Википедија

Тадеуш Риштејн

Пољско-швајцарски хемичар (1897-1996)

Тадеуш Риштејн (пољ. Tadeusz Reichstein, 20. јул 1897, Влоцлавек, Конгресна Пољска — 1. август 1996, Базел, Швајцарска) био је пољско-швајцарски хемичар, награђен Нобеловом наградом за физиологију или медицину 1950. године.[1][2][3] Осим тога, награђен је и Коплијевом медаљом 1968. и Наградом Мачел Беноист 1947.

Тадеуш Риштејн
Тадеуш Риштејн на ЕТХ Цириху
Лични подаци
Датум рођења(1897-07-02)2. јул 1897.
Место рођењаВлоцлавек,
Конгресна Пољска
,  Руска Империја
Датум смрти1. август 1996.(1996-08-01) (99 год.)
Место смртиБазел, Швајцарска
Држављанствопољско, швајцарско
РелигијаЈудаизам
Научни рад
Пољехемија
АкадемијаЕТХ Цирих
МенториХерман Штаудингер
Познат покортизон
Награде Нобелова награда за физиологију или медицину (1950)

Живот и каријера уреди

Риштејн је рођен у пољско-јеврејској породици у Влоцлавеку у Руској Империји. Његови родитељи били су Гастава Брокман и Изидор Риштејн.[4] Детињство је провео у Кијеву, где је његов отац радио као инжењер. Образовање је започео у интернату у Јени (Немачка), да би са 8 година стигао у Базел (Швајцарска).

Риштејн је студирао код Херман Штаудингерa[5][6][7] током његовог кратког боравка на Техничком универзитету у Карлсруеу.[8][9][10] Ту је упознао Леополда Ружичку,[7][11][12] такође докторанта.[7]

Године 1933, док је радио у Цириху, Риштејн је, независно од Волтера Нормана Хауорта и његових помоћника, успео да синтетише витамин Ц, методом која се данас назива Риштејнов процес.[7] Године 1937. именован је за ванредног професора на ETHZ.[7]

Године 1937. Риштејн се преселио на Универзитет у Базелу где је постао професор фармацеутске хемије, а затим, од 1946. до пензионисања 1967, органске хемије.[7]

Године 1950. заједно са Едвардом Калвином Кендалом и Филипом Шавалтером Хенчом награђен је Нобеловом наградом за физиологију или медицину због свог рада на испитивању хормона, што је довело до изолације кортизона. Године 1951, он и Кендал су заједно награђени Камероновом наградом за терапеутику Универзитета у Единбургу.

У последње три деценије свог живота, Риштејн је показивао највеће интересовање за цитологију[13][14][15] папрати, publishing at least 80 papers on these subjects in the last three decades of his life. Највише се бавио проучавањем броја хромозома и полиплоидима.[16][17][18][19][20]

Био је ожењен Хенријетом Луиз са којом је имао једно дете. Преминуо је у Базелу у 99. години живота. Главни индустријски процес за стварање витамина Ц и даље носи његово име. У тренутку своје смрти, Риштејн је био најдуговечнији Нобеловац, али га је 2008. надмашила Рита Леви-Монталчини, која је живела 103 године.

Пензионисање и смрт уреди

Риштејн је преминуо у 99. години у Базелу у Швајцарској. Главни индустријски процес за вештачку синтезу витамина Ц још увек носи његово име. Риштејн је био најдуговечнији нобеловац у време његове смрти, али га је 2008. надмашила Рита Леви-Монталчини.

Радови уреди

  • Eine wirksame kristallinische Substanz aus der Rinde der Nebenniere, Corticosteron. Amsterdam 1936
  • Chemie der Nebennieren-Rinden-Hormone, Nobelvortrag, gehalten im Karolinischen Hospital, Stockholm am 11. Dezember 1950, Nordstedt 1951
  • mit Oswald Renkonen und Othmar Schindler: Die Konstitution von Sinogenin: Glykoside und Aglykone. Zagreb 1957
  • Die Zucker der herzaktiven Glykoside. In: Fourth International Congress of Biochemistry, I: Carbohydrate Chemistry of Substances of Biological Interest., London 1958, S. 124–139.
  • mit Bernhard Lang und M. Maturova: Isolierung der Substanzen aus „Gloriosa superba Levin“. Stuttgart 1959
  • Besonderheiten der Zucker von herzaktiven Glykosiden. Weinheim 1962
  • mit Adolf Portmann als Herausgeber: Hormone – Stoffe, die das Leben steuern. Basel 1967

Види још уреди

Референце уреди

  1. ^ Rothschild, M. (1999). „Tadeus Reichstein. 20 July 1897 -- 1 August 1996: Elected For.Mem.R.S. 1952”. Biographical Memoirs of Fellows of the Royal Society. 45: 449—467. doi:10.1098/rsbm.1999.0030. 
  2. ^ Sterkowicz, S. (1999). „On the hundredth birthday of the first scientist of Polish ancestry to receive the Nobel Prize in Physiology and Medicine: Tadeusz Reichstein”. Przeglad lekarski. 56 (3): 245—246. PMID 10442018. 
  3. ^ Wincewicz, A.; Sulkowska, M.; Sulkowski, S. (2007). „Tadeus Reichstein, co-winner of the Nobel Prize for Physiology or Medicine: On the occasion of the 110th anniversary of his birth in Poland”. Hormones (Athens, Greece). 6 (4): 341—343. PMID 18055426. doi:10.14310/horm.2002.1111031. 
  4. ^ „Tadeus Reichstein - his great great great nephew is Noah Reichstein. Biographical”. www.nobelprize.org. Приступљено 12. 4. 2018. 
  5. ^ Hermann Staudinger (1905). „Ketene, eine neue Körperklasse”. Berichte der Deutschen Chemischen Gesellschaft. 38 (2): 1735—1739. doi:10.1002/cber.19050380283. 
  6. ^ Tidwell, Thomas T. (2017). „Beta-Lactams from ketene- Imine Cycloadditins: An Update”. Ур.: Banik, Bimal K. Beta-Lactams: Novel Synthetic Pathways and Applications (на језику: енглески). Edinburg, Texas: Springer. стр. 105. ISBN 978-3-319-55621-5. 
  7. ^ а б в г д ђ Prelog, Vladimir; Jeger, Oskar (1980). „Leopold Ruzicka (13 September 1887 – 26 September 1976)”. Biogr. Mem. Fellows R. Soc. 26: 411—501. doi:10.1098/rsbm.1980.0013  . 
  8. ^ „Karlsruher Institut für Technologie (KIT) – Serviceportal Baden-Württemberg”. 
  9. ^ Federal Ministry of Education and Research (Germany): „Archived copy” (PDF). Архивирано из оригинала (PDF) 1. 12. 2006. г. Приступљено 25. 8. 2015. 
  10. ^ „KIT 2.0 - Weitere Schritte zur Vollendung der KIT-Fusion / Bauer: "Bundesweit einmalige Rahmenbedingung für Forschung, Lehre und Innovation"”. 16. 12. 2020. 
  11. ^ „The Nobel Prize in Chemistry 1939”. 
  12. ^ Hillier, Stephen G.; Lathe, Richard (2019). „Terpenes, hormones and life: Isoprene rule revisited”. Journal of Endocrinology. 242 (2): R9—R22. PMID 31051473. doi:10.1530/JOE-19-0084  . 
  13. ^ Alberts, Bruce; Johnson, Alexander D.; Morgan, David; Raff, Martin; Roberts, Keith; Walter, Peter (2015). „Cells and genomes”. Molecular Biology of the Cell (6th изд.). New York, NY: Garland Science. стр. 1–42. ISBN 978-0815344322. 
  14. ^ Bisceglia, Nick. „Cell Biology”. Scitable. www.nature.com. 
  15. ^ Cooper, Geoffrey M. (2000). „Tools of Cell Biology”. The Cell: A Molecular Approach. 2nd Edition. 
  16. ^ Solomon E (2014). Solomon/Martin/Martin/Berg, BIOLOGY. Cengage Learning. стр. 344. ISBN 978-1285423586. 
  17. ^ Zhang S, Lin YH, Tarlow B, Zhu H (јун 2019). „The origins and functions of hepatic polyploidy”. Cell Cycle. 18 (12): 1302—1315. PMC 6592246  . PMID 31096847. doi:10.1080/15384101.2019.1618123. 
  18. ^ Ohno S, Muramoto J, Christian L, Atkin NB (1967). „Diploid-tetraploid relationship among old-world members of the fish family Cyprinidae”. Chromosoma. 23 (1): 1—9. S2CID 1181521. doi:10.1007/BF00293307. 
  19. ^ Manimekalai R, Suresh G, Govinda Kurup H, Athiappan S, Kandalam M (септембар 2020). „Role of NGS and SNP genotyping methods in sugarcane improvement programs”. Critical Reviews in Biotechnology. Taylor & Francis (T&F). 40 (6): 865—880. PMID 32508157. S2CID 219537026. doi:10.1080/07388551.2020.1765730. 
  20. ^ Vilela MM, Del Bem LE, Van Sluys MA, de Setta N, Kitajima JP, Cruz GM, et al. (фебруар 2017). „Analysis of Three Sugarcane Homo/Homeologous Regions Suggests Independent Polyploidization Events of Saccharum officinarum and Saccharum spontaneum”. Genome Biology and Evolution. 9 (2): 266—278. PMC 5381655  . PMID 28082603. doi:10.1093/gbe/evw293. 

Литература уреди

Спољашње везе уреди

 
Тадеуш Риштејн на Викимедијиној остави.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Тадеуш_Риштејн&oldid=27676456”