Петар Кепен
Петар Иванович Кепен (рус. Пётр Ива́нович Кёппен; Харков, 19. фебруар 1793 — Алушта, 4. јун 1864) био је истакнути руски географ, етнограф, демограф, историчар и статистичар. Академик Петербуршке академије наука од 1839. године, Активни грађански саветник и један од оснивача Руског географског друштва.
Петар Кепен | |
---|---|
Лични подаци | |
Датум рођења | 19. фебруар 1793. |
Место рођења | Харков, Руска Империја |
Датум смрти | 4. јун 1864.71 год.) ( |
Место смрти | Алушта, Руска Империја |
Образовање | Универзитет у Харкову |
Научни рад | |
Поље | географија, етнографија, демографија, статистика |
Академија | Универзитет у Харкову Универзитет у Тибингену |
Његов син Владимир Кепен био је један од најзначајнијих светскик климатолога, и он је 1900. објавио капитално дело Класификација климата.
Биографија
уредиПетар Иванович Кепен рођен је 19. фебруара 1793. у граду Харкову (данас у Украјини) у породици немачког лекара из Бранденбурга који је 1786. на позив тадашње императорке Катарине II заједно са још тридесетак немачких лекара дошао да ради у Русију.
Године 1814. дипломирао је на Универзитету у Харкову и стекао звање мастера права, а потом одлази у Санкт Петербург где је све до 1822. године радио у одеђењу поштанског саобраћаја. Потом одлази на даље школовање у Немачку где је 1825. на Тибингенском универзитету стекао звање доктора филозофије. Већ наредне године Императорска академија наука изабрала га је на место дописног члана.
У периоду 1829—1834. враћа се на Крим где почиње да прикупља материјале везане за географију и историју тог полустрва. Податке скупљене током истраживања на Криму објавио је 1837. године у Кримском зборнику (Крымский Сборник). Године 1837. почео је да ради у Императорској академији наука као ванредни члан, а 1843. постављен је на место академика на катедри за статистику. У исто време паралелно је радио и у Министаррству државне имовине Империје.
Учествовао је у оснивачкој скупштини којом је 18. августа 1845. основано Руско географско друштво (рус. Русское географическое общество) где је постављен на место начелника одељења за статистичка истраживања. По налогу географског друштва 1846. започео је рад на изради комплетне етнографичке карте европског дела Руске Империје. Након вишегодишњег рада карта је објављена 1851. године. За тај рад Географско друштво му је доделило Константиновску медаљу, одликовање које је додељивано члановима друштва за изванредне научне заслуге.
Због нарушеног здравља 1852. се враћа назад на Крим, на своје имање Карабаг недалеко од Алуште где је остао до краја живота 23. маја 1864. године.
Библиографија
уредиСвоја дела Кепен је објављивао на руском и немачком језику.
- Историјски локалитети Југарске земље који се помињу руском императорском титулару (рус. Историческое исследование о Югорской земле, в Российско-Императорском титуле упоминаемой; објављено 1818);
- Списак руских споменика уметности и националне палеографије (рус. Список русским памятникам, служащим к составлению истории художеств и отечественной палеографии; Москва, 1822);
- Винарство и трговина винима у Русији (рус. О виноделии и винной торговле в России; 1832);
- Кримски зборник (рус. Крымский Сборник.; Санкт Петербург 1837);
- Рогволодова стена и двински натписи (рус. О рогволодовом камне и двинских надписях; Санкт Петербург 1855);
- Градови и насеља Тулске губерније у 1857. години (рус. Города и селения Тульской губернии в 1857 г.); Издање Императорске академије наука базирано на списима Тулске епархије; Санкт Петербург 1858, 1862. (234 странице);
- Главна језера и лимани Руске Империје (рус. Главные озёра и лиманы Российской империи; 1859);
- Зборник националних пописа у Русији (рус. О народных переписях в России; 1889).
Види још
уредиЛитература
уреди- Куник А. А. Литературные труды П. И. Кеппена. — Зап. АН, 12, 1868 — С. 107—142 (список работ)
- Григорьев С. В. Биографический словарь. Естествознание и техника в Карелии. — Петрозаводск: Карелия, 1973. — С. 255. — 269 с. — 1000 экз.
Спољашње везе
уреди- Назарчук B. И. „Ольвийский сборник П. И. Кеппена” (на језику: (језик: руски)). журнал Летопись Причерноморья №3.
- (језик: руски) Петр Иванович Кеппен на сайте Русского географического общества
- (језик: руски) Кеппен, Петр Иванович // Русский биографический словарь: В 25 т. / под наблюдением А. А. Половцова. 1896—1918.
- (језик: руски) Кеппен, Петр Иванович // Энциклопедический словарь Брокгауза и Ефрона : в 86 т. (82 т. и 4 доп.). — СПб., 1890—1907.
- (језик: руски) Петр Иванович[мртва веза] — чланак из Велике совјетске енциклопедије (3. издање)
- (језик: руски) Профил Петра Ивановича Кепена на службеном сајту Руске академије наука (РАН)