Операција Вилфред

Операција Вилфред (енгл. Operation Wilfred) била је део норвешке кампање током Другог светског рата, покушај британске РМ да минира неутралне норвешке територијалне воде 5-8. априла 1940, непосредно пред почетак немачке инвазије на Норвешку.[1]

Битка за Нарвик
Део Другог светског рата
Lapland1940.png
Стратегијски положај Нарвика 1940.
Време:8. април 1940.
Место:северно од Нарвика, Норвешка.
Узрок:Покушај британске РМ да минира Вестфјорд у близини Нарвика.
Исход: Неодлучан.
Сукобљене стране
 Британска империја  Трећи Рајх
Јачина
1 бојни брод, 1 носач авиона, 9 разарача[1]
1 тешка крстарица, 2 разарача[1]
Жртве и губици
1 разарач потопљен[1] 1 тешка крстарица оштећена[1]

ПозадинаУреди

Стратегијски значај НорвешкеУреди

Географски положај Норвешке учинио ју је већ на почетку Другог светског рата стратегијски значајном, како за Немачку, тако и за Савезнике, посебно Велику Британију. Поседовање разуђене норвешке обале омогућавало је Немачкој сигурнији излаз површинским бродовима и подморницама на Атлантик, и пробијање савезничке поморске блокаде. Поред тога, освајање Норвешке обезбеђивало би Немачкој неометан транспорт шведске гвоздене руде (њоме су Немци подмиривали близу 50% својих ратних потреба) преко Нарвика.[1]

Али, Велика Британија је од почетка рата имала у плану да немачку акцију предухитри поседањем база у Норвешкој. Тако би осигурала превласт над поморским комуникацијама Северног и Норвешког мора, овладала погодним ваздухопловним базама за нападе на Немачку и угрожавање десног бока и позадине немачких снага на Западном фронту.[1]

Норвешке снагеУреди

Уочи Норвешке кампање норвешке копнене, поморске и ваздухопловне снаге бие су веома слабе. Норвешка је имала само 6 слабих пешадијских дивизија КоВ (око 20.000 људи, од чега 1.150 официра и 750 подофицира), 4 лака бомбардера, 7 ловачких и 40 извиђачких авиона у склопу КоВ, а у РМ још 32 хидроавиона и 1 транспортни авион. РМ је имала 4 обалске оклопњаче застарелог типа (из 1898. и 1901), 6 разарача (4 модерна), 24 торпиљарке, 9 подморница (из 1914. и 1929), 11 минополагача, 6 миноловаца око 70 патролних и помоћних бродова. Трговачка флота Норвешке, са 4.800.000 БРТ, била је, после британске, највећа у Европи.[1]

Британски плановиУреди

Операција ВилфредУреди

Велика Британија је крајем марта 1940. донела одлуку да минира пролазе у норвешким територијалним водама (Операција Вилферд). Предвиђено је полагање минских поља на прилазима Вестфјордену северно од Бодеа (Bodö), ради затварања јужног излаза из Нарвика, затим северно од Бергена и евентуално, још једног у близини Молеа (Molde). За блиску заштиту ове операције одређене су 1 крстарица и 2 разарача из Домовинске флоте (Home Fleet), а за подршку, у случају немачке интервенције, биће спремне 2 крстарице и 3 разарача из Росајта и 3 крстарице из Скапа Флоуа.[1]

План Р-4Уреди

Уколико би Немци овај савезнички корак искористили као повод за упад у Норвешку, операцији Вилфред прикључен је план Р-4 којим је предвиђено ангажовање копнених снага: једне пешадијске бригаде за десант у подручју Нарвика, а 5 батаљона за десант у Бергену и Тронхејму и реид код Ставангера. У првој фази операције укупне снаге подржаване британском РМ и РВ износиле би око 18.000 војника. За дејства из ваздуха на подручју Норвешке, Британци нису могли да одвоје и припреме потребне ваздухопловне снаге. Са аеродрома РАФ и из база морнаричког ваздухопловства на Британскимн острвима, удаљених од Норвешке 600 до 1.200 км, могли су да дејствују само извиђачки авиони и хидроавиони, претежно из састава Обалске команде (Coastal Command), затим неки типови тешких и лаких бомбардера и ноћних ловаца Бомбардерске команде (Bomber Command). Од авиона морнаричког ваздухопловства могли су се употребити авиони за обрушавање Blackburn Skua и торпедни авиони Fairey Swordfish. Предвиђено је да операција Вилфред отпочне 5 априла.[1]



РеференцеУреди

  1. ^ а б в г д ђ е ж з и Никола Гажевић, Војна енциклопедија (књига 6), Војноиздавачки завод, Београд (1973), стр.143.

ЛитератураУреди