ОШ „Краљ Милутин” Грачаница

Основна школа „Краљ Милутин“ у Грачаници једна је од најстаријих школа на простору Косова и Метохије. Такође према бројности ученика, међу највећим је српским школама на Косову и Метохији.

Основна школа „Краљ Милутин“ Грачаница
Типосновна школа
Основана1874. год.; пре 150 година (1874)
ЛокацијаКраља Милутина бб, 38205
Грачаница, Косово и Метохија
Држава Србија
Координате42° 36′ 10″ С; 21° 11′ 43″ И / 42.60280° С; 21.19523° И / 42.60280; 21.19523
ДиректорВладимир Милкић

Историја уреди

Почетак рада Грачаничке основне школе везује се са доласком Ристе Призренца у манастир Грачаница 1759. године. У почетку је то била манастирска школа, а учитељи су били свештеници, потомци Ристе Призренца, који су у исто време били и старатељи манастира.[1] Године 1759. обновљен је рад манастира Грачаница, па се та година узима као почетак рада Грачаничке основне школе. Од 1874. године у школу је уведена световна настава, по угледу на школе у делу Србије који се ослободио турског ропства.[2]

У другој половини 19. века на Косовоу и Метохији се одвија процес осавремењавања школства и наставе. У оквиру тога процеса отварају се световне школе најпре у градовима, а затим и у већим селима на Косову и Метохији. Отварању српских световних школа претходило је отварање турских световних школа у првој половини 19. века. У Грачаници је, као и у другим местима, школа отворена на захтев грађана код којих је све више јачала национална свест и мисао о слободи. Национална свест и мисао о слободи јачали су под утицајем све већег броја Срба који су одлазили у Србију и враћали се опет на Косову и Метохији. [3]

Школа је била у кругу манастира, у згради коју је подигао поп Акса после 1856. године.[3]

Световна школа у Грачаници је почела да ради 1874. године, а њен први учитељ је Стеван Максимовић, даљи потомак Ристе Призренца. Међутим школа се налазила и даље у кругу манастира, све до 1925. године. Континуитет рада школе је прекидан ратовима којих је од 1874. до 1995. године било пет. После сваког рата школа је почињала од нуле и радила у врло тешким условима.[1]

У најдужем периоду мира и слободе, од 1944. до 1995. године. школа је достигла највиши степен свога развоја. Од четвороразредне прерасла је у осморазредну основну школу, школски простор се увећао, настава унапредила, број ученика вишеструко порастао, а у школи је радило стотину раднка чија је стручност била у складу са потребама савремене основне школе.[4]

НАТО агресија на Савезну Републику Југославију и рат на Косову и Метохији оставили су велике последице на рад школе. Након што је отпочело бомбардовање 24. марта 1999. године, школа је затворена. Безмало свакодневно су бомбардовани војни магацини Војске Југославије који су се налазили неколико стотина метара од школе на брду познатом као Зеленика. Начињена је материјлана штета школи. Након завршетка рата, услови у којима је радила школа су били веома отежани. Број ученика у основној школи се осетно смањио непосредно након рата. Основна школа „Краљ Милутин“ је тада прихватила три средње школе које су измештене из Приштине, Медицинску, Грађевинско-саобраћајну и Музичку школу. Две године након завршетка рата, у просторијама школе је био смештен и део Филозофског факултета Универзитета у Приштини, студијске групе за српски језик и књижевност и енглески језик и књижевност.[5] Због веома отежаног рада школе веома брзо је део Филозофског факултета измештен из школе, док су Музичка и Медицинса школа своје измештање чекали 16, односно 22 године од завршетка рата.[6][7]

Управитељи и директори школе уреди

Управитељи или директори школе управљали су њеним целокупним пословањем. У почетку је управитељ био организатор наставе, изводио је наставу, бринуо о њеном материјално-финансијском пословању. Касније се ослобађа извођења наставе, али на рачун тога додати су му други послови који нису везани за наставу.[8]

Подаци о директорима ове школе постоје од 1914. године.[9]

  • Јанићије Поповић 1914 - 1915
  • Јован Данчетовић 1919 - 1920
  • Јован Спасић 1921
  • Марко Матојчић 1922
  • Драгутин Бојић 1923 - 1927
  • Владимир Марјановић 1928 - 1941
  • Владимир Марјановић 1944 - 1946
  • Богољуб Митић 1946 - 1951
  • Јорга Мирић 1952 - 1954
  • Бранко Савић 1955
  • Крста Крстић 1956 - 1957
  • Благоје Марковић 1958 - 1962
  • Милоња Рајовић 1964 - 1969
  • Милан Петковић 1970 - 1973
  • Ранко Милићевић 1973 - 1975
  • Драган Арсић 1976 - 1977
  • Боривоје Манић 1978 - 1982
  • Ратомир Поповић 1982 - 1990
  • Глигорије Стојановић 1990 - 2012
  • Владимир Милкић 2012 -

Занимљивости уреди

Просветни радник и директор ове школе Боривоје Бора Манић је издао 2004. године монографију Грачаничка основна школа, дело у којем је сажета историја школе од 1759. до 2004. године. Писање моногорафије је започео са својим одласком из школе 1983. године, а захваљујући великој архивској грађи коју је поседовао. За дан прославе 120-то годишњице рада школе 1995. године поклонио је Организационом одбору прославе делове рукописа монографије који су објављени у Летопису грачаничком који је штампан поводом јубилеја.[1]

Ова монографија представља значајан извор и сведочанство рада и функционисања основне школе у Грачаници, као и значајних историјских догађаја везаних за само насеље Грачаницу са околином.

Референце уреди

  1. ^ а б в Манић & 2004., стр. 3.
  2. ^ Манић & 2004., стр. 583 - 584.
  3. ^ а б Манић & 2004., стр. 16.
  4. ^ Манић & 2004., стр. 4.
  5. ^ Манић & 2004., стр. 509-510.
  6. ^ „LJUBAV PREMA MUZICI NE ZNA ZA KILOMETRE: Srednja muzička škola "Stevan Mokranjac" u Lapljem selu na KiM, decenijama je rasadnik mladih talenata”. NOVOSTI (на језику: српски). Приступљено 2022-12-05. 
  7. ^ „Srednjoškolski centar u Lapljem Selu počeo sa radom”. RTKlive.com (на језику: енглески). Приступљено 2022-12-05. 
  8. ^ Манић & 2004., стр. 334.
  9. ^ Манић & 2004., стр. 334 - 335.

Литература уреди

  • Манић, Боривоје В. (2004). Грачаничка основна школа 1759 - 2004. Грачаница: Основна школа „Краљ Милутин” Грачаница, Дом културе „Грачаница”. ISBN 86-85261-01-5. OCLC 162330394.