Петер Беренс

Петер Беренс (нем. Peter Behrens; Хамбург, 14. април 1868 — Берлин, 27. фебруар 1940) је био немачки архитекта, сликар, дизајнер и типограф. Посебно је познат као саоснивач Дојчер веркбунда.

Петер Беренс
Петер Беренс
Лични подаци
Датум рођења	(1868-04-14)14. април 1868.
Место рођења	Хамбург, Немачка
Датум смрти	27. фебруар 1940.(1940-02-27) (71 год.)
Место смрти	Берлин, Немачка

Био је професор архитектуре у Диселдорфу, Бечу и Берлину. Заступао је принцип да архитектонски облик појединог објекта мора произлазити из његове намене, и по томе је један од зачетника функционализма у архитектури. Изградио је многе фабричке зграде.

Живот и дело

Мекс Либерман: Петер Беренс, 1923

Најамне стамбене зграде у Боливаралеји 9.

Монтажна хала творнице А. Е. Г.

привредни сат за АЕГ у 1909. години дизајн Беренс

Пепелјара Беренс за АЕГ.

Петер Беренс родио се 14. априла 1868. године као син економа Петера Беренса и домаћице Луисе Маргарете Бурмајстер у Хамбургу предграђу Ст. Георг. Након завршетка ђачког доба студирао је сликарство у родном Хамбургу, такође у Диселдорфу и у Карлсруеу од године 1886. до 1889. Године 1889, са пунолетством добио је наследство од 300.000 марака и оженио са Лили Крамер и скупа су се преселили у Минхен 1887.г.скупа су имали троје деце. Најпре је радио као сликар, илустратор и књиговезац. Често се задржавао у друштву људи чешког порекла и интересовао се за људска мишљења у контексту промене мишљења на свет и мишљења новим начинима. Године 1890, Бернс је примио позив великог војводе Ернста Лудвига Хеског и постао је други члан основане уметничке групе Дармштат артист колони, где је Бернс себи поставио кућу и предлочио сву опрему рачунајући намештај, текстил и керамику па и слике и светлећа тела. Градња ове куће је постала преломни моменат у животу одустао је од Југендстила, напустио је кругове минхенских уметника и кренуо на путеве примењене уметности, дизајна и функционалистичког стила.

У години 1903, био је Бернс именован за декана уметничке Кунствербесхуле школе у Диселдорфу и напустио је Дармштат где је завео успешне реформе у погледу на изучаване предмете, и заједно са осталим професорима (Хермен Мутхесиус, Теодор Фишер, Јосеф Хофман, Јосеф Марија Олбрихт, Бруно Паул, Рицхард Римерсхрит Фриц Шумахер) као и других 12 људи основао (Веренигте Веркстадте фир кунст ин хандверк) „Савез радњи за уметност и занатство“ који је био инспирисан покретом Артс унд крафтс у Енглескојиако су разлози за његов настанак били засновани на платформи савременог мишљења. Имали су на уму да стварају за привреду као и промену структуре из класичног модела социјалних слојева на једнородно друштво и на тај начин препородити уметност и друштво.

У 1907. години је АЕГ („Алгемајне Електроник Геселшафт“) је најмило Беренса као уметничког консултанта. Створио је друштву логотип, дизајн продуката, односе са јавношћу, начин презентације итд. И тако се сматра да је био први дизајнер у индустрији на свету. Никада није био запослен у АЕГ-у и увек је деловао као слободни саветник. Може се сматрати да је био оснивач брандинга и први брандингменаџер. Године 1910. је пројектовао фабрику на турбине за АЕГ. Од године 1907. су се у његовом тиму појавили архитекти Мис ван дер Рое, Харлес-Едвард Жанерет- Грис познат као Ле Корбизије и Валтер Гропијус (који је касније био оснивач и вођа Баухауса).

Године 1922. је примио позив да предаје на Академији уметности у Бечу а 1936. године после смрти Ханс Пелцига је Беренс постао декан на факултету архитектуре Пруске академије у Берлину.

Петер Беренс је био парадоксалном личношћу за време трајања трећег рајха када је остао на месту декана у Берлину. Беренс је био водећом личношћу промене пиомања архитектуре и дизејна на прелому столећа. Био је главни градитељ фабрика и административних зграда од челика и стакла и опека, Алберт Спенсер га је уздизао као међународно уздизаног и славног и под овим условима се нацистима иако би то били волели непријатно било у било ком смислу га ограничавати или изоловати. Петер Беренс је био пионир свега што се урадило и радило у првој половини 20. века и његове су се мисли прошириле по целом свету помоћу његових студената и што можемо захвалити и Валтер Гропијусу, Лудвигу Мис ван дер Рое и Ле Корбизијеу. Концепт идентитета фирме се раширио и у друга друштва као у Браун и Мц. Доналдс.

Године 1925, позвао га је његов бивши ученик Лудвиг Мис ван дер Рое, заједно са многим водећим немачким архитектима који су радили у новом стилу, да пројектује стамбену зграду у Штутгарту, у развоју сада познатом као Вајсенхоф. Његов допринос је био скуп станова у наслаганим кубним запреминама, омогућавајући многим становима да се отворе на велике терасе.

Године 1926, Бехренсу је наручио Енглез Венман Џозеф Басет-Лок да дизајнира породичну кућу у Нортемптону у Великој Британији. Кућа под називом 'Њу Вејс', правоугаоног облика са оштрим белим зидовима (са назубљеним парапетима), често се сматра вероватно првом модернистичком кућом у Британији и означава Беренсов заокрет ка модернизму нове објективности.

Године 1928, Беренс је победио на међународном конкурсу за изградњу Нове синагоге у Жилини у Словачкој, која је 2012–17. обновљена као културни центар. Исте године дизајнирао је реновирање робне куће Фелер-Стерн у центру Загреба, Краљевина Југославија, трансформишући је из сецесије у комплексну скоро Де Стајл модернистичку композицију. Његова вила на брду из 1931. за Клару Ганс, ћерку франкфуртског индустријалца Адолфа Ганса, била је слично сложена интеракција правоугаоних волумена, обложених каменом, што је леп пример нове објективности.

Године 1929, Беренс је позван на конкурс за пројектовање зграда око предложеног радикалног редизајнирања Александерплаца у Берлину, и иако је био други, његовом дизајну за зграде на југозападној страни новог трга дата је предност од стране накнадних инвеститора, а Александерхаус и Беролинахаус изграђени су до 1932. године.

Године 1929, Беренс је, у партнерству са бившим студентом Александром Попом, добио задатак да пројектује нову фабрику за аустријску државну фабрику дувана у Линцу, која је грађена током дугог периода, због економских услова, и коначно завршена 1935. године. Главна зграда има веома дугачку потпуно хоризонталну благо закривљену фасаду, Беренсов најупечатљивији дизајн у стилу нове објективности.

Године 1936, Беренс је напустио Беч да предаје архитектуру на Пруској академији уметности (сада Академија уметности) у Берлину, наводно уз посебно Хитлерово одобрење. Беренс је учествовао у Хитлеровим плановима за обнову Берлина са комисијом за ново седиште АЕГ-а на познатој планираној осовини север-југ Алберта Шпера. Шпер је известио да је његов избор Беренса за ову комисију одбио моћни Алфред Розенберг, али да је његову одлуку подржао Хитлер који се дивио Беренсовој амбасади у Санкт Петербургу.

Петар Беренс је умро у 72 године 27. фебруара 1940. у једној берлинској хотелској соби.

Галерија

• 
  Кућа Беренса, Матилденхохе у Дармштату, 1901
• 
  Крематоријум Едуард Милер, Хаген-Делстерн, 1908
• 
  Фабрика високог напона, AEG, Берлин-Моабит, 1909-10
• 
  Фабрика великих мотора, AEG Берлин-Хумболтхejн, 1912
• 
  Немачко посланство, Санкт Петербург, 1912
• 
  Манесман-Хаус, Дизелдорф, 1912
• 
  Пословна зграда, Унтер Захсенхаусен 37, Келн, 1914
• 
  Канцеларије Континентала АГ, Хановер, 1912-14
• 
  Национално аутомобилско друштво (NAG), Берлин, 1914-17
• 
  Управна зграда Хехста, Франкфурт, 1921-24
• 
  Хехстова административна зграда, Франкфурт, 1921-25
• 
  Гутехофнунгшуте складиште, Оберхаузен, 1921-25
• 
  Гробница Фридриха Еберта, 1925
• 
  Колеџ Светог Бенедикта, Салцбург, 1926
• 
  Робна кућа Фелер-Стерн, Трг бана Јелачића, Загреб, 1928
• 
  Франц Домес Хоф, Беч, 1928-30
• 
  Вила Ганс, Кронберг, 1931
• 
  Синагога, Жилина, Словачка, 1929-31
• 
  Александерхаус и Беролинхаус, Александерплац, Берлин, 1930-32
• 
  Фабрика дувана, Линц, Аустрија, 1929-35
• 
  Фабрика дувана, Линц, 1929-35
• 
  Индустријско осветљење за АЕГ.

Литература

• Каталог Кунстхале Ерфурт Петер Беренс Вом Југендстил зум Индустрие-десинг 24. Марз бис 16. јуни 2013. Ерфурт
• Borský, Maroš Synagogue Architecture in Slovakia: Towards Creating a Memorial Landscape of Lost Community. 2007.  . PhD dissertation, Hochschule für Jüdische Studien, Heidelberg. Приступљено 23 November 2014.
• A. Windsor (1981). Peter Behrens: Architect and Designer. Humanities Press. ISBN 978-0-85139-072-7.  Intl; First US edition.
• Anderson, Stanford (2002). Peter Behrens and a New Architecture for the Twentieth Century. The MIT Press. ISBN 978-0-262-51130-8. 
• Peter Behrens (1990). Peter Behrens: Umbautes. ISBN 978-3-7913-1059-6. , Licht Prestel Pub. (German edition)
• Kathleen James-Chakraborty (2000). German architecture for a mass audience. Routledge. ISBN 978-0-415-23654-6. 
• Ina Bahnschulte-Friebe (1999). Künstlerkolonie Mathildenhöhe Darmstadt 1899–1914. ISBN 978-3-9804553-6-7. . Darmstadt: Institut Mathildenhöhe. (језик: немачки)
• Georg Krawietz: "Peter Behrens im dritten Reich", Weimar VDG, Verlag und Datenbank für Geisteswissenschaften. 1995. ISBN 978-3-929742-57-2. (језик: немачки)
• Klaus J. Sembach (1992). 1910 – Halbzeit der Moderne. Stuttgart: Hatje. ISBN 978-3-7757-0392-5.  (језик: немачки)
• Allgemeine Elektricitätsgesellschaft (Hrsg.): 75 Jahre AEG. Festschrift anläßlich des 75jährigen Bestehens. Berlin / Frankfurt am Main 1958.
• Kurt Asche (Hrsg.): Die Quadratur des Kreises. Peter Behrens als Architekt und Designer. Oldenburg 1990.
• Ina Bahnschulte-Friebe. Künstlerkolonie Mathildenhöhe Darmstadt 1899–1914. ISBN 3-9804553-6-X.  Institut Mathildenhöhe, Darmstadt 1999, .
• Jutta Boehe. Jugendstil im Theater. Die Darmstädter Künstlerkolonie und Peter Behrens.  Dissertation, Universität Wien 1968.
• Gerhard Bott. Darmstadt und die Mathildenhöhe. In: Gerhard Wietek: Deutsche Künstlerkolonien und Künstlerorte.  München 1976.
• Tilmann Buddensieg: Peter Behrens und die AEG. Neue Dokumente zur Baugeschichte der Fabriken am Humboldthain. in: Schloß Charlottenburg. Festschrift für Margarete Kühn. Berlin 1975.
• Tilmann Buddensieg. Industriekultur. Peter Behrens und die AEG.  Berlin 1979.
• Joan Campbell. Der Deutsche Werkbund 1907–1934.  DVA, Stuttgart 1981.
• Armin Chodzinski. Kunst und Wirtschaft. Peter Behrens, Emil Rathenau und der dm drogerie markt.  Berlin 2007.
• Michael Eckhoff. 100 Jahre Hagener Krematorium. Ein früher Entwurf von Peter Behrens. (= kunstdialoghagenwest. , Heft 5.) Hagen 2008, ISBN 978-3-932070-98-3.
• Fritz Helmuth Ehmcke (1955), „Behrens, Peter”, Neue Deutsche Biographie (NDB) (на језику: немачки), 2, Berlin: Duncker & Humblot, стр. 13—14 ; (full text online)
• Thomas Föhl et al. (Hrsg.): Peter Behrens. Vom Jugendstil zum Industriedesign. ISBN 978-3-86539-686-0.  Weimarer Verlagsgesellschaft, Weimar 2013, .
• Hartmut Frank, Karin Lelonek (Hrsg.): Peter Behrens. „Zeitloses und Zeitbewegtes“. Aufsätze, Vorträge, Gespräche 1900–1938. (unter Mitarbeit von Silvia Malcovati und Katrin Peter-Bösenberg). Verlag Dölling und Galitz, Hamburg 2015.
• Hans-Joachim Kadatz: Peter Behrens. Architekt, Maler, Grafiker und Formgestalter. Leipzig 1977.
• Georg Krawietz. Peter Behrens im dritten Reich.  VDG, Weimar 1995, ISBN 3-929742-57-8.
• Bernd Nicolai. Klaus Rheidt, Barbara A. Lutz, ур. Peter Behrens, Theodor Wiegand und die Villa in Dahlem.  (Hrsg. im Auftrag des Deutschen Archäologischen Instituts anlässlich seines 175-jährigen Bestehens) Mainz 2004, , S. 82–107.
• Hans-Georg Pfeifer. Peter Behrens. Wer aber will sagen, was Schönheit sei?. ISBN 3-7640-0278-6.  Beton-Verlag, Düsseldorf 1990, .
• Sabine Röck, Michael Kasparek: Die Behrens-Lampe. Die Große Sparbogenlampe der AEG. Deutsches Technikmuseum, Berlin 2003,  This article incorporates text from a publication now in the public domain: Речник националне биографије. London: Smith, Elder & Co. 1885.  .
• Klaus Jürgen Sembach: 1910. Halbzeit der Moderne. ISBN 3-7757-0392-6.  Hatje, Stuttgart 1992, .
• Alan Windsor. Peter Behrens. Architekt und Designer. Deutsche Verlags-Anstalt, Stuttgart 1985, ISBN 3-421-02833-8. (Aus dem Englischen von Kyra Stromberg; Originalausgabe: Peter Behrens, Architect and Designer, 1868–1940. Architectural Press. , London 1981.)
• Kunstmuseen Krefeld, Museum für Angewandte Kunst Köln (MAKK) und LVR-Industriemuseum Oberhausen (Hrsg.): Peter Behrens. ISBN 978-3-86206-695-7.  [12 (Themen-) Hefte im Schuber] (deutsch, englisch). Kettler, Dortmund 2018, .
• Petra Krutisch, Silvia Glaser. Peter Behrens. Das Nürnberger Intermezzo. ISBN 978-3-946217-09-1.  Verlag des Germanischen Nationalmuseums, Nürnberg 2017, .
• Graham Dry. Nietzsche-Kult und das Recht auf neue Schönheit. Peter Behrens und die Verlagseinbände der Darmstädter Künstlerkolonie 1899–1914. In: Einband-Forschung. , Nr. 38, April 2016, S. 9–32.

Спољашње везе

• Peter, Josef & Till Behrens Архивирано на сајту Wayback Machine (14. новембар 2015). Drei Generationen Innovationen im Übergang von der Bauern- und die Industriekultur, erstellt von Till Behrens
• Bildergalerie mit Behrens' Entwürfen für die AEG
• Beispiel für Behrens Schrift (PDF; 1,40 MB)
• Die Synagoge in Zilina, Slowakei
• Der Schiedmayer Flügel aus dem Musikzimmer des Hauses Behrens 1901
• The synagogue of Zilina, Slovakia designed by Peter Behrens
• Neolog Synagogue in Žilina Attached plaque: “This synagogue was built by the world famous architect Peter Behrens, in 1933–1934, on the same site as the original synagogue built in 1881. It served as a place of Jewish worship until the arrival of facism. World War II tragically affected the lives of the Slovak Jews, at the time 3,600 Jewish people helped make up the 19,000 population of Žilina. After the war, only 500 Jewish survivers returned. Since the end of war, the building has been used for cultural and educational purposes by the city and as a technical college. Jewish congregation of Žilina 1934–1996.”
• The Schiedmayer grand piano from the musicroom of the House Behrens 1901