Драгимир — разлика између измена
Нова страница: {{Владар | име = Драгимир | слика = | опис_слике = | пуно_име = | датум_рођења = | место_рођења = | … |
(нема разлике)
|
Верзија на датум 28. септембар 2012. у 09:55
Драгимир или Драгомир био је српски владар Травуније и Захумља из династије Војислављевића с почетка 11. века, односно око 1000. до 1018. године.[1]
| Драгимир | |
|---|---|
| Лични подаци | |
| Датум смрти | 1018. |
| Место смрти | Котор, Дукља |
| Породица | |
| Потомство | Стефан Војислав |
| Родитељи | Хвалимир (кнез Травуније) |
| Династија | Војислављевићи |
| Кнез | |
| Период | око 1000 – 1018 |
| Претходник | Хвалимир (кнез Травуније) |
| Наследник | Стефан Војислав |
Био је син кнеза Хвалимира, владара Травуније и првог познатог владара династије Војислављевића. Оженио је ћерку рашког Жупана Љутомира. Са њом је имао сина Стефан Војислава који га је наследио.
Једини сачувани средњовековни извор који помиње владара Драгимира је Љетопис попа Дукљанина, у поглављима 34-37.
1009. или 1010. године Бугарски цар Самуило окупирао је Драгимирове земље, заједно са Дукљом, делом Босне и Рашка [2] Драгимир се повлачи пред бугарском војском у планине, али је убрзо у преговорима са царем Самуилом добија да управља Травунијом и Захумљем као његов вазал. Самуило је претходно направио сличан договор у Дукљи са Јованом Владимиром, сином и наследником његовог брата Петрислава. Владимир је убијен у 1016. године од стране Самуиловог наследника Јована Владислава, последњег владара Првог бугарског царства, који је и сам убрзо убијен крајем 1017. године.
У првој половини 1018, Драгимир је крено у Дукљу у пратњи својих војника са намером да преузме власт након смрти његовог сестрића Јована Владимира. Када је дошао у Котор, становници овог града припремили су гозбу за њега на малом острву у Боки Которској. Драгимир је отишао тамо са само неколико његових људи, који нису могли да га бране против Которани, који су га на превару убили. Након тога, његови војници вратили су се у Травунију [1][3]
Драгимиров син Стефан Војислав постао је владар Дукље у 1030. године. [1][4]
Извори
Литература
- Stephenson, Paul (July 2010). Translated Excerpts from Byzantine Sources. Paul Stephenson.
- Van Antwerp Fine, John (1991). The Early Medieval Balkans: A Critical Survey from the Sixth to the Late Twelfth Century. The University of Michigan Press. ISBN 0-472-08149-7.
- Živković, Tibor (2006). Портрети српских владара (IX-XII) (in Serbian). Belgrade: Zavod za udžbenike. ISBN 86-17-13754-1.
- Živković, Tibor (ed.) (2009). Gesta Regum Sclavorum (in Latin and Serbian). 2. Belgrade: Institute of History; Ostrog Monastery. ISBN 978-86-7743-075-7.