Обоњан
Обоњан је острво у Јадранском мору, на хрватском делу Јадрана. Острво се налази међу шибенском острвима, недалеко од Зларина. Острво је било познато као „острво змија“, али су змије истребљене увозом мунгоса на острво.
![]() | |
Географија | |
---|---|
Локација | Обоњан |
Координате | 43° 24′ 39″ С; 15° 28′ 14″ И / 43.4107° С; 15.4706° И |
Архипелаг | Севернодалматинска острва |
Површина | 0,55 km2 |
Администрација | |
Демографија | |
Становништво | 0 |
Густина ст. | 0 стан./km2 |
Обоњан је највеће острво у групи од 15 острва и острваца око Зларина, од којег је удаљено око 3,5 km западно, пред уласком у Шибенска врата. Површина му износи 0,55 km².[1] Дужина обалске линије је 3,79 km.[1]. Највиши врх на острву је висок 56 m.
Пре рата у Хрватској је био острво извиђача који су га из дивљег острва претворили у острво за летовање саградивши плаже, амфитеатар, игралишта и спремишта за шаторски тип летовања. За време рата на острву су боравиле избеглице. Након одласка избеглица, Град Шибеник се уписује као власник земљишта и некретнина. Савез извиђача Хрватске покреће спор на суду чији је исход неизвестан. Нажалост, острво се почиње комерцијализовати и губи робинзонски дух који је владао током година када се на острво могло само у организацији појединих извиђачких организација из Хрватске.
Острво има три луке од којих су у функцији две. Једна се користи као главна, док се друга, тзв. северна користи у случају лоших временских услова у главној луци. Трећа лука је стара лука која служи као део плаже. Најпознатији логори су били они од извиђачких организација Пакрац, Осијек-Чепин, Загреб-Трешњевка, Винковци.
Из поморске карте види се да у главној луци постоји светионик, који шаље светлосни сигнал: R Bl(3) 7s*. Домет светионика је 4 mi (6,4 km).
- R Bl(3) 7s (R-црвено светло, Bl (3)- три светлосна блеска један за другим, 7s—циклус се понавља после 7 секунда паузе.
Референце
уредиСпољашње везе
уреди- Pregled, položaj i raspored malih, povremeno nastanjenih i nenastanjenih otoka i otočića Архивирано на сајту Wayback Machine (30. јун 2013) стр. 26.