Пепино мозаик вирус
Пепино мозаик вирус је добио име по врсти Solanum muricatum, биљци "пепино", са које је вирус први пут изолован.
Распрострањеност уреди
Африка (Јужноафричка Република), Америка (Канада, Чиле, Мексико, Перу, САД), Азија (Сирија), Европа (Аустрија, Белгија, Бугарска, Кипар, Данска, Француска, Немачка, Мађарска, Италија, Шпанија, Велика Британија). Ради спречавања интродукције и ширења вируса и болести на територији Европске уније, Европска комисија је донела одлуку о стављању пепино мозаик вируса на А2 алерт листу (no 369, 2004/200/EC).[1]
Физичке и хемијске карактеристике, грађа вируса уреди
Има кончасте честице дужине 510 nm, ширине 12,5 nm. Протеински омотач је саграђен од једног полипептида. Геном је једноделан, ss (+) RNK са полиаденилним завршетком на 3' крају. Утврђено је више сојева вируса, оригинални изолат из Перуа (LP), европски (EU), амерички (US1 и US2) и чилеански (CH2).[2]
Круг домаћина уреди
У Европи је од овог вируса и болести највише угрожен парадајз, а осетљиве биљке према овом вирусу су и друге биљке из породице Solanaceae кромпир, патлиџан и дуван. Са овим вирусом је вештачки заражен и краставац. Утврђен је на татули, као и на другим коровским врстама.
Патогенеза уреди
Није познат вектор вируса. Лако се преноси механички путем директног контакта оболелих и здравих биљака, као и активношћу човека. На семену је детектован у ниском проценту. Постоји могућност да опрашивачи бумбари (из рода Bombus) имају улогу у преношењу вируса.[2]
Симптоматологија и економски значај уреди
На парадајзу симптоми болести подсећају на оштећења од хербицида. Вршни део биљака закржљава. Лиске су сужене и клобучаве, са жутим пегама и мрљама, може доћи и до појаве некротичних промена. На плодовима се јавља мраморавост или "тиграста" пругавост. Мрке пруге се могу појавити и на стаблу. Симптоми варирају у зависности од услова спољашње средине. Услед промене на плодовима вирус проузрокује значајан губитак у квалитету парадајза, те се заражени плодови сврставају у ниже класе квалитета, што се негативно одражава на економичност производње. Постоји синергизам између пепино мозаик вируса и гљивичног обољења - вертицилиозног увенућа, што доводи до још значајнијих економских губитака.
Мере сузбијања уреди
Пошто се вирус и болест преноси механичким путем, мере хигијене у производњи представљају основу успешне заштите. Препоручује се уклањање заражених биљака, ограничење улаза у заштићени простор и кретања у њему, дезинфекција руку, одеће и алата. Кутије у које се пакују убрани плодови парадајза се не смеју премештати са заражених у незаражене делове заштићеног простора. Исто то се односи и на цеви и друге делове система за наводњавање. Пре заснивања производње или између циклуса производње, важна је дезинфекција целог заштићеног простора. У Шпанији је утврђено да корови могу представљати безсимптомне домаћине вируса, те је важно њихово уништавање. На већа растојања се вирус може проширити семеном, те је здраво и дезинфиковано семе важан предуслов у превенцији. Ради спречавања интродукције и ширења овог вируса у Републику Србију, Министарство Пољопривреде је донело Наредбу о спровођењу фитосанитарних прегледа ради откривања вируса мозаика пепина, као и о мерама које се предузимају у случају штетног организма (Службени гласник РС, 54, 2011). Посебан надзор у усеву парадајза за овај вирус је предвиђен и Правилником о утврђивању програма мера заштите здравља биља за 2015. годину.[3]
Види још уреди
Референце уреди
- ^ „EPPO Alert List”. European and Mediterranean Plant Protection Organization. фебруар 2021.
- ^ а б Hanssen, Inge M.; Thomma, Bart P. H. J (2010). „Pepino mosaic virus: a successful pathogen that rapidly evolved from emerging to endemic in tomato crops”. PMC.
- ^ Баги, проф. др Ференц (2016). Вирозе биљака. Нови Сад: Универзитет у Новом Саду, Пољопривредни факултет. стр. 218. ISBN 978-86-7520-372-8.
Литература уреди
Баги, проф. др Ференц; Јаснић, проф. др Стеван; Будаков, доц. др Драгана (2016). Вирозе биљака. Нови Сад. Универзитет у Новом Саду, Пољопривредни факултет. ISBN 978-86-7520-372-8