Олово-нитрат
хемијско једињење
(преусмерено са Олово(II)-нитрат)
Олово-нитрат је неорганско хемијско једињење хемијске формуле Pb(NO3)2.
Називи | |
---|---|
IUPAC назив
Олово(II)-нитрат
| |
Други називи
Олово-динитрат
Плумбо-нитрат | |
Идентификација | |
ECHA InfoCard | 100.030.210 |
MeSH | Lead+nitrate |
RTECS | OG2100000 |
Својства | |
Pb(NO3)2 | |
Моларна маса | 331,2 g/mol |
Агрегатно стање | Бела чврста супстанца без мириса |
Густина | 4,53 g/cm³ |
Тачка топљења | Разлаже се на 290–470 °C |
52 g/100 ml (20 °C) | |
Растворљивост у азотној киселини у етанолу у метанолу |
нерастворан 1 g/2500 ml 1 g/75 ml |
Структура | |
Кристална решетка/структура | кубична |
Геометрија молекула | куб-октаедар |
Опасности | |
ЕУ класификација (DSD)
|
Токсичан (T) Опасан за животну средину (N) |
R-ознаке | R61, R20/22, R33, R62, R50/53 |
S-ознаке | S53, S45, S60, S61 |
NFPA 704 | |
Тачка паљења | Није запаљив |
Сродна једињења | |
Други анјони
|
Олово(II)-хромат Олово(II)-сулфид |
Други катјони
|
Натријум-нитрат Магнезијум-нитрат |
Уколико није другачије напоменуто, подаци се односе на стандардно стање материјала (на 25°C [77°F], 100 kPa). | |
Референце инфокутије | |
Добијање
уредиНастаје дејством азотне киселине на метал, оксид или карбонат.[1]
Физичко-хемијске особине
уредиОво је со коју чине бели, правилни октаедарски кристали који не садрже воду (анхидровани). При загревању се распада на оловну глеђ, азот-диоксид и кисеоник.[1][2][3]
Значај
уредиУправо својство ове соли да се при загревању распада понекад се користи за добијање азот-диоксида[1]:
- Pb(NO3)2 → 2PbO + 4NO2 + O2
Извори
уреди- ^ а б в Parkes, G.D. & Phil, D. 1973. Мелорова модерна неорганска хемија. Научна књига. Београд.
- ^ Lide David R., ур. (2006). CRC Handbook of Chemistry and Physics (87th изд.). Boca Raton, FL: CRC Press. ISBN 978-0-8493-0487-3.
- ^ Susan Budavari, ур. (2001). The Merck Index: An Encyclopedia of Chemicals, Drugs, and Biologicals (13th изд.). Merck Publishing. ISBN 0911910131.