Политички систем Косова и Метохије

Политички систем Косова и Метохије је политички систем на подручју Аутономне Покрајине Косова и Метохије (АПКИМ). Саставни је део политичког система Републике Србије, који је дефинисан Уставом (2006) и законима Републике Србије.

Регије Метохије (жуто) и Косова у ужем смислу

Услед специфичних околности које су на подручју Косова и Метохије наступиле након 1999. године, структура политичког система на том делу Републике Србије условљена је и међународним обавезама које проистичу из Резолуције 1244. Стицајем политичких околности, основни покрајински органи, који су прописани Уставом Србије (Скупштина АПКИМ и Извршно веће АПКИМ), нису активни. Под окриљем УНМИК-а првобитно је успостављена заједничка привремена административна структура (1999-2001), коју су замениле привремене институције самоуправе (2001-2008). Као одговор на једнострано проглашење независности Косова,[а] формирана је Скупштина Заједнице општина Аутономне Покрајине Косово и Метохија, која је у оквиру уставно-правног система Србије деловала у периоду од 2008. до 2013. године.

Историја уреди

Од 1999. године, подручјима на којима живе Срби су управљали дефакто независним регионом од владе у Приштини у којој су доминирали Албанци. Они и даље користе српске националне симболе и учествују у српским националним изборима, који су бојкотовани на остатку самопоглашене Републике Косова; они заузврат бојкотирају косовске изборе. Општинама Лепосавић, Звечан и Зубин Поток управљају локални Срби, док је општина Косовска Митровица имала ривалске српске и албанске владе све док није постигнут компромис у новембру 2002. године.[1]

Српска подручја ујединила су се у заједницу, Савез српских округа и окружних јединица Косова и Метохије коју су у фебруару 2003. године основали састанци српских делегата у Северној Митровици, која од тада служи као „главни град”. Председник уније је Драган Велић. Такође постоји централно управљачко тело, Српско национално веће за Косово и Метохију. Председник Спског националог већа на северу Косова је др Милан Ивановић, док је шеф извршног већа Рада Трајковић.

Локалном политиком доминира Српска листа за Косово и Метохију. Српску листу водио је Оливер Ивановић, инжењер из Косовске Митровице.[2]

У фебруару 2007. Савез српских округа и окружних јединица Косова и Метохије трансформисао се у Скупштину Косова и Метохије Србије којом је председавао Марко Јакшић. Скупштина је оштро критиковала сецесионистичке покрете Скупштине на којој доминирају Албанци и затражила јединство српског народа на Косову и Метохији, бојкот Еулекс-а и најавила масовне протесте у знак подршке суверенитету Србије над Косовом и Метохијом. Дана 18. фебруара 2008. године, дан након једностраног проглашења независности Републике Косово, Скупштина га је прогласила „ништавним”.[3][4]

Такође, у Влади Србије постојало је Министарство за Косово и Метохију, са Гораном Богдановићем као министром за Косово и Метохију. 2012. године министарство је пребачено на Канцеларију за Косово и Метохију, а Александар Вулин на челу нове канцеларије.[5] Међутим, 2013. године, место Александра Вулина постало је министар без портфеља задужен за Косово и Метохију.

Види још уреди

Напомене уреди

  1. ^ Република Косово (алб. Republika e Kosovës) једнострано је проглашена држава на територији Републике Србије, противно Уставу Србије и Резолуцији 1244 Савета безбедности Уједињених нација. Према Резолуцији 1244, цела територија Косова и Метохије, правно гледано, налази се у саставу Србије док не буде постигнуто коначно решење. Србија не признаје једнострано отцепљење, по међународном праву, њене територије, прецизније аутономне покрајине под привременом управом Уједињених нација (УНМИК). Влада са седиштем у Приштини има дефакто власт над већином територије, док поједине структуре Србије функционишу на северу и у српским енклавама.

Референце уреди

  1. ^ Day, Matthew (11. 11. 2010). „Serbia calls for boycott of Kosovo elections”. The Daily Telegraph. 
  2. ^ „Ivanović: Frustracija Kosovom uzrok nestabilnosti”. Blic.rs. Приступљено 18. 8. 2013. 
  3. ^ Vesna Peric Zimonjic (29. 6. 2008). „Kosovo Serbs set up rival assembly”. The Independent. UK. Архивирано из оригинала 30. 6. 2008. г. Приступљено 29. 6. 2008. 
  4. ^ Ben Cahoon. „Kosovo”. Worldstatesmen.org. Приступљено 31. 3. 2011. 
  5. ^ „Closure of Serbian ministry sparks debate”. Southeast European Times. 14. 8. 2012. 

Спољашње везе уреди