Операција Лукавац 93

(преусмерено са Операција Лукавац)

Операција Лукавац 93 је кодно име за акцију Војске Републике Српске у љето 1993. којом су заузети градић Трново и простори планина Игман и Бјелашница.

Лукавац 93
Део рата у Босни и Херцеговини
Map 22 - Bosnia - Gorazde-Trnovo, January-August 1993.jpg
Операција Лукавац 93
Време:љето 1993.
Место:Трново, Игман, Бјелашница
Узрок:Спајање Источне Херцеговине и Источне Босне, блокада Горажда и Сарајева
Исход: Српска победа
Сукобљене стране
Република Српска
Војска Републике Српске
Босна и Херцеговина
Армија Босне и Херцеговине
Команданти и вође
Република Српска Ратко Младић Босна и Херцеговина Расим Делић
Јачина
10.000[1] 10.000 - 13.000[2]
Жртве и губици
непознато 470 погинулих, непознат број рањених и заробљених

УводУреди

Операција Лукавац 93 је био одговор ВРС на муслиманску окупацију Трнова, Рогоја, јужних падина Јахорине и планине Ковач и пресецање комуникација које повезују српску Херцеговину са осталим деловима РС.[3] Операцијом је командовао директно Главни штаб и његов командант генерал-пуковник Ратко Младић, уз садејство Сарајевско-романијског и Херцеговачког корпуса ВРС, те јединица из цијеле РС. Тачније, Сарајевско-романијски и Херцеговачки корпуси учествовали су са следећим јединицама: 1. Сарајевска механизована бригада, 2. Сарајевска лака пјешадијска бригада, 1. Илиџанска пјешадијска бригада, 1. Игманска пјешадијска бригада, 11. Херцеговачка лака пјешадијска бригада, 18. Херцеговачка лака пјешадијска бригада (Гацко) и 7. Извиђачко-диверзантски одред; уз то, ангажоване су и две елитне јединице Главног штаба, 1. Гардијска бригада и 65. Заштитни пук (ове две јединице су имале заједно 3.000-4.000 војника). Свеукупно, у операцији је учествовало на страни ВРС-а око 10.000 војника.[1] Током 27-28. јула, Гарда Пантери (1. Бијељинска лака пјешадијска бригада) послата је на положаје 1. Гардијске и 65. Заштитног пука, ради одмора потоњих. На страни АРБиХ учествовале су следеће јединице (целе или у елементима): 4. Моторизована, 8. Брдска, 9. Брдска, 81. Брдска, 82. Брдска, 43. Брдска и 49. Брдска. Све заједно, у почетку операције Лукавац 93 АРБиХ је имао око 10.000 војника.[2]

Ток операције и последицеУреди

Непосредно по отпочињању и успјешном спровођењу офанзивних акција ВРС-а, Главни Штаб АРБиХ шаље као појачање елементе 7. Муслиманске и 17. Крајишке бригаде, уз скуп трупа из читавог 1. Корпуса АРБиХ јачине једне бригаде.

Јужно од Сарајева 11.7.1993. Срби су ослободили Трново, а последњих дана јула и почетком августа 1993. наставили су напредовати на запад и изашли су на Бјелашницу и Игман.[4] Операција Лукавац 93 је завршена потпуном победом ВРС-а. До августа јединице ВРС заузеле су превоје Рогој и Гребак, градић Трново, Трескавицу и делове Игмана и Бјелашнице.

Послије војног успјеха ВРС Сарајево и Храсница нашли су се потпуно окружени, а Алија Изетбеговић је прекинуо преговоре у Женеви и тражио да се Војска РС повуче са Игмана и Бјелашнице. Под притисцима САД и НАТО, који су претили Србима да ће их бомбардовати, а да се преговора у Женеви наставе, ВРС је пристала да се повуче са Игмана и Бјелашнице.[4] Те планине су проглашене за демилитаризовану зону, која није никада заживјела.[5][6]

РеференцеУреди

  1. 1,0 1,1 Balkan Battlegrounds Vol.2, стр. 391
  2. 2,0 2,1 Balkan Battlegrounds Vol.2, стр. 392
  3. ^ Република Српска: Исламска декларација Алије Изетбеговића - Антисрпска идеологија мржње и рата, pp. 81 Архивирано на сајту Wayback Machine (29. март 2012), Приступљено 17. 4. 2013.
  4. 4,0 4,1 Логос 2019, стр. 206.
  5. ^ Извјештај Генералног секретара Уједињених нација о паду Сребренице, 15. новембар 1999, тачка 65, Приступљено 17. 4. 2013.
  6. ^ Логос 2019, стр. 224. У првој половини маја 1994. мировне снаге УН допустиле су Армији РБиХ да на положаје на Игману постави и топове, а са тог подручја Бошњаци су вршили убиства српских војника и медицинских радника..

ЛитератураУреди

Спољашње везеУреди