Панчевачки рит

(преусмерено са Панчевачки Рит)

Панчевачки рит је географски регион у Србији. То је југозападни део Баната, који припада београдској општини Палилула.[1]

Панчевачки рит
Pancevacki rit map.png
Мапа Панчевачког Рита.
Највећи градовиБеоград
Борча
ДржаваСрбија
РегионГрад Београд
Административна јединицаОпштина Палилула

Насеља Панчевачког ритаУреди

НекадашњаУреди

Према попису из 1961. године, Панчевачки рит је био обухваћен општином Крњача, у којој су званично постојала следећа насеља:

Касније је општина Крњача укинута и прикључена општини Палилула, док су нека насеља Панчевачког рита изгубила статус посебних насеља и спојена су са другим насељима.

ДанашњаУреди

Према попису из 2011. године, у Панчевачком риту су званично постојала следећа насеља:

Урбани део Београда на подручју Панчевачког рита обухвата подручје некадашњег административног насеља Крњача. У оквиру овог насеља налазе се следеће урбане целине:

У саставу других административних насеља Панчевачког рита налазе се следећа насеља:

ИсторијаУреди

Подручје је било плавно и тешко за живот. Након великих поплава 1920-тих, држава је одлучила да исуши рит, градњом насипа, копањем канала и постављањем пумпи. Посао је одрађен у периоду 1929-35., што је коштало "преко четврт милијарде динара".[2] Пумпне станице су постављене на Визељу код Борче, на Дунавцу код Опова и највећа на Сибници, "10 км низводно од Панчевачког моста"[3][4] (ова пумпа је помогла при грађењу моста преко речице 1937. за потребе Панчевачког пута[5]). Добијено је доста нове обрадиве земље, чија је вредност такође знатно порасла.[6] "Први кукурузи" у риту су обрани у јесен 1934.[7] Са друге стране, мелиорација је смањила рибни принос у том делу Дунава.[8]

Насипи су били предуслов и за градњу Панчевачког моста и моста на Тамишу.[9] У 1935. било је предвиђено да током 1937-38. 4.000 ратних добровољаца коцком подели 30.000 јутара земље у риту.[10]

Београдска општина је 1936. с леве стране Панчевачког пута, око баре Рева, подигла једно пољско добро од 700 хектара, касније је планирано да се подигну стаје за краве и свиње и силоси.[11]

У време поплаве у марту 1937. систем канала и пумпи се није добро показао.[2] Унутар рита је 1938-39. прокопано још стотину километара канала за одвођење воде.[12]

Становници су крајем 1939. изразили жељу да се крај зове "Нова Србија".[13]

ПолитикаУреди

Међу становницима Панчевачког рита покренута је иницијатива да Панчевачки рит поново постане посебна општина, под називом Дунавски венац.

РеференцеУреди

Спољашње везеУреди