колс, црквени оргуљаш, научила да свира оргуље.[4] Његов први наступ је био са само четири године.[5] Почео је са формалним музичким образовањем са 12 година,[6] где је учио џез, госпел и класичну музику на клавиру "од Јохана Себастијана Баха, до Сергеја Рахмањинова."[7]

Породица Кол се преселила у Бронзвил насеље у Чикагу,[8], где је Кол похађао средњу школу "Вендел Филипс Академију",[8] исту школу коју ће појађати и Сем Кук, неколико година касније.[9] Учествовао је у Валтер Дајетовом музичког програму У ДуСабл средњој школи.[10]Често се искрадао из куће да би посећивао клубове, седео би напољу и слушао Луја Армстронга, Ерла Ханса и Џимија Нуна.[11]

Рана каријера

уреди

Са 15 година, исписао се из школе, да би се посветио музичкој каријери, са братом је 1936. формирао бенд, те са њим снимио два сингла за Деку 1936. Године 1937. оженио се са Надине Робинсон. Једно време је свирао клавир по клубовима, а потом је на наговор власника једног од клубова, оформио свој бенд уз басисту Весли Принса и гитаристу Оскара Мура. Бенд су назвали Кинг Кол Трио.[12]

Његов први хит је био "Слатка Лорен" (Sweet Lorraine, енг.) 1940. године, а потом, 1941. године следе "То није тако" (That Ain't Right, енг.), "Све за Тебе" (All for you, енг.)[12] и коначно "Изгубљен Сам" (I'm lost, енг.).[13]

1950-е

уреди

Од Новембра 1956. Кол води своју телевизијску емисију на НБЦ-у. То је био први такве врсте који је водио један Афроамериканац.[14] У почетку програм је трајао око петнаест минута, но то је убрзо продужено на пола сата. Нажалост, иако је компанија Реинголд Пиво, било регионални спонзор, националних спонзора није било, па је емисија упала у финансијске тешкоће. Мада су многи истакнути људи, међу њима и: Хари Белафонте, Ела Фицџералд и Пеги Ли[15] покушали да спасу програм, Кол је ипак одлучио да од њега одустане. Последња епизода је преношена Децембра 1957.[16]

Године 1959. добио је Греми за песму "Поноћни летач" (Midnight Flyer, енг.).[17]

Као и многи певачи балада, попут Дина Мартина, Френка Синатре и других, увидео је да су листе најбољих песама преузели извођачи за млађу публику, мада је и он имао један успешан рок хит "Пошаљи за Мене".[16]

Лични живот

уреди

Отприлике у време почетка његове певачке каријере, Кол је постао Слободни зидар.То је било у јануару 1944. у ложи број 49 у Калифорнији.[18] Сем тога био је и велики фан бејзбола.[16]

Женидбе и деца

уреди

Кол је своју прву супругу, Надине Робинсон, упознао док су били на турнеји за бродвејски мјузикл "Мешати" (Shuffle Along, енг.). Он је имао 18 година када су се венчали, а она је била разлог што је се он преселио у Лос Анђелес и оформио Нет Кинг Кол трио.[12] Са њом се развео 1948, да би се, само чест дана после развода оженио певачицом Маријом Ховскинс. Имали су петоро деце: Натали (1950-2015), која је и сама имала успешну певачку каријеру, а умрла је од срца, усвојену ћерку Керол (1944-2009), која је била ћерка Маријине сестре, Нет Кели Кола (1959—1995), који је умро од сиде. Коначно, добили су и две близнакиње, Кејси и Тимолин 1961. Марија га је подржавала у последњим фазама болести и остала уз њега до његове смрти.[19]

Референце

уреди
  1. ^ а б „Nat King Cole (Popular Singer and Pianist) Facts, Life and Songs”. Spriee (на језику: енглески). 2019-04-05. Архивирано из оригинала 13. 02. 2007. г. Приступљено 2021-04-09. 
  2. ^ а б „How I got the jazz gene: seven artists reveal their roots”. thestar.com (на језику: енглески). 2015-06-12. Приступљено 2021-04-09. 
  3. ^ „The Pittsburgh Courier from Pittsburgh, Pennsylvania on February 13, 1965 · Page 2”. Newspapers.com (на језику: енглески). Приступљено 2021-04-09. 
  4. ^ Hornsby, Alton (2011-08-31). Black America: A State-by-State Historical Encyclopedia (на језику: енглески). ABC-CLIO. ISBN 978-0-313-34112-0. 
  5. ^ Facebook; Twitter; options, Show more sharing; Facebook; Twitter; LinkedIn; Email; URLCopied!, Copy Link; Print (1965-02-16). „From the Archives: Nat 'King' Cole dies of cancer at 45”. Los Angeles Times (на језику: енглески). Приступљено 2021-04-09. 
  6. ^ LLC, SPIN Media (1990-06-XX). SPIN (на језику: енглески). SPIN Media LLC.  Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |date= (помоћ)
  7. ^ Ruuth, Marianne (1992). Nat King Cole (на језику: енглески). Holloway House Publishing. ISBN 978-0-87067-593-5. 
  8. ^ а б Jr, John M. Brewer (2007-06-20). Pittsburgh Jazz (на језику: енглески). Arcadia Publishing. ISBN 978-1-4396-3464-6. 
  9. ^ „Tracing the Highs and Tragic End of Sam Cooke”. NPR.org (на језику: енглески). Приступљено 2021-05-06. 
  10. ^ Bonner, Wilma F. (2011-01-01). The Sumner Story: Capturing Our History Preserving Our Legacy (на језику: енглески). Morgan James Publishing. ISBN 978-1-60037-782-2. 
  11. ^ „Watch Or Stream Documentaries Live & Online | Foxtel”. Foxtel (на језику: енглески). Приступљено 2021-05-06. 
  12. ^ а б в „Nat King Cole | Biography & History”. AllMusic (на језику: енглески). Приступљено 2021-05-06. 
  13. ^ Billboard. Архивирано из оригинала 15. 03. 2017. г. Приступљено 06. 05. 2021. 
  14. ^ „Hazel Scott’s Lifetime of High Notes”. Smithsonian Magazine (на језику: енглески). Приступљено 2021-05-06. 
  15. ^ Shulman, Arthur (1966). How sweet it was : television: a pictorial commentary. Internet Archive. New York : Bonanza Books. ISBN 978-0-517-08135-8. 
  16. ^ а б в Gourse, Leslie (1992). Unforgettable : the life and mystique of Nat King Cole. Internet Archive. New York : St. Martin's Press. ISBN 978-0-312-07877-5. 
  17. ^ „Grammy Award Nominees 1959 - Grammy Award Winners 1959”. www.awardsandshows.com. Приступљено 2021-05-06. 
  18. ^ „Pinal Lodge #30 - Famous Masons”. web.archive.org. 2011-12-24. Архивирано из оригинала 24. 12. 2011. г. Приступљено 2021-05-06. 
  19. ^ „Scholarly Resources for Learning and Research | Gale”. www.gale.com (на језику: енглески). Приступљено 2021-05-06. 

Литература

уреди

Спољашње везе

уреди
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Нет_Кинг_Кол&oldid=28710272”