Википедија

Немања Пејчиновић

Немања Пејчиновић (Крагујевац, 4. новембар 1987) је бивши српски фудбалер. Играо је на позицији одбрамбеног играча.

Немања Пејчиновић
Пејчиновић као играч Локомотиве
Лични подаци
Пуно име Немања Пејчиновић
Датум рођења (1987-11-04)4. новембар 1987. (36 год.)
Место рођења Крагујевац, СФРЈ
Висина 1,85 m
Позиција одбрана
Јуниорска каријера
Раднички Крагујевац
2003—2005 Рад
Сениорска каријера
Године Клуб Наст. (Гол)
2005—2007 Рад 20 (0)
2007—2008 ОФК Београд 0 (0)
2008 → Рад 16 (1)
2008—2010 Рад 16 (0)
2009 → Црвена звезда 14 (0)
2009—2010 → Херта Берлин 16 (0)
2010—2014 Ница 100 (6)
2014—2018 Локомотива Москва 85 (3)
2018 Чангчуен Јатаи 13 (2)
2020 Вождовац 8 (0)
2020—2022 Факел Вороњеж 48 (4)
Репрезентативна каријера
2008—2009 Србија до 21 7 (1)
2008—2016 Србија 3 (0)

Клупска каријера уреди

Пејчиновић је поникао у крагујевачком Радничком,[1] одакле је 2003. године дошао у београдски Рад. У екипи Рада је завршио омладински стаж, и дебитовао у сениорском фудбалу. У лето 2007. прелази у ОФК Београд, где због проблема са повредом није забележио ниједан суперлигашки наступ.[2] Од другог дела сезоне 2007/08. поново постаје играч Рада. У наредном периоду се усталио у екипи Рада и са клубом изборио повратак у Суперлигу Србије. Постао је и капитен Рада, и стигао до позива у младу и сениорску репрезентацију.[2]

Други део сезоне 2008/09. је провео на позајмици у Црвеној звезди, а у јулу 2009. одлази на нову позајмицу, овога пута у немачког бундеслигаша Херту.[3] Одиграо је 16 бундеслигашких утакмица током сезоне 2009/10, али је клуб заузео последње место на табели и тако испао у нижи ранг. У јулу 2010, и даље као играч Рада, Пејчиновић одлази на позајмицу у француског прволигаша Ницу.[4] У децембру 2010. и званично постаје играч Нице са којом потписује троипогодишњи уговор.[5] Био је стандардан првотимац Нице а након истека уговора у јуну 2014. је напустио клуб.[6]

У јуну 2014. је потписао четворогодишњи уговор са Локомотивом из Москве.[7] У првој сезони осваја Куп Русије,[8] а исти успех понавља две године касније.[9] У сезони 2017/18. са Локомотивом стиже и до титуле првака Русије, прве након 14 година чекања.[10] У шампионској сезони је одиграо 23 од 30 првенствених утакмица (22 као стартер).[11] Након завршетка ове сезоне, Пејчиновићу је истекао уговор па је напустио клуб.[12]

У јулу 2018. је потписао уговор са кинеским прволигашем Чангчуен Јатаијем.[13] У Кини је одиграо 13 првенствених мечева, након чега је напустио клуб.

Након више од годину дана без ангажмана, Пејчиновић се у фебруару 2020. враћа у српски фудбал и потписује уговор са Вождовцем.[14] Дебитовао је за Вождовац на отварању пролећног дела такмичарске 2019/20. у Суперлиги Србије, када је његов тим поражен 2 : 1 на гостовању Младости у Лучанима.[15] У наредном колу, Вождовац је на свом стадиону дочекао суботички Спартак, а Пејчиновић је почео меч као стартер.[16] Ипак, после само пет минута се повредио, па је морао да напусти терен.[17] Због повреде је одсуствао са терена наредне три недеље,[18] а у међувремену су сва фудбалска такмичења прекинута због пандемије корона вируса.[19] Суперлига Србије је настављена крајем маја 2020, а Пејчиновић је до краја сезоне наступио на преостале четири утакмице, провевши на свакој од њих по 90 минута на терену. У августу 2020. је продужио уговор са Вождовцем на још годину дана.[20] У уводних 10. кола такмичарске 2020/21, Пејчиновић је само два пута излазио на терен.

Средином октобра 2020. је напустио Вождовац и вратио се у Русију, где је потписао за тамошњег друголигаша Факел из Вороњежа.[21] У Факелу је провео две сезоне након чега је завршио играчку каријеру.[22]

Репрезентација уреди

Са младом репрезентацијом Србије је наступао на Европском првенству 2009. у Шведској.

За сениорску репрезентацију Србије је одиграо три утакмице. Дебитовао је 14. децембра 2008. на пријатељској утакмици против Пољске (0:1), а дрес „А тима” облачио је још у два наврата: 26. маја 2014. против Јамајке (2:1) у Њу Џерсију (САД) и 15. новембра 2016. против Украјине (0:2) у Харкову.[23]

Трофеји уреди

Локомотива Москва уреди

Референце уреди

  1. ^ „Nemanja Pejčinović: U srcu Kragujevac, u Moskvi kao kod kuće”. infokg.rs. 25. 2. 2018. Приступљено 11. 2. 2020. 
  2. ^ а б „Сезона Немање Пејчиновића”. politika.rs. 19. 12. 2008. Приступљено 11. 2. 2020. 
  3. ^ „Nemanja Pejčinović prešao na pozajmicu u Hertu”. rts.rs. 25. 7. 2009. Приступљено 11. 2. 2020. 
  4. ^ „Pejčinović na pozajmici u Nici”. rts.rs. 18. 7. 2010. Приступљено 11. 2. 2020. 
  5. ^ „Pejčinović i zvanično igrač Nice”. b92.net. 21. 12. 2010. Приступљено 11. 2. 2020. 
  6. ^ „Pejčinović odbio novi ugovor u Nici: Monako i Ren vode u trci za njegov potpis”. mozzartsport.com. 20. 5. 2014. Приступљено 11. 2. 2020. 
  7. ^ „Pejčinović 4 godine u Lokomotivi”. b92.net. 11. 6. 2014. Приступљено 11. 2. 2020. 
  8. ^ „Trofej u rukama Škuletića i Pejčinovića: Lokomotiva osvojila Kup Rusije!”. sport.blic.rs. 21. 5. 2015. Приступљено 11. 2. 2020. 
  9. ^ „Pejčinović za SK: Kup je spasio sezonu Lokomotive”. n1info.com. 5. 5. 2017. Архивирано из оригинала 19. 09. 2020. г. Приступљено 11. 2. 2020. 
  10. ^ „Pejčinović za maxbetsport.rs: Titula s Lokomotivom kruna karijere”. maxbetsport.rs. 6. 5. 2018. Архивирано из оригинала 09. 11. 2020. г. Приступљено 11. 2. 2020. 
  11. ^ „Pejčinović nije među Krstajićevih 35: Ne zovu me...”. mozzartsport.com. 16. 5. 2018. Приступљено 11. 2. 2020. 
  12. ^ „Pejčinović tražio 2.000.000 evra - Lokomotiva odbila”. mozzartsport.com. 6. 7. 2018. Приступљено 11. 2. 2020. 
  13. ^ „Zvanično: Nemanja Pejčinović peti Srbin u Kini”. mozzartsport.com. 8. 7. 2018. Приступљено 11. 2. 2020. 
  14. ^ „Bomba na krovu: Pejčinović potpisao za Voždovac!”. mozzartsport.com. 7. 2. 2020. Приступљено 11. 2. 2020. 
  15. ^ „ЗМАЈЕВИ ОСТАВИЛИ БОДОВЕ У ЛУЧАНИМА. МЛАДОСТ – ВОЖДОВАЦ 2:1”. fkvozdovac.rs. 15. 2. 2020. Приступљено 11. 2. 2020. 
  16. ^ „ВОЖДОВАЦ – СПАРТАК СУБОТИЦА 2:3. ИЗВЕШТАЈ ИЗ МИНУТА У МИНУТ”. fkvozdovac.rs. 21. 2. 2020. Приступљено 11. 2. 2020. 
  17. ^ „NAJVEĆA ZVEZDA PRELAZNOG ROKA VEĆ NA PAUZI: Pejčinović se povredio u uvodu meča sa Spartakom (KURIR TV)”. kurir.rs. 21. 2. 2020. Приступљено 16. 10. 2020. 
  18. ^ „ПОЗНАТЕ ПРИРОДЕ ПОВРЕДА НЕМАЊЕ ПЕЈЧИНОВИЋА И НЕМАЊЕ ВУЧИЋА”. fkvozdovac.rs. 23. 2. 2020. Приступљено 6. 8. 2020. 
  19. ^ „СХОДНО ПРОГЛАШЕЊУ ВАНРЕДНОГ СТАЊА, ФК ВОЖДОВАЦ ОБУСТАВЉА СВЕ АКТИВНОСТИ ДО ДАЉЕГ!”. fkvozdovac.rs. 15. 3. 2020. Приступљено 11. 2. 2020. 
  20. ^ „Dobra vest za dobro jutro svih navijača Voždovca – Nemanja Pejčinović i naredne sezone ostaje „Zmaj”!”. fkvozdovac.rs. 5. 8. 2020. Приступљено 6. 8. 2020. 
  21. ^ „Pejčinović se vratio u Rusiju”. mozzartsport.com. 15. 10. 2020. Приступљено 16. 10. 2020. 
  22. ^ „Pejčinović objavio kraj karijere”. mozzartsport.com. 10. 9. 2022. Приступљено 31. 10. 2021. 
  23. ^ „Pejčinović Nemanja”. reprezentacija.rs. Приступљено 11. 2. 2020. 

Спољашње везе уреди

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Немања_Пејчиновић&oldid=27064142”