Церница (Варварин)

Церница
Церница;
Административни подаци
Држава	Србија
Управни округ	Расински
Општина	Варварин
Становништво
— 2011.	186
Географске карактеристике
Координате	43° 43′ 32″ С; 21° 15′ 26″ И / 43.725666° С; 21.257166° И
Временска зона	UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина	178 m
	Церница Церница на карти Србије
Остали подаци
Поштански број	37265
Позивни број	037
Регистарска ознака	KŠ

Церница је насеље у Србији у општини Варварин у Расинском округу. Према попису из 2011. било је 186 становника (према попису из 2002. било је 275 становника).

Историја уреди

Церница је добила име због Церничког Потока, на коме се налази. а поток је добио име због многих церова што око њега расту. Село је насељено почетком 19 века, али се на зна тачно време његовог настанка. На овом месту у старо време је био кованлук села Бачине, касније су се ту почели досељавати први становници, те тако Церница постаје заселак Бачине, а после, развојем, и самостално село.

До Другог српског устанка Церница се налазила у саставу Османског царства. Након Другог српског устанка улази у састав Кнежевине Србије и административно је припадала Јагодинској нахији и Темнићској кнежини^[1] све до 1834. године када је Србија подељена на сердарства.

Порекло становништва уреди

Најстарија и највећа породица у селу је породица Николић, досељена је из околине Копаоника. Славе. св. Мину.

Према пореклу ондашње становништво Цернице из 1905. године, може се овако распоредити:

Из околине Копаоника има 1 породица са 30 кућa.

Из околине има 1 породицa са 12 кућa.

Из Топлице има 1 породица са 7 кућa.

Из околине Новог Пазара има 1 породица са 6 кућa.

Из Старе Србије има 1 породица са 5 кућa.

Из Жупе има 1 породица са 4 куће. (подаци датирају из 1905. године)^[2]

Демографија уреди

У насељу Церница живи 156 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 47,9 година (44,8 код мушкараца и 51,5 код жена).

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2011. године), а у последња четири пописа, примећен је пад у броју становника.

График промене броја становника током 20. века

Демографија^[3]
Година	Становника
1948.	678
1953.	669
1961.	624
1971.	507
1981.	379
1991.	323	318
2002.	275	275

Етнички састав према попису из 2002.‍^[4]

Срби	272	98,90%
Мађари	1	0,36%
Власи	1	0,36%
непознато	1	0,36%

Година пописа	1818.	1819.	1820.	1821.	1822.	1823.	1824/25.	1825.	1826.	1827.	1828.	1829.
Церница у пописима Јагодинске нахије — од 1818. до 1829.^[1]
Куће	15	18	19	18	18	18	21	21	19	24	23	23
Пореске главе*	-	22	23	20	21	23	28	28	24	24	26	28
Арачке главе**	37	47	49	49	54	54	58	59	63	66	62	67
Пореске главе = Ожењени мушкарци \| * Арачке главе = Мушкарци од 7 до 70 година

Становништво према полу и старости^[5]


	м	ж
?	0	1
80+	10	10
75—79	8	16
70—74	11	14
65—69	11	10
60—64	6	8
55—59	9	7
50—54	10	16
45—49	4	5
40—44	11	5
35—39	7	8
30—34	14	5
25—29	3	4
20—24	4	6
15—19	10	7
10—14	4	2
5—9	5	7
0—4	10	7
Просек :	45,8	50,5

Домаћинства

**Број домаћинстава према пописима из периода 1948—2002.**
Година пописа	1948.	1953.	1961.	1971.	1981.	1991.	2002.
Број домаћинстава	131	134	133	139	122	109	91

**Број домаћинстава по броју чланова према попису из 2002.**
Број чланова	1	2	3	4	5	6	7	8	9	10 и више	Просек
Број домаћинстава	21	29	10	12	7	7	0	4	1	0	3,02

Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу

Пол	Укупно	Неожењен/Неудата	Ожењен/Удата	Удовац/Удовица	Разведен/Разведена
Мушки	118	25	78	10	5
Женски	122	10	77	33	2
УКУПНО	240	35	155	43	7

Становништво по делатностима које обавља

Пол	Укупно	Пољопривреда, лов и шумарство	Рибарство	Вађење руде и камена	Прерађивачка индустрија
Мушки	65	53	0	0	4
Женски	38	33	0	0	0
УКУПНО	103	86	0	0	4
Пол	Производња и снабдевање	Грађевинарство	Трговина	Хотели и ресторани	Саобраћај, складиштење и везе
Мушки	2	0	2	0	0
Женски	0	0	0	0	0
УКУПНО	2	0	2	0	0
Пол	Финансијско посредовање	Некретнине	Државна управа и одбрана	Образовање	Здравствени и социјални рад
Мушки	0	1	1	0	1
Женски	0	0	1	3	0
УКУПНО	0	1	2	3	1
Пол	Остале услужне активности	Приватна домаћинства	Екстериторијалне организације и тела	Непознато
Мушки	0	1	0	0
Женски	0	0	0	1
УКУПНО	0	1	0	1

Референце уреди

^ ^а ^б Поповић, Љубодраг. Зоран Марковић, ур. Јагодинска нахија, књига прва 1815 —1823 (PDF). Јагодина: Историјски архив Јагодина. ISBN 86-902609-5-1. Приступљено 12. 7. 2012.
^ Подаци: „Насеља“ (др. С. Мијатовић: Насеља српских земаља
^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.
^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.
^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.

Литература уреди

Поповић, Љубодраг. Зоран Марковић, ур. Јагодинска нахија, књига прва 1815 —1823 (PDF). Јагодина: Историјски архив Јагодина. 86-902609-5-1. Архивирано из оригинала (PDF) 27. 09. 2013. г. Приступљено 12. 7. 2012.

Спољашње везе уреди

[Јагодинска_нахија_I-1] а ^б Поповић, Љубодраг. Зоран Марковић, ур. Јагодинска нахија, књига прва 1815 —1823 (PDF). Јагодина: Историјски архив Јагодина. ISBN 86-902609-5-1. Приступљено 12. 7. 2012.

[2] Подаци: „Насеља“ (др. С. Мијатовић: Насеља српских земаља

[3] „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.

[4] „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.

[5] „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]