Ник Лалић (кошаркаш)

Никола Ник А. Лалић (енгл. Nikola "Nick" A. Lalich; Лорејн 8. мај 1916Балтимор 11. мај 2001) је био амерички кошаркаш српског порекла, официр Канцеларије за стратешке услуге током Другог светског рата и касније Централне обавештајне агенције (ЦИА).

Ник А. Лалић
Nik Lalić u Pranjanima 1944.png
Капетан Ник Лалић у Прањанима, 1944. године
Датум рођења(1916-05-08)8. мај 1916.
Место рођењаЛорејн
Охајо, Сједињене Америчке Државе САД
Датум смрти11. мај 2001.(2001-05-11) (85 год.)
Место смртиБалтимор
Мериленд, Сједињене Америчке Државе САД
ШколаДржавни универзитет Охајо
Универзитет Колумбија
Војска Канцеларија за стратешке услуге
Централна обавештајна агенција
Године службе1939—1957.
Чинкапетан
СупружникМира Вукчевић (1952–1993)
СроднициСтефани Лалић Адамс (кћерка)

Лалић је био један од кључних људи приликом спасавања америчких ваздухопловаца оборених изнад територије Југославије 1944. године, у чувеној операцији Халијард.

БиографијаУреди

Младост и образовањеУреди

Никола Ник Лалић је рођен 8. маја 1916. године у Лорејну у савезној држави Охајо (САД), у породици српских емиграната. Одрастао је у Кливленду, где се упознао са три године старијим Џесијем Овенсом, будућим америчким атлетичаром и звездом Олимпијских игара у Берлину 1936. године, којем је Хитлер одбио да уручи медаљу зато је што је био црнац.[1] Лалић и Овенс су остали пријатељи до краја живота.

Студирао је на Државном универзитету Охајо и стекао диплому из индустријског дизајна 1938. године, а потом је магистрирао на Универзитету Колумбија града Њујорка.

У Кливленду се запослио као професор индустријског дизајна.

Операција ХалијардУреди

Регрутован је у Корпус везе (Signal Corps), али је због познавања српског језика убрзо преведен у Канцеларију за стратешке услуге ('Office of Strategic Services, OSS'), где је постао обавештајни официр.[2]

Као обавештајац у Барију, учествовао је у кампањи бомбардовања нафтних постројења у румунском граду Плоешти, које су изводили амерички ваздухопловци са аеродрома у Италији, током 1943. и 1944. године. Како је много авиона оборено, нарочито изнад територије Краљевине Југославије, дошло је до велике акције спасавања америчких ваздухопловаца од стране Југословенске војске у Отаџбини под командом генерала Драгољуба Михаиловића, која је позната као операција Халијард. У више наврата, амерички авиони су слетали на импровизовани аеродром у Прањанима и преузимали своје оборене саборце.

 
Капетан Ник Лалић (лево), генерал Драгољуб Дража Михаиловић и пуковник Роберт Мекдауел у Прањанима (6. септембар 1944)

Један од кључних америчких официра који је координирао ову операцију, био је управо капетан Лалић. Он је неко време провео уз генерала Михаиловића и тада се спријатељио са њим. Приликом последњег полетања из Југославије, са аеродрома у Бољанићу 27. децембра 1944. године, капетан Лалић је позвао генерала Михаиловића да са њим крене у Италију. Генерал Михаиловић је то одбио.

Мајор Џорџ Вујновић, амерички обавештајац и контролни официр у Барију, изјавио је[3]:

Лалић је апсолутно неустрашив и веома храбар.

Кошаркашка каријераУреди

У сезони 1945/1946, Лалић се такмичио као кошаркаш Youngstown Bears-а у Националној кошаркашкој лиги[4], која је касније прерасла у НБА лигу.

Такође, његов млађи брат Питер Лалић је био кошаркаш, који се четири сезоне такмичио у НБА лиги.

Послератна службаУреди

Лалић је након Другог светског рата остао у служби Канцеларије за стратешке услуге. Када је 1947. године променила име у Централна обавештајна агенција, остао је њен официр и између 1952. и 1957. године је био ангажован у Грчкој. Потом се повукао у маркетиншки сектор и радио је као извршни директор једне агенције у Њујорку.

Почетком 60-их година, преселио се у Балтимор и запослио у савезном Министарству трговине САД (United States Department of Commerce)

Иако се није слагао са политиком Слободана Милошевића, тешко му је пало НАТО бомбардовање СР Југославије 1999. године.[2]

СмртУреди

Лалић је преминуо 11. маја 2001. године у Балтимору, савезна држава Мериленд. Након опела у Грчкој православној катедрали Благовештења у Балтимору, сахрањен је на локалном гробљу.[2]

ПородицаУреди

Ник Лалић се 1952. године оженио Миром Вукчевић. Она је преминула 1993. године. Имали су кћерку Стефани Лалић Адамс, која је удата и има кћерке Каролин Никол и Александру Роуз.[1]

Када је 2019. године посетила Прањане, Стефани Лалић Адамс је говорила о свом оцу и његовом односу са Михаиловићем[1]:

Целог живота ми је причао о храбрости и пожртвованости српског народа, који им је пружио уточиште у својим кућама, штитио их и давао им храну, које ни сами нису имали довољно. (...) Били су као браћа. Живели су заједно, радили заједно и заједно спасили многе животе. Мој отац је научио много о историји Југославије и о покрету отпора који је водио Дража. Схватио је да су били борци за слободу, а не издајници како их је касније погрешно оптужила Југословенска влада.

ГалеријаУреди

РеференцеУреди

  1. ^ а б в „Heroji misije Halijard: Nik Lalić molio Dražu da pođe u Ameriku, ali on nije hteo”. B92. 30. septembar 2019. 
  2. ^ а б в „Nick A. Lalich, 85, leader of OSS team that rescued downed air crews in WWII”. The Baltimore Sun. 15. maj 2001. [мртва веза]
  3. ^ Бабац, Душан (2017). Срби - амерички ратни хероји. Београд: Медија центар Одбрана. стр. 159. ISBN 978-86-335-0577-2. 
  4. ^ „Nikola Lalich NBL Stats”. www.basketball-reference.com. 

Спољашње везеУреди