Петар Б. Јакшић

Петар Б. Јакшић
Петар Б. Јакшић
Пуно име	Петар Јакшић
Датум рођења	15. јул 1934.
Место рођења	Врело (Липљан), Краљевина Југославија

Петар Б. Јакшић (Врело, 1934. године) бивши је косовски политичар, директор информативних кућа и аутор завичајних монографија.

Биографија уреди

Петар Б. Јакшић, од оца Блажа и мајке Милуше, основно образовање завршио је у Липљану, Учитељску школу у Призрену, Вишу педагошку школу у Скопљу и Филозофски факултет, Група историје, у Приштини. Радио је као наставник у основној школи у Грмову, општина Витина, и у основној школи у Магури. Био је директор основне школе у Јањеву и Основне школе "Браћа Аксић" (1963-1967) у Липљану. Са наставничким колективом, поред редовних активности, покренуо је више значајних питања у раду основне школе у Липљану и организовао више школских манифестација. Први пут у историји града, школа је прославила Дан школе 14. јануар 1964. године. За наставничку библиотеку пристизало је 20 педагошких часописа и листова; организована је масовна прослава приликом откривања биста Видоју и Милутину Аксићу 1965. године, по којима је школа добила име. А 1966. године обележена је стогодишњица рада Основне школе "Браћа Аксић". Те године штампан је први број ђачког листа "Глас младих". Ови и други резултати постигнути су захваљујући добрим односима који су владали у школи.

Био је директор Радио Приштине у периоду од 1983. до 1986. године, потом директор НИРО "Јединства" (1986-1990), где је покренуо два месечника – "Уранак" (за пољопривреду) и "Просветну реч" (за просветне раднике). Знатно је увећан тираж листа а поренут је и развој Издавачке делатности „Јединства“. Од кредита и средстава за развој неразвијених република и Покрајине Косово и Метохија купљен је пословни простор (400 квадрата), близу дирекције Електропривреде Космета, и започела изградња зграде за штампарију Издавачке делатности у делу катастарске општине Косово Поље, која, због санкција уведених Србији и укупног стања, није завршена. У периоду (1990-1998) директор је Радио-телевизије Приштина. За време његовог мандата у Радио Приштини знатно је повећан информативни и културни програм на српском језику са захтевом да се оствари целодневни програм на српском, што је убрзо, након његовог одласка, остварено. Био је секретар ОК СК у Липљану, члан ПК СК Косова, члан ЦК СК Србије и ЦК СКЈ. Био је делегат Друштвено-политичког већа Скупштине СР Србије и председник Културно-просветне заједнице у Липљану. Од 1999. године с породицом живи у Београду.

Дела уреди

Написао је више биографија успешних и познатих људи с Косова и Метохије које су објављене у публикацији Косовско-метохијска обележја ("Обележја", Београд, 2010). Један је од аутора хронике Врело Голешко (Културно-просветна заједница Србије, Београд, 2012) и монографије Братство Јакшић (Културно-просветна заједница Србије, Београд, 2013). Аутор је хронике Липљан, да се не заборави и монографије Липљан - Основна школа "Браћа Аксић" 1866-2016. Издавач је Културно-просветна заједница Србије и суиздавач Удружење Срба Косова, Београд, 2016. године. Публикације су 2017. доживеле и друго допуњено издање. Последњих година објавио је монографије Космет-Липљан : призори непојмљивог страдања (КПЗ Србије, Београд, 2019) и Магура: село на Космету (КПЗ Србије и "Обележја плус", Београд, 2021. године).

Награде и признања уреди

Орден рада са сребрним венцем,
Орден братства и јединства са сребрним венцем,
Повеље и Захвалнице листа "Јединство" из Приштине,
Више диплома и захалница Основне школе "Браћа Аксић",
Златна значка Културно-просветне заједнице Србије,
Златна значка Црвеног крста Србије и друга признања радних организација и установа.

Извори уреди

Милован Богавац и Драгослав Ћетковић: Срби на Косову и Метохији у 19. и 20. веку, Обележја плус, Београд, 2028, стр. 415-416,
Радосав Стојановић: Косовска хроника или летопис „Јединства“ 1944-2004. Алма, Београд, 2023, стр. 690-691,
Радосав Стојановић: Српска књига на Косову и Метохији 1945.2020, Алма, Београд, 2023.