Отворите главни мени

Madrigal je italijanska lirska forma narodnog, seoskog porekla. Po jednima, reč madrigal potiče od reči mandra (stado), što ukazuje na rustikalno poreklo ove pesme. Po drugima ova reč vodi poreklo od reči amatricius što bi trebalo da označava neku vrstu ljubavne pesme. Ovo je strofična poema koja nema određenu formu što se tiče broja stihova i strofa. Predstavlja kombinaciju sedmeraca i jedanaesteraca. Rima je konsonantska. Tema koju obrađuje je ljubavne ili pastoralne sadržine. Preporučuje se da madrigal bude kratak i da kombinacija stihova bude jednostavna i harmonična.

Poreklo i razvojУреди

Madrigal je ubrzo po nastanku počeo da dobija muzičku pratnju. Po formi i intonaciji razlikuje se renesansni madrigal 14. i 15.veka i kasniji madrigal od 16.veka pa nadalje. Prvobitni madrigal svoj puni procvat dostiže sredinom 14.veka, iako je kasnije, posebno u svom muzičkom obliku, izrastao u rafiniranu svečanu pesmu, on je do kraja zadržao nešto od svoje idiličnosti i pastoralnosti. U 16. i 17. veku madrigal se menja i po formi i po sadržini. Njegove teme postaju prigodne, satirične, političke, filozofske i religiozne. Najpoznatiji pisci madrigala su Petrarka u 14. i Taso u 16. veku. Svoj procvat u Španiji doživljava u 15. i 16. veku.

PrimerУреди

Ojos claros, serenos

Ojos claros, serenos,

si de un dulce mirar sois alabados,

¿por qué, si me miráis, miráis airados?

Si cuanto más piadosos,

más bellos parecéis a aquel que os mira,

no me miréis con ira,

por que no parezcáis menos hermosos.

¡Ay, tormentos rabiosos!

Ojos claros, serenos,

ya que así me miráis, miradme al menos.


Gutjere de Setina (Gutierre de Cetina)

(h. 1517-1557)

LiteraturaУреди

  • Ružic, Žarko, Enciklopedijski rečnik versifikacije. Izdavačka knjižarnica Zorana Stojanovića, Novi Sad. 2008.
  • Quilis, Antonio, Métrica española, Ediciones Ariel. 14ª edición. Madrid, 2001.
  • Calderón Estébanez, Demetrio, Diccionario de términos literarios, Alianza Editorial. 1ª Edición. Madrid, 1998.