Нерези (Струга)
Нерези (мкд. Нерези) су насеље у Северној Македонији, у западном делу државе. Нерези припадају општини Струга.
 | |
| Административни подаци | |
| Држава | Северна Македонија |
| Општина | Струга |
| Становништво | |
| — (2002) | 213 |
| Географске карактеристике | |
| Координате | 41° 20′ 23″ С; 20° 36′ 12″ И / 41.3397° С; 20.6033° И |
| Временска зона | UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST) |
| Апс. висина | 870 m |
  Нерези Нерези на карти Северне Македоније | |
| Остали подаци | |
| Поштански број | 6337 |
| Позивни број | +389 (0)46 |
| Регистарска ознака | SU |
Географија уреди
Насеље Нерези је смештено у крајње западном делу Северне Македоније, у близини државне границе са Албанијом (7 km западно од насеља). Од најближег града, Струге, насеље је удаљено 25 km северно.
Нерези се налазе у историјској области Дримкол, која обухвата горњи ток Црног Дрима. Насеље је смештено на североисточним падинама планине Јабланица. Источно се тло спушта у клисуру Црног Дрима. Надморска висина насеља је приближно 870 метара.
Клима у насељу је планинска.
Историја уреди
У месту је радила српска народна школа између 1870-1877. године. Након прекида, поново је отворена 1898. године.[1]
У месту је заиста крајем 1898. године отворена сада са царском турском дозволом српска народна школа. Она је заједничка за Нерезу и суседно место Безево. Била је то заслуга и учитеља из места Јабланице, Матије Шуменковића. Њен први учитељ био је тада Анђелко Ивановић, а настојатељ школе Иван Марковић. Ту је до тада била бугарска школа, која постаје српска. У њу је кренуло децембра те године 60 ученика, распоређених у три разреда. Кмет у Нерези је у то време Јован Поповић. [2] Прослављен је 1900. године школски празник Савиндан. Служио је у храму и школи поп Филип Ивковић, а школски домаћин (кум) био је учитељ Анђелко Ивановић. Он је након резања славског колача, и изговорио светосавску беседу. За идућу године да буде домаћин пријавио се Недељко Ристић.[3]
Становништво уреди
Нерези су према последњем попису из 2002. године имали 213 становника.
Претежно становништво у насељу су етнички Македонци (99%), а остало су Срби.
Већинска вероисповест је православље.[4]
Види још уреди
Референце уреди
- ^ "Цариградски гласник", Цариград 1904. године
- ^ "Цариградски гласник", Цариград 1898. године
- ^ "Цариградски гласник", Цариград 1900. године
- ^ „Попис и 2002.” (PDF). Приступљено 25. 2. 2018.
Извори уреди
Спољашње везе уреди
