Портал:Босна и Херцеговина/Изабрана биографија 50
Слободан Принцип Сељо (Хаџићи, код Сарајева, 25. маја 1914 — Шћепан поље, код Фоче, мај 1942), учесник Народноослободилачке борбе и народни херој Југославије.
Рођен је 25. маја 1914. године у месту Хаџићима, код Сарајева. Његов отац Јово, био је рођени брат Гаврила Принципа - припадника „Младе Босне“ и атентатора на аустроугарског престолонаследника Франца Фрединанда, 1914. године.
У току напада Немачке на Краљевину Југославију, 6. априла 1941, Принцип је служио као резервни потпоручник Војске Краљевине Југославије. После капитулације, избегао је заробљавање и вратио се у Сарајево, где је активно радио на припремама устанка. Јуна 1941. именован је за члана Војног руководства за БиХ, а у јулу исте године постао је командант Обласног војног штаба за сарајевску област. Убрзо након тога, заједно са Хасаном Бркићем, Славишом Вајнером и другим партијским активистима отишао је на Романију, где је покренуо општенародни устанак. Под његовом командом формиран је Романијски партизански одред и изведене су прве оружане акције на Романији, а касније и борбе за ослобођење Рогатице. Почетком фебруара 1942. године, именован је за команданта Оперативног штаба НОВ И ПО за источну Босну.
У току Треће непријатељске офанзиве, разболео се од пегавог тифуса, од чега је и умро. Сахрањен је у Гробници народних хероја у спомен-парку Враца, на Требевићу, код Сарајева.