Антонио Лоти (итал. Antonio Lotti, Венеција 5. јануар 16675. јануар 1740) је био италијански барокни композитор.

Антонио Лоти
Лични подаци
Датум рођења(1667-01-05)5. јануар 1667.
Место рођењаВенеција, Млетачка република
Датум смрти5. јануар 1740.(1740-01-05) (73 год.)
Место смртиВенеција, Млетачка република

Биографија уреди

Лоти је рођен у Венецији, а његов отац Матео је у то време радио у Хановеру као капелмајстор.[1] Године 1682. Лоти је започео студије заједно са Лодовиком Фугом и Ђованијем Легрензијем који су били упошљени у катедрали Свети Марко у Венецији.[2] Лоти је започео каријеру у катердали Свети Марко најпре као алт певач (контраалт глас) од 1689, затим као асистент другог органисте, затим као други органиста (од 1692), затим од 1704. први органиста и коначно од 1736. као maestro di cappella и то је позиција коју је задржао до своје смрти. Такође је писао музику и поучавао у Седишту академије уметности у Венецији. Године 1717. је отишао у Дрезден, где је написао своје бројне опере укључујући Giove in Argo, Teofane и Li quattro elementi за које је сва либрета писао Антонио Марија Лучини.[1] Вратио се у Венецију 1719. године и остао тамо до своје смрти, 1740.[3]

Био је ожењен познатом оперском певачицом, сопранисткињом Санта Стелом.

Дела уреди

 

Лоти је писао различите музичке форме, стварајући мисе, кантате, мадригале, око тридесет опера, као и инструменталну музику. Његова духовна хорска дела су често без инструменталне пратње. Лотијев опус чини прелаз између установљеног барока и наступајућег класицизма. За Лотија се сматра да је утицао на Јохана Себастијана Баха, Георга Фридриха Хендла и Јохана Дисмаса Зеленку који су сви копирали познату Лотијеву мису Missa Sapientiae.

Лоти је дао значајан допринос и у образовању. Његови ученици су касније постали познати композитори Доменико Алберти, Бенедето Марчело, Балдасаре Галупи, Ђузепе Саратели и Јохан Дисмас Зеленка.[4]

Једна од његових најпознатијих композиција је осмо гласни Crucifixus којом је хтео да наруши правила конвенционалне хармоније (неприпремљене дисонанце, тритони и слично), тако да се може назвати првим „атоналним“ музичким делом.

Медиа уреди

Референце уреди

  1. ^ а б Hansell & Termini: 'Lotti, Antonio', Grove Music Online ed. L. Macy (Accessed 16. март 2008), <http://www.grovemusic.com Архивирано на сајту Wayback Machine (16. мај 2008)>
  2. ^ Dubowy, Norbert (2000). „Bemerkungen zur Kirchenmusik von Antonio Lotti”. Händel-Jahrbuch. 46: 85—99. 
  3. ^ Boni, Filippo de' (1852). Biografia degli artisti ovvero dizionario della vita e delle opere dei pittori, degli scultori, degli intagliatori, dei tipografi e dei musici di ogni nazione che fiorirono da'tempi più remoti sino á nostri giorni. Seconda Edizione. Venice; Googlebooks: Presso Andrea Santini e Figlio. стр. 584. 
  4. ^ Caffi, Francesco (1854). Storia della musica sacra nella già Cappella ducale di San Marco in Venezia dal 1318 al 1797. Viniziano. Milano: Bollettino bibliografico musicale. 

Спољашње везе уреди