Википедија

Едхем Мулабдић

Едхем Мулабдић (Маглај, 25. децембар 1862 — Сарајево, 29. јануар 1954)[1] је бошњачки књижевник, уредник часописа, учитељ те аутор првог савременог бошњачког романа.[2]

Едхем Мулабдић
Едхем Мулабдић
Лични подаци
Пуно имеЕдхем Мулабдић (Ашик Гариб)
Датум рођења(1862-12-25)25. децембар 1862.
Место рођењаМаглај,  Османско царство
Датум смрти29. јануар 1954.(1954-01-29) (91 год.)
Место смртиСарајево,  Социјалистичка Федеративна Република Југославија
Књижевни рад
Период1891—1954
Утицао наРазвој бошњачке просвете, науке и културе (први савремени бошњачки роман)
Најважнија делаЗелено бусење
Нова времена
На обали Босне

Због контаката са вођама НДХ био је изопштен, после Другог светског рата му је суђено, а остао је и без своје пензије. Мулабдић је данас лектирни писац. Манифестација „Мулабдићеви дани културе” у целости је посвећена имену овог књижевника.

Биографија уреди

 
Насловна страна листа Бехар

Едхем Мулабдић је рођен у Маглају 1862. године. Ту је завршио мектеб и руждију, а након тога запослио се као чиновник.[3] Године 1887, Мулабдић уписује Учитељску школу у Сарајеву и по њеном завршетку одмах добија посао у Брчком (од 1890 до 1891).[3] Одатле бива премештен у Сарајево, где ради као наставник у Дурал-муалимину, муслиманској вероучитељској школи. Иза тога је перфект конвикта Учитељске школе, затим наставник у Шеријатској судској школи, а потом надзорник основне школе. Ускоро бива изабран за народног посланика у Маглају (1923)[3] и на тој дужности остаје све до јануара 1929. године, после чега одлази у пензију. 1923. године постаје један од оснивача, а од 1929. године па све до смрти председник хрватског муслиманскога друштва Народна узданица.[2][4] Заузимао се за приближавање муслимана хрватској националној идеји.[2] Заједно са Сафвет-бегом Башагићем и Османом Нури Хаџићем покреће лист Бехар 1. маја 1900. (уредник листа од 1901. до 1906. године)[5], а 1903. године оснива и друштво Гајрет. Уређивао је и Гајрет (1907).[3]

У свом дугом животу био је пре свега просветитељ, а онда и успешан књижевник. Свој просветитељски рад преноси и на књижевно стваралаштво. Роман Зелено бусење може се сматрати најзначјнијим делом овог аутора, али и првим бошњачки романом.[6] Нова времена је роман мањег значаја, али неоспоран документ за изучавање тог дела историје о ком се у роману говори. Будући да је Мулабдић и први бошњачки новелиста, битно је поменути и збирку новела На обали Босне. Мноштво чланака и дидактичких текстова остало је расуто по часописима које је писац уређивао или имао заслуге у њиховом стварању као сарадник. За време НДХ јављао се у многим часописима.[а] Због контаката са вођама НДХ био је изопштен (екскомунициран), после Другог светског рата му је суђено, а остао је и без своје пензије. Умро је у Сарајеву, 29. јануара 1954. године.

Данас је Мулабдић лектирни писац и помало му се враћа значај који је имао за развој бошњачке културе и просвете. Маглајска манифестација „Мулабдићеви дани културе” у целости је посвећена имену и делу овог значајног књижевника.

Библиографија уреди

Романи уреди

  • Зелено бусење (Загреб, 1898; Загреб, 1944) — роман из доба окупације Босне и Херцеговине
  • Нова времена (Мостар, 1914) — слика из новијег живота у Босни

Приповетке уреди

  • Руковиет шале (Сарајево, 1893) — збирка шаљивих приповетки
  • На обали Босне: цртице (Загреб, 1900) — збирка приповетки
  • Несретан унук
  • Ђуро Препелица
  • Ага и кмет
  • Лов
  • Тахирага
  • Ново вријеме

Цртице уреди

  • Шехити (Бехар, бр. 1, 1900/1901)
  • Кућни рахатлук (Бехар, бр. 1, 1900/1901)
  • Ихтијар Сејфо (Бехар, бр. 2, 1901/1902)
  • Зекоња (Бехар, бр. 2, 1901/1902)
  • Бунбар (Бехар, бр. 2, 1901/1902)
  • Једна ротација (Бехар, бр. 5, 1904/1905)
  • Бајрам
  • Успомене у народу

Новеле уреди

  • Два трговца (Бехар, бр. 1, 1900/1901)
  • Кумови
  • Гариб
  • Нишан
  • Тајно писмо

Чланци уреди

  • Наша дјеца прије мектеба
  • Учитељ народу

Остало уреди

  • Код старог дједа
  • Османлија
  • Бијела меџидија (Бехар, бр. 1, 1900/1901)
  • Први езан (Бехар, бр. 4, 1903/1904)
  • На Илиџу (Бехар, бр. 5, 1904/1905)
  • Цртице (Сарајево, 1907)
  • Свак на посао (Сарајево, 1934)
  • Изабране приповијести (Загреб, 1944)
  • Изабрана дјела /2 св.; књ. 1, Зелено бусење: роман из доба окупације Босне и Херцеговине; књ. 2, Приповијетке/ (Сарајево, 1974)[7][8][9]

Напомене уреди

  1. ^ За НДХ као муслиман (који се истиче „властитим живим осећајем хрватске припадности” и који је међу првима покренуо „свесно и отворено усмерен хрватски покрет међу муслиманима”, како је сам писао) својим је написима заузимао значајно место.[4]

Референце уреди

  1. ^ „Edhem Mulabdić”. avlija.me/portreti. Приступљено 29. 12. 2014.
  2. ^ а б в „Hrvatska enciklopedija: Mulabdić, Edhem”. Приступљено 1. 1. 2015.
  3. ^ а б в г Милисавац, Живан, ур. (1984). Југословенски књижевни лексикон (2. изд.). Нови Сад: Матица српска. стр. 529. 
  4. ^ а б Tko je tko u NDH: Hrvatska 1941.–1945. (1997). Minerva. . Zagreb. pp. 285—286. ISBN 978-953-6377-03-9. 
  5. ^ „Životopis Edhema Mulabdića” Архивирано на сајту Wayback Machine (29. децембар 2014). svjetlopis.web44.net/zivotopisi. Приступљено 29. 12. 2014.
  6. ^ „Mulabdić ef. Edhem”. bosnjaci.net. Приступљено 29. 1. 2014.
  7. ^ „Edhem Mulabdić (biografija)”. scribd.com. Приступљено 29. 12. 2014.
  8. ^ „Edhem Mulabdić, vrsni pozavalac ljudi i vremena”. avlija.me. Приступљено 29. 12. 2014.
  9. ^ „Katalog Knjižnica grada Zagreba: Mulabdić, Edhem”. Приступљено 29. 12. 2014.

Литература уреди

 
Викицитат има цитате везане за чланак Едхем Мулабдић.


Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Едхем_Мулабдић&oldid=26440813”