Патријарх бугарски Максим
Патријарх бугарски Максим (буг. Максим Български; Орешак, 29. октобар 1914 — Софија, 6. новембар 2012) био је патријарх Бугарске православне цркве од 1971. до 2012. године.
| Патријарх бугарски Максим | |
|---|---|
 | |
| Основни подаци | |
| Помесна црква | Бугарска православна црква |
| Епархија | Епархија софијска |
| Чин | патријарх |
| Титула | патријарх бугарски и митрополит софијски |
| Седиште | Софија |
| Године службе | 4. јул 1971 — 6. новембар 2012. |
| Претходник | Патријарх Кирил |
| Наследник | Патријарх Неофит |
| Лични подаци | |
| Световно име | Марин Најденов Минков |
| Датум рођења | 29. октобар 1914. |
| Место рођења | Орешак, Краљевина Бугарска |
| Датум смрти | 6. новембар 2012. (98 год.) |
| Место смрти | Софија, Бугарска |
Биографија уреди
Рођен је 29. октобра 1914. године у месту Орешак као Марин Најденов Минков, отац му се звао Најден Минков Рачев а мајка Пена Борџукова. У родном селу је завршио школу и полугимназију. После тога је постао искушеник у Тројанском манастиру. Завршио је Софијску духовну семинарију, а после тога Богословски факултет на Софијском универзитету.
Замонашио се 1941. године, добио је монашко име Максим и чин јерођакона. Године 1947. добио је титулу архимандрита од доростоло-червенског митрополита Михаила. У периоду од 1947. до 1950. као архимандрит Максим био је протосинђел доростоло-червенске митрополије, а од 1950. до 1955. старешина Бугарског црквеног подворја при Московској патријаршији. У периоду од 1955. до 1960. био је главни секретар Светог синода. На предлог патријарха бугарског Кирила хиротонисан је 30. децембра 1956. године као викарни епископ бранички. Године 1960. изабран је и постављен за ловчанског митрополита. После смрти патријарха Кирила у марту 1971. године, изабран је за патријарха и устоличен 4. јула 1971. године. Његова пуна титула гласи „Његова светост Максим, патријарх бугарски и митрополит софијски“.
Због мишљења да је његов избор за патријарха био под притиском комунистичких власти Тодора Живкова, појавио се 1992. раскол у Бугарској православној цркви и оформљен је алтернативни синод на челу са Пименом (1906-1999) који је 1996. проглашен за алтернативног патријарха. Православни сабор одржан 1998. године у Софији је потврдио да је избор патријарха Максима био канонски и они који су то оспоравали су позвани да се покају.
Умро је у Софији 6. новембра 2012. године, неколико дана после 98. рођендана.
У његовој заоставштини налазио се један ручни сат и половна писаћа машина који су припали Синоду.[1]
Референце уреди
- ^ Тестамент патријарха Максима (РТС, 12. новембар 2012), Приступљено 17. 4. 2013.
Спољашње везе уреди
- Патријарх бугарски Максим, званична страница Бугарске патријаршије Архивирано на сајту Wayback Machine (19. новембар 2011) (језик: бугарски)
- Преминуо бугарски патријарх Максим („Блиц“, 6. новембар 2012)
- Преставио се у Господу бугарски патријарх Максим (СПЦ, 6. новембар 2012) Архивирано на сајту Wayback Machine (17. фебруар 2013)
- Десет година од упокојења Патријарха бугарског Максима (СПЦ, 7. новембар 2022)