ОШ „Никола Вукићевић” Сомбор
Основна школа "Никола Вукићевић", основана 1903. године налази се у улици Вељка Петровића 4, у Сомбору.[1]
| ОШ "Никола Вукићевић" | |
|---|---|
 ОШ "Никола Вукићевић" | |
| Тип | осмогодишња |
| Основана | 1903. |
| Локација | Вељка Петровића 4 Сомбор |
| Држава | Србија |
| Веб-сајт | Основна школа "Никола Вукићевић" |
Историјат
уредиСомбор је крајем XIX и почетком XX века био у склопу Аустро-Угарске и у њему су живели народи различитих националности. Ту су живели и школовали се, поред Немаца и Мађара, и Срби, Хрвати, Буњевци, Јевреји..., а ученици су разврставани у школе по верској припадности. О школовању српске деце у Сомбору бринула се Православна општина Сомбор, али је постојао проблем са проналаском школског простора. У огромној мери решавању овог проблема помогла су два богата а хумана Сомборца: Никола и Ђока Михајловић.[2][3]
Пред крај живота браћа су имали приличну имовину, а пошто нису имали потомство, млађи брат, Ђока, постигао је договор са Црквеном општином да се након њихове смрти, заједничка имовина искористи у хуманитарне сврхе. Тада је договорено да се сруши породична кућа Михајловића и да се на том плацу изгради школска зграда, а изградња и одржавање зграде финансираће се коришћењем великог земљишног поседа Михајловића. Године 1895. у којој су оба брата умрла кренуло се у реализацију тестамената. Године 1903. у новој школској згради почело је са наставом. Први директор школе био је Никола Вукићевић, истакнути педагошки радник. По њему је школа касније и добила име.[2]
Браћа Михајловић
уредиБраћа Никола Ника (1811-1895) и Ђорђе Ђока Михајловић (1813-1895) припадају најугледнијим Сомборцима свог времена. Ника Михајловић је био правник, адвокат и градоначелник Сомбора, велики жупан Бачко-бодрошке жупаније, посланик Угарског сабора, председник Краљевске табле (Врховног суда) тадашње Угарске. Ђока Михајловић је био имућан сомборски трговац.[4]
Никола Вукићевић
уредиНикола Вукићевић (Сомбор, 20. новембар 1830 — Сомбор, 8. новембар 1910) знаменити српски педагог и вишедеценијски управник сомборске Српске препарандије.[4]
Називи школе
уреди- На самом почетку школа се „појављује“ под именом Средишња школска зграда, Централна школска зграда и Централна православна вероисповедна основна школа.
- Од 1920. године све школе изузете су из управе цркава и стављене под контролу државе, па је то важило и за ову школу. Године 1922. у документима се може пронаћи да се школа звала Женска централна основна школа (школе се више не разврставају по националној припадности, већ и по полној припадности).
- Најстарији пронађени документ у којем се школа назива по својим добротворима је из 1931. године и звала се Државна основна школа „Браћа Михајловић“. Школа је то име носила и једно кратко време после Другог светског рата.
- У школи су обављали праксу ученици Учитељске школе и због тога је позната и под именом Вежбаоница и Основна школа „Вежбаоница“.
- Године 1946. донета је одлука да све школе у Југославији из свог назива бришу имена и бивају нумерисане. Школа тада добија назив Основна школа број 1, Вежбаоница, а од 1950. године Осмољетка број 1 јер је основна школа од тада трајала осам година.
- Назив Основна школа "Никола Вукићевић" школа добија 6. септембра 1953. године.[2]
Зграда школе
уредиЗграда школе се састоји из старог и новог дела. Поред данашње старе зграде школе, где је данас нови део, налазила се једна стара стамбена зграда која је временом преуређена и у њој су формиране две учионице и фискултурна сала. Школа је тако била у то време једина школа у граду са фискултyрном салом. На том месту је 1982. године изграђена нова зграда и спојена у приземљу ходником са старим делом зграде. На тај начин је школа добила нову фискултурну салу, два кабинета, простор за библиотеку и три учионице опште намене.[2] Фасада старе школске зграде је обновљена током 2014. године.[5]
Ученици школе
уредиОву школу завршили су реномирани научници, уметници и спортисти светског гласа:[2][6]
- Вељко Петровић (Сомбор, 4. фебруар 1884 — Београд, 27. јул 1967), српски књижевник и академик.
- Милан Коњовић (28. јун 1898 — 28. јануар 1993), српски сликар и академик.
- Богдан Маглић (Сомбор, 5. август 1928 — Њупорт Бич, Калифорнија, 25. новембар 2017) , српско-амерички нуклеарни физичар, члан САНУ.
- Радивој Кораћ (Сомбор, 5. новембар 1938 — Каменица, 2. јун 1969), познат под надимком Жућко, југословенски и српски кошаркаш.
- Стеван Коички (Бачка Паланка, 21. август 1929 — Београд, 11. септембар 2007), српски нуклеарни физичар, академик и потпредседник САНУ.
Школу су похађали и физичар Тихомир Новаков, песник Лаза Лазић, композитор Душан Радић, писац Бранко Маширевић, сликари Драган Стојков и Еуген Кочиш итд.[4]
Монографија
уредиГодине 2003. поводом обележавања стогодишњице школе објављена је њена монографија Прилози за историју задужбине “Браћа Михајловић”.[4]
Натпис на згради школе
уредиНа згради школе, на њеном врху стоји ћирилични натпис: Браћа Ника и Ђока Михајловић српском народу. Натпис је након Другог светског рата био уклоњен да би поново био враћен после последње реконструкције школе.[4]
Галерија
уреди
Види још
уредиРеференце
уреди- ^ „OŠ “NIKOLA VUKIĆEVIĆ” – SOMBOR”. osnovneskole.edukacija.rs. Приступљено 21. 2. 2022.
- ^ а б в г д „Историјат”. nikolavukicevic.edu.rs. Приступљено 21. 2. 2022.
- ^ Stepanović, Milan (2020). Sombor slovo po slovo: 101 priča u 30 slova. Sombor: Gradska biblioteka "Karlo Bijelicki": Udruženje građana "Norma". стр. 187—189. ISBN 978-86-80878-43-0.
- ^ а б в г д „ŠKOLA BRAĆE MIHAJLOVIĆ (OŠ “NIKOLA VUKIĆEVIĆ”)”. ravnoplov.rs. Приступљено 21. 2. 2022.
- ^ Stepanović, Milan (2020). U tom Somboru---: grad u prizmi stoleća. Sombor: Udruženje građana "Norma": Gradska biblioteka "Karlo Bijelicki". стр. 312—313. ISBN 978-86-80878-41-6.
- ^ „Они су наш понос”. nikolavukicevic.edu.rs. Приступљено 21. 2. 2022.