Википедија

Никола Поповић (писац)

Никола Поповић (Сарајево, 3. јул 1979) босанскохерцеговачки и српски је писац и преводилац.

Никола Поповић
Лични подаци
Датум рођења(1979-07-03)3. јул 1979. (44 год.)
Место рођењаСарајево, СФРЈ
Књижевни рад
Најважнија делаПриче из Либана
Скице за пловидбу

Биографија уреди

Рођен и одрастао у Сарајеву. Студије италијанистике завршио је на Филолошком факултету у Београду. Запослен је као наставник италијанског језика на Одсеку за музичку уметност Филолошко-уметничког факултета у Крагујевцу. Области научног интересовања су савремена италијанска књижевност и култура.

Члан је Удружења књижевних преводилаца Србије.[1][2] Превео је књиге Етореа Мазине, Симоне Винчи, Валерије Пареле и објавио бројне преводе италијанских писаца у књижевној периодици.

Аутор је критичких осврта из области филма, позоришта и књижевности, путописа и репортажа[3] из Тогоа, Гане, ДР Конго и других земаља, те књигa Приче из Либана (Центар за културу „Градац“, Рашка, 2016, која је добила награду Академије "Иво Андрић" за путописну књигу и Скице за пловидбу (Агноста, Београд, 2019), за коју је добио награду „Љубомир П. Ненадовић“ за најбољу путописну књигу на српском језику 2020. године.[4] Текстови су му превођени на енглески,[5][6] македонски[7][8], мађарски[9] и португалски језик[10].

Био је главни и одговорни уредник часописа за књижевност, културу и друштвена питања Босанска вила у Сарајеву.[11] Свира класичну гитару и арапску лауту.[12]

Награде уреди

  • Награда „Љубомир П. Ненадовић”, за књигу путописа Скице за пловидбу, 2020.[13]
  • Трећа награда за прозу „Трагом Настасијевићаʺ за 2020. годину за причу Соко Мухамед Али. Награду додељује Библиотека „Браћа Настасијевић“ из Горњег Милановца. Горњи Милановац, 2020.[14]
  • Награда Академије Иво Андрић, за књигу Приче из Либана, повезивање различитих култура и путописе из афричких и арапских земаља, 2016.

Дела уреди

  • Приче из Либана, Рашка, Центар за културу, образовање и информисање "Градац", 2016.[15]
  • Скице за пловидбу, Агноста, Београд , 2019.[16]
  • Скице за пловидбу, Имприматур, Бањалука, 2020.[17]
  • Приказни од Либан, Перун Артис, на македонски превео Сашо Огненовски, Битола, 2020.[18]
  • Сан Космоса Скаруха, Плањакс, Тешањ, 2022.[19]

Преводи уреди

  • Трагање: нова италијанска приповетка / превео са италијанског и приредио Никола Поповић. - Краљево : Народна библиотека "Стефан Првовенчани", [2015] ([Краљево][20]
  • Valerija Parela, Priče iz Napulja (Mosca più balena) – N. Popović pogovor „Napuljski mozaik Valerije Parele“, str. 120-122. Vrijeme, Zenica, 2010.[21]
  • Simona Vinči, U svakom smislu ljubav (In tutti i sensi come l'amore)– N. Popović pogovor „O piscu i djelu“, str. 153-154. Vrijeme, Zenica, 2008.[22]
  • Simona Vinči, O deci se ništa ne zna (Dei bambini non si sa niente)– N. Popović pogovor „Beleška o piscu i delu“, str. 149-151. Narodna knjiga, Beograd, 2004.[23]
  • Etore Mazina, Pobednik (Il Vincere)– N. Popović pogovor„Beleška o piscu“, str. 165. Narodna knjiga, Beograd, 2003.[24]
  • Etore Mazina, Gvožđe i med (Il ferro e il miele), Otkrovenje, Beograd, 2002.[25]

Референце уреди

  1. ^ „Чланови”. Удружење књижевних преводилаца Србије. Архивирано из оригинала 29. 03. 2019. г. Приступљено 29. 3. 2019. 
  2. ^ „Prevodilački portreti”. Oslobođenje. Приступљено 29. 3. 2019. 
  3. ^ „Tekstovi na Veb-portalu Strane”. Strane. Приступљено 29. 3. 2019. 
  4. ^ „СВЕЧАНОСТ У ВАЉЕВСКОЈ БИБЛИОТЕЦИ Николи Поповићу уручена награда “Љубомир П. Ненадовић””. Вечерње Новости. Приступљено 9. 11. 2020. 
  5. ^ „The Artichoke and Her Tender Heart” (PDF). Silk Road. Архивирано из оригинала (PDF) 29. 03. 2019. г. Приступљено 29. 3. 2019. 
  6. ^ „Stories from the Barbershop”. Asymptote. Приступљено 29. 3. 2019. 
  7. ^ Поповиќ, Никола (2019). „Маслинката и бадемово дрво”. Книжевни елементи, списание за современа светска книжевност. Перун Артис, Битола, Северна Македонија. Год. 1, бр. 1: 92—99. 
  8. ^ Поповиќ, Никола (2019). „Коњи во ноќта (превео Стефан Марковски), Билка со меко срце (превео Сашо Огненовски)”. Современост, списание за литература, култура и уметност. Современост, Скопје, Северна Македонија. Год. 74 (68), бр. 2: 96—101. 
  9. ^ Поповић, Никола (27. 6. 2022). „A rózsadombi Vörös-hajú”. 
  10. ^ Popović, Nikola. „A casa com as aves turul”. 
  11. ^ „Nikola Popović, urednik Bosanske vile: Moja urednička ruka je ispružena”. Oslobođenje. Приступљено 29. 3. 2019. 
  12. ^ „Pisanje je, pre svega, plovidba”. Čačanski glas. Приступљено 29. 3. 2019. 
  13. ^ „NIKOLA POPOVIĆ, dobitnik ovogodišnje nagrade “Ljubomir P. Nenadović” -” (на језику: енглески). 2020-10-21. Приступљено 2021-01-12. 
  14. ^ biblioteka. „РЕЗУЛТАТИ КОНКУРСА “ТРАГОМ НАСТАСИЈЕВИЋА” 2020.”. www.bibliotekagm.com (на језику: српски). Приступљено 2021-01-12. 
  15. ^ Приче из Либана / Никола Поповић COBISS.SR 223257868
  16. ^ Скице за пловидбу / Никола Поповић COBISS.SR 279751436
  17. ^ Скице за пловидбу / Никола Поповић, COBISS.RS-ID - 8691480 Архивирано на сајту Wayback Machine (14. јануар 2021)
  18. ^ Приказни од Либан / Никола Поповић COBISS.MK-ID - 52715525 Архивирано на сајту Wayback Machine (14. јануар 2021)
  19. ^ Поповић, Никола (2022). Сан Космоса Скаруха. Тешањ: Плањакс. ISBN 978-9958-34-689-7. 
  20. ^ Трагање : нова италијанска приповетка COBISS.SR 518743389
  21. ^ Priče iz Napulja / Valerija Parela COBISS.SR 513654446
  22. ^ U svakom smislu ljubav / Simona Vinči COBISS.SR 513643950
  23. ^ O deci se ništa ne zna / Simona Vinči COBISS.SR 117720844
  24. ^ Pobednik / Etore Mazina COBISS.SR 108498700
  25. ^ Gvožđe i med / Etore Mazina COBISS.SR 183585543
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Никола_Поповић_(писац)&oldid=27283864”