Ба (Љиг)

насеље у Србији у општини Љиг у Колубарском округу.

Ба је насеље у Србији у општини Љиг у Колубарском округу. Налази се на 20 km од Бање Врујци, на југоисточним падинама Сувобора под самим Рајцем. Село је бачког типа, каква су и села у окружењу. Према попису из 2011. било је 477 становника.

Ба
Административни подаци
ДржаваСрбија
Управни округКолубарски
ОпштинаЉиг
Становништво
 — 2011.Пад 477
Географске карактеристике
Координате44° 09′ 18″ С; 20° 11′ 26″ И / 44.155° С; 20.1905° И / 44.155; 20.1905
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина396 m
Ба на карти Србије
Ба
Ба
Ба на карти Србије
Остали подаци
Позивни број014
Регистарска ознакаVA

Географија уреди

Село Ба се налази у врху долине Врела, на падинама и обалама лево и десно од реке. Изнад Врела дижу се врло стрми одсеци планине Сувобор. На овим одсецима, према северу избија из кречњака јако крашко врело. Само извориште и поток, који из њега настаје су познати у народу под именом Врело. Атар села Ба је брдско-планинске природе. Сам одсек из кога извире Врело се налази на надморској висини од 350м и веома је стрм.

Историја уреди

Сељани, Башани, су показивали на место где се у „немањићко доба” топила руда. Ту би требало да су радили и немачки Саси, претпостављало се да назив села потиче од „бах” тј. поток.[1] На Сувобору је вођена Колубарска битка 1914. Када је штитаста ваш уништила шљивике, Башани су почели да експлоатишу гранит из Грађеника, „за калдрмисање Београда и интернационалног пута”.[1]

Од 1970. изворишта Врела користи се за водовод, на око 50 метара низводно налази се контролно водоводна зграда, поред самог пута. Недалеко одатле налази се сеоска црква, која је изграђена 1873. и посвећена је Св. пророку Илији. Сами одсеци су обрасли густом лишћарском шумом. У близини изворишта Врела изграђен је рибњак за калифорнијску пастрмку. На изворишту Врела су током 19. века и у првој половини 20. века налазило у низу неколико воденица. Од тих воденица, крајем 20. века остала је само једна. Преко одсека изграђен је макадамски пут од села Ба до колибишта Срасла буква.

У селу је средином јануара 1944. године одржан Светосавски конгрес припадника Југословенске војске у отаџбини.

Године 1953. основано је предузеће „Кречњак” (данас у саставу „РЕИК - Колубара“), које се налази у самом центру села. Тада је отворен велики каменолом и кречана, која се налази око 150 метара изнад села, на стрмој кречњачкој страни. Становници села Ба су се масовно запошљавали у овом предузећу чиме је заустављена миграција село-град. Међутим, отварање каменолома утицало је на саму животну околину због свакодневног минирања, које је стварало велику буку и прашину чије наслаге су прекривале кровове кућа и крошње дрвећа.

Демографија уреди

У насељу Ба живи 485 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 43,6 година (42,9 код мушкараца и 44,3 код жена). У насељу има 170 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 3,56.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.

График промене броја становника током 20. века
Демографија[2]
Година Становника
1948. 1.005
1953. 979
1961. 956
1971. 867
1981. 760
1991. 694 686
2002. 605 612
2011. 477
Етнички састав према попису из 2002.[3]
Срби
  
604 99,83%
непознато
  
0 0,0%


Домаћинства
Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу
Становништво по делатностима које обавља
 
Поглед са планине Рајац на села Ба и Славковица

Референце уреди

  1. ^ а б Јован В. Коштуница, На заборављеном Сувобору ("Политика", 8. авг. 1938)
  2. ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9. 
  3. ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9. 
  4. ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7. 

Спољашње везе уреди