Википедија

Петер Фенди

аустријски сликар, бакрописац и литограф

Петер Фенди (нем. Peter Fendi; 4. септембар 1796 — 28. август 1842)[1] био je аустријски дворски сликар,[2] сликар портрета и жанра, гравер и литограф.[3] Био је један од водећих уметника периода бидермајера.[4]

Петер Фенди
Петер Фенди, аутопортрет из 1830. године
Лични подаци
Датум рођења(1796-09-04)4. септембар 1796.
Место рођењаБеч, Надвојводство Аустрија
Датум смрти28. август 1842.(1842-08-28) (45 год.)
Место смртиБеч, Аустријско царство
ЗанимањеЛитограф,
Сликар портрета,
Уметнички резбар,
Уметник бакрописа
Уметнички рад
ПравацБидермајер
ЕпохаСликарство и графика 19. века
Утицао наВишебојна литографија
Новчаница од 10 аустријских Гулдена, дело Фендија из 1841. године.

Живот уреди

Петер Фенди је рођен у Бечу 4. септембра 1796. године у од оца учитеља Јозефа и мајке Елизабет Фенди.[5] Петер је од детињства показао таленат за цртање. Примљен је на Академију ликовних уметности Свете Ане 1810. године[6] са тринаест година, где је студирао три године код Јохана Мартина Фишера, Хуберта Маурера и Јохана Баптиста фон Лампија Старијег.[6]

Фенди је упознао Јозефа Барта, колекционара уметности и личног офталмолога Цара Јозефа Другог. Кроз Бартове везе са другим утицајним уметницима, 1818. Фенди је нашао посао у Царској галерији новчића и антиквитета,[7][8][9] где је радио као цртач и гравер.[10] Фенди је 1821. године добио златну медаљу за своју уљану слику Виленица.[11] Изабран је за члана Академије ликовних уметности у Бечу 1836.[10]

И племићи и обични људи повремено су запошљавали Фендија да даје инструкције цртања и сликања. Његови ученици су били, између осталих, Карл Шиндлер и Јохан Фридрих Тремл.[12] Преминуо је 28. августа 1842.[13] Сахрањен је у Средишњем бечком гробљу.

Фендијева дела уреди

Фенди је сликао у уљу и акварелима, бавио се штампом, бакрописом, литографијом и резбаријом.[14][12] Вишебојни отисци Фендија сматрају се пионирским достигнућима у области литографије.[1] Фенди је упамћен по својим жанровским сценама,[15] под утицајем холандских сликара као што су Адријен Брауер, Адријан ван Остаде и Рембрант. Други утицаји на Фендијев уметнички развој укључивали су дела Италијана као што су Ђовани Белини, Тинторето, Тицијан и Паоло Веронезе, са чијим се делима упознао током путовања у Венецију 1821.[16] Фенди је још познат по својим портретима аристократије.[17]

Фенди је угравирао серију од пет аустријских новчаница које су издате 1841. године.[18]

Његова дела се чувају у Музеју Албертина, Аустријској галерији у Белведеру, Музеју историје уметности у Бечу, и у колекцијама Принца од Лихтенштајна у Вадуцу.[19]

Галерија Фендијевих радова уреди

  •  
    Тужна порука
  •  
    Прислушкивачица
  •  
    Сејач
  •  
    Жена са тиркизним шеширом и кишобраном
  •  
    Удовица сиромашног официра
  •  
    Слушкиња са писмом
  •  
    Сцена поплаве

Референце уреди

  1. ^ а б „Painters: 200th Birthday of Peter Fendi”. AEIOU, Federal Ministry for Education, Science and Culture (Austria). Архивирано из оригинала 22. 1. 2021. г. Приступљено 7. 2. 2010. 
  2. ^ Bullough & Bullough 1994, стр. 48
  3. ^ Getty Research - Union List of Artist Names - Peter Fendi - Full Record Display Getty Foundation
  4. ^ Parsons 2008, стр. 197
  5. ^ „Painters: 200th Birthday of Peter Fendi”. AEIOU, Federal Ministry for Education, Science and Culture (Austria). Архивирано из оригинала 22. 1. 2021. г. Приступљено 7. 2. 2010. 
  6. ^ а б Koschatzky 1988, стр. 106
  7. ^ „Painters: 200th Birthday of Peter Fendi”. AEIOU, Federal Ministry for Education, Science and Culture (Austria). Архивирано из оригинала 22. 1. 2021. г. Приступљено 7. 2. 2010. 
  8. ^ Waissenberger 1986, p. 164.
  9. ^ The Imperial Gallery of Coins and Antiquities was originally part of the Imperial Art Collection, which was later transferred the Kunsthistorisches Museum
  10. ^ а б „Peter Fendi”. Idburyprints.com. Cotswolds, England: Idbury Prints Limited. Архивирано из оригинала 24. 9. 2009. г. Приступљено 7. 2. 2010. 
  11. ^ „The book about Karst” (PDF). ProGEO Newsletter. ProGEO. 1998. Приступљено 12. 9. 2022. 
  12. ^ а б Norman 1987, p. 84.
  13. ^ „Painters: 200th Birthday of Peter Fendi”. AEIOU, Federal Ministry for Education, Science and Culture (Austria). Архивирано из оригинала 22. 1. 2021. г. Приступљено 7. 2. 2010. 
  14. ^ „Painters: 200th Birthday of Peter Fendi”. AEIOU, Federal Ministry for Education, Science and Culture (Austria). Архивирано из оригинала 22. 1. 2021. г. Приступљено 7. 2. 2010. 
  15. ^ „Peter Fendi”. Idburyprints.com. Cotswolds, England: Idbury Prints Limited. Архивирано из оригинала 24. 9. 2009. г. Приступљено 7. 2. 2010. 
  16. ^ Waissenberger 1986, p. 166.
  17. ^ Howard Gibbs 1997, стр. 290
  18. ^ Hessler, Gene (2005). The International Engraver's Line. Gene Hessler. стр. 100. ISBN 978-0976841104. 
  19. ^ „Painters: 200th Birthday of Peter Fendi”. AEIOU, Federal Ministry for Education, Science and Culture (Austria). Архивирано из оригинала 22. 1. 2021. г. Приступљено 7. 2. 2010. 

Додатна литература уреди

  • Parsons, Nicholas (2008), Vienna: A Cultural History, Oxford University Press US, ISBN 978-0-19-537607-4.
  • Bullough, Vern L.; Bullough, Bonnie (1994), Human Sexuality: An Encyclopedia, Taylor & Francis, ISBN 978-0-8240-7972-7.
  • Howard Gibbs, Christopher (1997), The Cambridge Companion to Schubert, Cambridge Companions to Music, Cambridge University Press, ISBN 978-0-521-48424-4.
  • Koschatzky, Walter (1988), Viennese Watercolors of the Nineteenth Century, Harry N. Abrams, Inc., ISBN 978-0-8109-1375-2.
  • Waissenberger, Robert (1986), Vienna in the Biedermeier Era, Rizzoli, ISBN 0-8478-0715-0.
  • Norman, Geraldine (1977), Nineteenth Century Painters and Painting: A Dictionary, Thames & Hudson, ISBN 0-520-03328-0.


Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Петер_Фенди&oldid=25700277”