Песма Евровизије 1957.

2. по реду избор за Песму Евровизије

Песма Евровизије 1957. (енгл. Eurovision Song Contest 1957; франц. Concours Eurovision de la chanson 1957) је био други по реду избор за Песму Евровизије. У организацији Европске радиодифузне уније и домаћина Hessischer Rundfunk [en] (HR) у име ARD-а, такмичење, првобитно названо Велика европска награда такмичења за песму Евровизије 1957. (франц. Grand Prix Eurovision de la Chanson Européenne 1957; енгл. Eurovision Grand Prize of European Song 1957[1]) одржано је 3. марта 1957. у Großer Sendesaal des hessischen Rundfunks [en], у Франкфурту, у Западној Немачкој, а водитељка је била немачка глумица Анаид Иплицијан.

Песма Евровизије 1957.
Датуми
Финале3. март 1957.
Домаћин
Место одржавањаЊемачка Großer Sendesaal des hessischen Rundfunks [en], Франкфурт, Западна Немачка
ВодитељиАнаид Иплицијан
ДиригентВили Беркинг
РежисерФранко Мараци
Извршни супервизорРолф Либерман
ЕмитерARD
Вебсајтeurovision.tv/event/frankfurt-1957
Учесници
Број учесника10
Земље дебитанти Аустрија
 Данска
 Уједињено Краљевство
  • A coloured map of the countries of EuropeБелгија на Песми ЕвровизијеФранцуска на Песми ЕвровизијеФранцуска на Песми ЕвровизијеИталија на Песми ЕвровизијеЛуксембург на Песми ЕвровизијеХоландија на Песми ЕвровизијеШвајцарска на Песми ЕвровизијеНемачка на Песми ЕвровизијеДанска на Песми ЕвровизијеДанска на Песми ЕвровизијеАустрија на Песми ЕвровизијеУједињено Краљевство на Песми Евровизије
         Земље учеснице финала
Гласање
Систем гласањаСвака земља је имала жири од десет чланова, где је сваки члан гласао за по једну песму.
Победничка песма ХоландијаNet als toen
1956. ← Песма Евровизије  → 1958.

10 земаља је учествовало на такмичењу. Аустрија, Данска и Уједињено Краљевство су дебитовали на такмичењу и придружили се првобитних 7 учесница из 1956. Већи број правила је измењен у поређењу са претходном годином, те од ове године сваку државу представља само једна песма, а дуети су дозвољени на сцени. Систем гласања је измењен, те је свака држава имала десеточлани жири, где је сваки члан жирија доделио по један поен својој омиљеној песми. Гласање је спроведено у јавности, а уведен је и семафор, тако да су гледаоци преноса и слушаоци преко радија могли да прате гласање. Жири није могао да гласа за песму из своје државе.

Победила је Холандија с песмом Net als toen коју је певала Кори Брокен. Ово је био Брокенин други наступ на такмичењу, пошто је представљала Холандију 1956.[2]

Локација уреди

 
Großer Sendesaal des hessischen Rundfunks [en] у Франкфурту, где је одржано такмичење 1957.

Такмичење 1957. је одржано у Франкфурту, у Западној Немачкој. Хала у којој је такмичење одржано је била Großer Sendesaal des hessischen Rundfunks [en], музичка хала и бивши студио у дистрикту Дорнбушч [en].[3][4] Такмичење је одржано пред публиком од око 400 људи.[5][6]

Пред такмичење је осмишљен нови план за одржавање истог, те би други емитер организовао такмичење сваке године, пошто је Швајцарски емитер SRG SSR који је организовао претходно издање такмичења 1956. и победио одбио да буде домаћин по други пут.[6] Немачка је изабрана за домаћина, пошто је Ханс-Ото Гронефелд, директор програма за Hessischer Rundfunk [en] (HR) понудио да га организује у име ARD[3][7]

Земље учеснице уреди

Десет држава је учествовало на такмичењу 1957. и то 7 држава које су учествовале на првом такмичењу претходне године, као и Аустрија, Данска и Уједињено Краљевство које су дебитовале.[3] Аустрија и Данска су планирале да се такмиче 1956, али су пропустиле рок за пријаве.[8][9]

Два извођача су се вратила на такмичење, Лис Асија из Швајцарске и Кори Брокен из Холандије, које су се такмичиле 1956. Брокен је била један од два извођача за Холандију те године, док је Асија извела обе Швајцарске песме, од којих је Refrain победила.[10]

Учесници Песме Евровизије 1957.[11][12][13][14]
Држава Емитер Извођач(и) Песма Језик Аутор(и) Диригент
  Аустрија ORF Боб Мартин Wohin, kleines Pony? немачки
  • Курт Сваб
  • Ханс Вернер
Карл де Круф
  Белгија NIR Бобејан Шопен Straatdeuntje холандски
  • Ерик Франсен
  • Хари Фрекин
Вили Беркинг
  Данска Statsradiofonien Бирте Вилке и Густав Винклер Skibet skal sejle i nat дански
  • Ерик Фијен
  • Пол Серенсен
Кај Мортенсен
  Италија RAI Нунцио Гало Corde della mia chitarra италијански
  • Giuseppi Cavaliere
  • Mario Ruccione
Армандо Тровајоли
  Луксембург CLT Данијел Дипре Amours mortes (tant de peine) француски
  • Жан-Пјер Кемер
  • Жак Табер
Вили Беркинг
  Немачка HR[а] Маргот Хилшер Telefon, Telefon немачки[б]
  • Фредрих Мејер
  • Ралф Марија Сигел
Вили Беркинг
  Уједињено Краљевство BBC Патрисија Бредин All енглески
  • Алан Странкс
  • Рејнер Врефорд
Ерик Робинсон
  Француска RTF Паула Десјардинс La belle amour француски
  • Францис Карко
  • Гај Лафарж
Пол Дуранд
  Холандија NTS Кори Брокен Net als toen холандски
  • Вили ван Хемерт
  • Гас Јансен
Долф ван дер Линден
  Швајцарска SRG SSR Лис Асија L'enfant que j'étais француски
  • Емил Гардаз
  • Гео Вумар
Вили Веркинг

Формат уреди

Такмичење је организовао и преносио HR у име ARD-а. Михаел Келман је био режисер, док је Вили Веркинг био музички директор и предводио оркестар Tanz- und Unterhaltungsorchester des Hessischen Rundfunks током такмичења.[16][17][18] Свака држава је смела да номинује свог музичког директора да предводи оркестар током њиховог наступа, док је музички директор земље домаћина дириговао оркестром за државе које то нису учиниле.[12][14]

Сцена изграђена у Großer Sendesaal-у је имала степенице којима су сваки извођач и диригент ступили на сцену, као и позадину у облику харфе. Средина позадине сцене је имала део који може да се уклони, те је свака држава смела да има другачију графику за наступ.[6][19] Цело такмичење, укључујући наступе и гласање, је трајало око сат времена.[5][20] Одржана само 9 месеци после првог такмичења, датум овог такмичења (3. март) је још увек најранији датум у години током ког је такмичење одржано.[6]

Више правила је измењено за такмичење 1957. Свака држава је смела да пошаље само једну песму, за разлику од максимума од две песме 1956.[19] До две особе су биле дозвољене на сцени (претходне године, дозвољена је била само једна), али није било дозвољено коришћење пратећих вокала.[3][6][19]

Уведен је нови систем гласања, где је десет чланова жирија у свакој држави дало један глас својој омиљеној песми, а апстенције нису биле дозвољене.[6] Још једна промена је била да чланови жирија нису смели да гласају за песму своје државе.[6][16] Уведен је семафор, а процес гласања је сад био део преноса, за разлику од тајног гласања 1956. Ова промена је била инспирисана британским такмичењем „Festival of British Popular Songs”, који је имао гласање регионалних жирија, а добијени поени су приказивани на семафору. Организатори су видели кинескопски снимак.[5][6] Сваки жири се састављао у својим земљама и пратили такмичење на телевизији, а контактирани су телефоном како би доделили своје гласове, промена у односу на 1956. када су сви чланови били у хали где је такмичење одржано.[6][19]

Као и 1956, свака песма је смела да траје до 3 минута и 30 секунди, али пар песама је прешло овај лимит. Италијанска песма је трајала 5 минута и 9 секунди и и даље је најдужа песма у историји такмичења. Упркос жалбама, песма није дисквалификована. Супротно, британска песма је трајала 1 минут и 53 секунде, што је била најкраћа песма у историји такмичења до 2015.[6] Рестрикција на дужину трајања песме је строжије примењивана од 1958.[6][19]

Преглед такмичења уреди

 
Кори Брокен (на слици 1958) је претходно представљала Холандију 1956. пре него што се вратила на такмичење 1957. и победила

Такмичење је одржано 3. марта 1957, са почетком у 21:00 CET и трајало је сат времена.[12][21] Презентерка такмичења је била немачка глумица Анаид Иплицијан.[3][6]

Победила је Холандија са песмом Net als toen, коју је компоновао Гус Јансен, написао Вили ван Хемерт, а извела Кори Брокен.[22] Међу другим такмичарима су се нашли Бирте Вилке и Густав Винклер, први дует на Песми Евровизије, који су оставили снажан утисак после дугог пољупца пред камерама на крају свог наступа, као и Маргот Хилшер, која је прва учесница да користи неки реквизит на сцени, у њеном случају телефон.[3][6]

По први пут, победнички извођач и аутори песме су добили награде у виду медаљона у које је урезан лого Евровизије, које им је доделио директор HR-а Еберхард Бекман [de] на крају преноса.[16][23]

  Победник
Резултати Песме Евровизије 1957.[12][24][25]
#‍ Држава‍ Извођач(и)‍ Песма‍ Пласман Поени
01   Белгија Бобејан Шопен Straatdeuntje 8. 5
02   Луксембург Данијел Дипре Amours mortes (tant de peine) 4. 8
03   Уједињено Краљевство Патрисија Бредин All 7. 6
04   Италија Нунцио Гало Corde della mia chitarra 6. 7
05   Аустрија Боб Мартин Wohin, kleines Pony? 10. 3
06   Холандија Кори Брокен Net als toen 1. 31
07   Немачка Маргот Хилшер Telefon, Telefon 4. 8
08   Француска Паула Десјардинс La belle amour 2. 17
09   Данска Бирте Вилке и Густав Винклер Skibet skal sejle i nat 3. 10
10   Швајцарска Лис Асија L'enfant que j'étais 8. 5

Резултати уреди

Ред којим су државе објављивале своје резултате је био обрнути редослед од редоследа наступа.[16]

Детаљни резултати гласања жирија на Песми Евровизије 1957.[16][26][27]
Начин гласања:
  Жири
Збиран
број поена
Државе које гласају
Белгија
Луксембург
УК
Италија
Аустрија
Холандија
Немачка
Француска
Данска
Швајцарска
Такмичари Белгија 5 2 2 1
Луксембург 8 1 4 3
Уједињено Краљевство 6 1 1 1 1 2
Италија 7 1 1 2 2 1
Аустрија 3 2 1
Холандија 31 5 3 1 1 6 1 4 3 7
Немачка 8 1 1 6
Француска 17 2 4 2 1 6 2
Данска 10 2 3 5
Швајцарска 5 1 1 1 2

Међународни преноси уреди

Сваки емитер учесник је морао да преноси такмичење. Емитери чланови ЕРУ који нису учестовали су могли да преносе такмичење и буду „пасивни учесници”. Емитери су смели да пошаљу коментаторе који су извештавали са такмичења на својим матерњим језицима, како би преносили информације о извођачима и песмама својим гледаоцима и слушаоцима.[28]

Такмичење 1957. је најстарије такмичење које је у својој целости сачувано у архиви ЕРУ-а, пошто је такмичење 1956. преживело само кроз аудио снимке, са неким недостајућим сегментима, као и ограниченим снимком победничке репризе у формату филмских новости и других снимака.[6][20][29] Иако је број домаћинстава у Европи који су имали телевизор растао, ово издање, као и претходно, је углавном праћено преко радија.[3]

Преноси и коментатори у земљама учесницама
Држава Емитер Пренос Коментатори Реф.
  Аустрија ORF ORF Не зна се [30]
  Белгија NIR NIR Не зна се [31]
INR INR Не зна се [31]
  Данска Statsradiofonien Statsradiofonien TV, Program 2 Свенд Педерсен [32]
  Немачка ARD Deutsches Fernsehen Не зна се [21][31]
  Италија RAI Programma Nazionale, Secondo Programma Бјанка Марија Пићинино [en] [33][34][35]
  Луксембург CLT Télé-Luxembourg Не зна се [36]
  Уједињено Краљевство BBC BBC Television Service Беркли Смит [en] [1][12]
  Француска RTF RTF Роберт Бовис [en] [21]
Paris-Inter Не зна се [33]
  Холандија NTS NTS Пјет те Њул млађи [31][37]
  Швајцарска SRG SSR SRG Не зна се [21][33]
TSR Роберт Бовис
DRS 1 Не зна се
RSR 1 Не зна се
RSI Не зна се
Преноси и коментатори у земљама које не учествују
Држава Емитер Пренос Коментатори Реф.
  Монако Radio Monte-Carlo Не зна се [33][38]
  Шведска SR Sveriges TV Нилс Линман [sv] [38]

Напомене уреди

  1. ^ У име немачког конзорцијума јавних емитера ARD[15]
  2. ^ Садржи речи на италијанском, енглеском, француском и шпанском

Референце уреди

  1. ^ а б „Television Programmes – 3 March”. Radio Times. 3. 3. 1957. стр. 13. Архивирано из оригинала 2. 6. 2022. г. Приступљено 2. 6. 2022. 
  2. ^ „Netherlands – Country Profile”. European Broadcasting Union. Архивирано из оригинала 17. 5. 2022. г. Приступљено 10. 6. 2022. 
  3. ^ а б в г д ђ е „Frankfurt 1957 – Eurovision Song Contest”. European Broadcasting Union. Архивирано из оригинала 26. 5. 2022. г. Приступљено 3. 6. 2022. 
  4. ^ „Grundsteinlegung des hr-Sendesaals” (на језику: немачки). hr-Sinfonieorchester. 11. 3. 2018. Архивирано из оригинала 5. 6. 2021. г. Приступљено 3. 6. 2022. 
  5. ^ а б в Roxburgh, Gordon (2012). Songs for Europe: The United Kingdom at the Eurovision Song Contest. One: The 1950s and 1960s. Prestatyn, United Kingdom: Telos Publishing. стр. 152. ISBN 978-1-84583-065-6. 
  6. ^ а б в г д ђ е ж з и ј к л љ Escudero, Victor M. (26. 10. 2017). „#ThrowbackThursday to 60 years ago: Eurovision 1957”. European Broadcasting Union. Архивирано из оригинала 2. 1. 2018. г. Приступљено 3. 6. 2022. 
  7. ^ Rolfs, Pia (3. 3. 2017). „Grand Prix Eurovision vor 60 Jahren: Am Main siegte ein "Meisje". Frankfurter Neue Presse (на језику: немачки). Архивирано из оригинала 5. 6. 2021. г. Приступљено 3. 6. 2022. 
  8. ^ „Lugano 1956 – Eurovision Song Contest”. European Broadcasting Union. Архивирано из оригинала 23. 5. 2022. г. Приступљено 29. 5. 2022. 
  9. ^ Jordan, Paul; Roxburgh, Gordon (11. 1. 2017). „Shining a light on the United Kingdom: 60 Years at Eurovision”. European Broadcasting Union. Архивирано из оригинала 24. 4. 2017. г. Приступљено 31. 5. 2022. 
  10. ^ „Participants of Lugano 1956 – Eurovision Song Contest”. European Broadcasting Union. Архивирано из оригинала 26. 10. 2021. г. Приступљено 3. 6. 2022. 
  11. ^ „Participants of Frankfurt 1957”. European Broadcasting Union. Архивирано из оригинала 5. 2. 2023. г. Приступљено 9. 6. 2023. 
  12. ^ а б в г д Roxburgh, Gordon (2012). Songs for Europe: The United Kingdom at the Eurovision Song Contest. One: The 1950s and 1960s. Prestatyn, United Kingdom: Telos Publishing. стр. 152—156. ISBN 978-1-84583-065-6. 
  13. ^ „1957 – 2nd edition”. diggiloo.net. Архивирано из оригинала 17. 5. 2022. г. Приступљено 3. 6. 2022. 
  14. ^ а б „Detailed overview: conductors in 1957”. And the conductor is... Архивирано из оригинала 1. 7. 2022. г. Приступљено 1. 7. 2022. 
  15. ^ „Alle deutschen ESC-Acts und ihre Titel”. www.eurovision.de (на језику: немачки). ARD. Архивирано из оригинала 12. 6. 2023. г. Приступљено 12. 6. 2023. 
  16. ^ а б в г д Roxburgh, Gordon (2012). Songs for Europe: The United Kingdom at the Eurovision Song Contest. One: The 1950s and 1960s. Prestatyn, United Kingdom: Telos Publishing. стр. 156—158. ISBN 978-1-84583-065-6. 
  17. ^ O'Connor, John Kennedy (2010). The Eurovision Song Contest: The Official History (2nd изд.). London, United Kingdom: Carlton Books. стр. 217. ISBN 978-1-84732-521-1. 
  18. ^ „Radio und Fernsehen”. Der Bund (на језику: немачки). Bern, Switzerland. 3. 3. 1957. стр. 21. Архивирано из оригинала 6. 10. 2022. г. Приступљено 12. 6. 2022. 
  19. ^ а б в г д O'Connor, John Kennedy (2010). The Eurovision Song Contest: The Official History (2nd изд.). London, United Kingdom: Carlton Books. стр. 10—11. ISBN 978-1-84732-521-1. 
  20. ^ а б „Looking back to just like it was in 1957”. European Broadcasting Union. 3. 3. 2014. Архивирано из оригинала 13. 5. 2018. г. Приступљено 3. 6. 2022. 
  21. ^ а б в г „Le Journal de la Télévision”. Radio – Je vois tout (на језику: француски). Lausanne, Switzerland: Héliographia SA. 28. 2. 1957. стр. 18. Архивирано из оригинала 2. 6. 2022. г. Приступљено 2. 6. 2022 — преко Scriptorium Digital Library. 
  22. ^ „Corry Brokken – Netherlands – Frankfurt 1997”. European Broadcasting Union. Архивирано из оригинала 22. 4. 2022. г. Приступљено 18. 7. 2022. 
  23. ^ O'Connor, John Kennedy (2010). The Eurovision Song Contest: The Official History (2nd изд.). London, United Kingdom: Carlton Books. стр. 216. ISBN 978-1-84732-521-1. 
  24. ^ „Final of Frankfurt 1957 – Eurovision Song Contest”. European Broadcasting Union. Архивирано из оригинала 17. 5. 2022. г. Приступљено 3. 6. 2022. 
  25. ^ „1957 – 2nd edition”. diggiloo.net. Архивирано из оригинала 17. 5. 2022. г. Приступљено 3. 6. 2022. 
  26. ^ „Results of the Final of Frankfurt 1957 – Eurovision Song Contest”. European Broadcasting Union. Архивирано из оригинала 27. 3. 2021. г. Приступљено 27. 3. 2021. 
  27. ^ „Eurovision Song Contest 1957 – Scoreboard”. European Broadcasting Union. Архивирано из оригинала 30. 6. 2015. г. Приступљено 14. 6. 2021. 
  28. ^ „The Rules of the Contest | Eurovision Song Contest” (на језику: енглески). European Broadcasting Union. Архивирано из оригинала 14. 4. 2017. г. Приступљено 13. 9. 2022. 
  29. ^ Roxburgh, Gordon (19. 10. 2015). „A diamond day for the Eurovision Song Contest”. European Broadcasting Union. Архивирано из оригинала 30. 7. 2017. г. Приступљено 24. 2. 2021. 
  30. ^ „Austria – Frankfurt 1957”. European Broadcasting Union. Архивирано из оригинала 13. 5. 2018. г. Приступљено 5. 6. 2022. 
  31. ^ а б в г „Programma's Binnen- en Buitenlandse Zenders”. De Telegraaf (на језику: холандски). 2. 3. 1957. стр. 13. Архивирано из оригинала 2. 6. 2022. г. Приступљено 2. 6. 2022. 
  32. ^ „Programoversigt – 03-03-1957” (на језику: дански). Dansk Kulturarv. 3. 3. 1957. Архивирано (PDF) из оригинала 5. 6. 2022. г. Приступљено 5. 6. 2022. 
  33. ^ а б в г „Programmes des Émissions Suisses et Étrangères”. Radio – Je vois tout (на језику: француски). Lausanne, Switzerland: Héliographia SA. 28. 2. 1957. стр. 20—22. Архивирано из оригинала 2. 6. 2022. г. Приступљено 2. 6. 2022 — преко Scriptorium Digital Library. 
  34. ^ „Radio e televisione”. La Stampa (на језику: италијански). 3. 3. 1957. стр. 4. Приступљено 2. 6. 2022. 
  35. ^ „Eurovision Song Contest 1957” (на језику: италијански). Eurofestival News. 11. 9. 2016. Архивирано из оригинала 11. 4. 2022. г. Приступљено 19. 12. 2022. 
  36. ^ „Télé-Luxembourg”. Luxemburger Wort (на језику: немачки и француски). 2. 3. 1957. стр. 6. Приступљено 6. 11. 2022. 
  37. ^ „Vertrokken naar song-festival”. De Telegraaf (на језику: холандски). 1. 3. 1957. стр. 7. Архивирано из оригинала 6. 10. 2022. г. Приступљено 2. 6. 2022. 
  38. ^ а б Thorsson, Leif; Verhage, Martin (2006). Melodifestivalen genom tiderna : de svenska uttagningarna och internationella finalerna (на језику: шведски). Stockholm: Premium Publishing. стр. 10—11. ISBN 91-89136-29-2. 

Спољашње везе уреди