Пастеров завод у Новом Саду
Пастеров завод у Новом Саду, Завод за антирабичну заштиту - Пастеров завод, Нови Сад је национална референтна установа за беснило у Републици Србији, која се бави дијагностиком беснила код људи и животиња, праћењем, контролом мера превенције и превенцијом беснила код људи и животиња. Основан је 1921. године.[1]
| |
| Назив | |
|---|---|
| Основан | |
| Земља | .svg){kind=small}
.svg){kind=small} .svg){kind=small}  |
| Директор | |
| Седиште | |
| Адреса | |
| Сајт | www.pasterovzavod.rs |
У оквиру обавезе праћења кретања епидемиолошких и епизотиолошких података о беснилу на простору Републике Србије, Пастеров завод у Новом Саду је укључен у међународну информатичку мрежу података о беснилу - РАБНЕТ, под надзором СЗО.[2]
Историја
уреди
Само 12 година после париског, основан је први Пастеров завод у Србији и на Балкану, 1900. у Нишу. Његов допринос превентивној медицини Србије био је огроман, у првом реду у производњи вакцина против великих богиња и беснила.[1]
Након завршетка Првог светског рата у ослобођеној Србији и ратом опустошеном Пастеровом заводу у Нишу обновљен је научни рад 1919. захваљујући његовом новом управнику Герасиму Аливизатосу, Грку који је дошао да помогне српском народу. Аливизатос је аутор тзв. мешовите методе у профилакси беснила, у којој је комбиновао методу дилуције живе вакцине са концентрованијом вакцином третираном етром.[3]
Са настанком Краљевини СХС указала се потреба за формирањем нових Пастерових завода у новооснованој држави и тако и у Новом Саду 1921. настаје Пастеров завод, прва установа те врсте у Војводини. После 1928. новосадски завод преузео је примат од нишког Пастеровог Завод и у целој Краљевини СХС постао је једини активан Пастеров завод и централна антирабична установа све до данашњих дана.[3]
Оснивач и први директор Пастеровог завод у Новом Саду био је др Адолф Хемпт, чија се вакцина против беснила користила у већини европских земаља, све до средине осамдесетих година 20. века, а и данас се под другим називом користи у Јужној Америци.[4]
У Пастеровом заводу у Новом Саду је њен директор др Хемпт 1925. произвео мртву вакцину против беснила од нервног ткива инфицираних кунића, а касније јагањаца, третираног етром и фенолом, поставио електричне уређаје за млевење мозгова за вакцину, штампање етикета на стакленим ампулама, пуњење ампула, и за затаљивање ампула, тако да је у Новом Саду развио индустријску производњу вакцине за целу Краљевини СХС, а касније и за извоз. Хемптову вакцину прихватиле су многе европске државе, Немачка, Аустрија, Чехословачка, Мађарска, Румунија и Бугарска. Производња Хемптове вакцине у Новом Саду трајала је до 1983, а на пример у Мађарској до 1989.[5]
Завод за антирабичну заштиту - Пастеров завод
уредиНа основу Закона о здравственој заштити, Извршно веће Аутономне Покрајине Војводине је 2006. донело Одлуку о оснивању Завода за антирабичну заштиту - Пастеровог завода (као наследника Пастеровог завода у Новом Саду основаног 1921) и у одлуци навело;[3]
- Оснива се Завод за антирабичну заштиту - Пастеров завод, за обављање делатности у области превенције и лабораторијске дијагностике, беснила и других заразних болести, на више нивоа.
- Завод у складу са Законом о здравственој заштити обавља здравствену делатност из области превенције и лабораторијске дијагностике беснила и других заразних болести, односно прати и проучава раширеност беснила и предлаже мере за његово сузбијање
- Завод врши испитивање и примену нових метода превенције и имунопрофилаксе беснила, односно утврђује стручно-медицинске и доктринарне ставове из антирабичне заштите и пружа стручно методолошку помоћ у њиховом спровођењу.
Унутрашња организација
уредиПастеров завод у Новом Саду у свом саставу има следеће службе и одсеке;
- Службу за превенцију и спречавање ширења беснила и других заразних болести
- Службу за микробиолошку и другу дијагностику (референтна лабораторија за беснило)
- Службу за истраживање и праћење кретања беснила и других зооноза
- Службу за обезбеђење и контролу квалитета
- Одсек за правне, економско-финансијске, техничке и друге сличне послове
-
Зграда Пастеровог завода у Новом Саду из 1921. (објекат под заштитом државе) -
„Декерова барака“ (добијена од Немачке после Првог светског рата,) у којој је становало особље завода. -
Спомен плоча др Адолфу Хемпту на згради Пастеровог завода у Новом Саду
Служба за превенцију и спречавање ширења беснила и других заразних болести
уреди- Антирабична амбуланта
У антирабичну амбуланту Пастеровог завода пацијенте озлеђене од животиња (паса, мачака, лисица и других сисара) упућује изабрани лекар. У амбуланти Пастеровог завода, након примарне обраде ране, узима се анамнеза и на основу исказа, клиничког прегледа, који лекар интегрише са подацима активног и пасивног надзора епизоотије беснила на територији Републике Србије, процењује се ризик и одлучује о вакцинацији против беснила. У антирабичну амбуланту Пастеровог завода се јављају и пацијенти код којих је започета вакцинација против беснила у иностранству, ради наставка вакцинације, као и ради контроле успешности вакцинације.
- Амбуланта за лајмску борелиозу
У Амбуланти за лајмску борелиозу Пастеровог завода обједињеним приступом врши се комплетан клинички преглед пацијента, дијагностичке процедуре, уклањање крпеља са пацијената, као и анализе на самом крпељу, по схеми коју примењују референтни центри за Лајмску борелиозу широм света.
Пастеров завод Нови Сад представља јединствену установу у којој мултидисциплинарни тим стручњака остварује здравствену заштиту по принципу „Једно Здравље“ (One Health) у циљу заштите од Лајмске борелиозе и других болести које преносе крпељи.
-
Спомен плоча др Милану Николићу, ученику и наследнику др Хемпта на згради Пастеровог завода у Новом Саду -
Биста Луја Пастера испред Пастеровог завода у Новом Саду -
Биста Милана Јовановића Батута испред Пастеровог завода у Новом Саду
Види још
уредиИзвори
уреди- ^ а б Kovačević, Snežana. „Prvih 100 godina Pasterovog zavoda u Novom Sadu”. Politika Online. Приступљено 2023-05-06.
- ^ Баљошевић С. Беснило. Selected Papers on Rabies Prophylaxis, Pasteur Institute Novi Sad, 1996, 19-27
- ^ а б в Петровић М. 70 година Пастеровог завода у Новом Саду, 1991.
- ^ Лалошевић Д, Станков С, Лазаревић-Иванц Љ, Лалошевић В, Кнежевић И. Immunogenicity of BHK-rabies vaccine in human volunteers. Мед Прегл. 1998;51 Suppl 1:17-9
- ^ Хемпт А. Борба против беснила у Југославији и развитак нашег домаћег антирабичног поступка.
Литература
уреди- Јовановић Батут М. Луј Пастер. Српски архив за целокупно лекарство 1895; 1(23-24):797-810
- Свечана седница у спомен Пастеру. Српски архив за целокупно лекарство 1899, 3:141-142
- Лазаревић Л. Сабрана дела, књ. 2. Глас Подриња, Шабац, 1985, 152-153
- Српски архив за целокупно лекарство 1895; 1(11-12):341
- Распис министра унутр. дела о упућивању болесника у Пастеров завод. Српски архив за целокупно лекарство 1899, бр. 3, 124-5
- Коблишка А. О псећем беснилу; дијагноза и профилакса. Српски архив за целокупно лекарство 1896, бр. 426-430 и бр. 9, 468-471
- Марковић М. Српски архив за целокупно лекарство 1902; 9:385-403
- Кенда И. Покушај сузбијања беснила превентивним цепљењем паса фенолизованом етер-вакцином. Архив Министарства пољопривреде 1937, 4(7): 3-10
Спољашње везе
уреди
Медији везани за чланак Пастеров завод у Новом Саду на Викимедијиној остави
