Danke Deutschland
Danke Deutschland (Хвала Немачкој) је назив песме у знак захвалности Немачкој за њено залагање за међународно признање независности Хрватске[1] јануара 1992.
Песма, коју је тадашње хрватско руководство неколико недеља форсирало по медијима, никада није стекла популарност. Виђена је као политички кич, режим у Србији ју је користио за антипропаганду, како би се нагласио однос Немачке према Хрватској као наводно оживљавање нацистичко-усташког савеза. На српској телевизији, песма је приказана као снимак немачких трупа у Загребу током Другог светског рата.
Политички и историјски контекст настанка песме уреди
Хрватска је прогласила независност од СФР Југославије 25. јуна 1991. Европска комисија је захтевала тромесечну суспензију те одлуке, у земљи је почео да бесни рат, хрватски Сабор је 8. октобра прекинуо све преостале везе са федерацијом, и до средине децембра Хрватску је већ признало неколико земаља, укључујући и Ватикан.
Унутар саме Европске економске заједнице, Немачка је предводила напоре да наговори партнере на консензус о признавању независности Словеније и Хрватске; напокон, немачки министар иностраних послова Ханс-Дитрих Геншер је 19. децембра 1991, по повратку из Ватикана, објавио да ће Немачка ове земље признати независно од одлуке других влада и убрзо потом су то учиниле још неке земље појачавши тако притисак на ЕЕЗ.
Европска економска заједница је тако 15. јануара 1992. објавила признање независности Словеније и Хрватске, мада је Бадинтерова комисија[2] саме ЕЕЗ препоручила да се признају Словенија и Република Македонија.
Истог дана Хрватска телевизија је премијерно емитовала у ударном термину песму-захвалницу Немачкој под називом Danke Deutschland.
Рефрен песме уреди
Изворни текст на немачком језику:
- Danke Deutschland, meine Seele brennt!
- Danke Deutschland, für das liebe Geschenk.
- Danke Deutschland, vielen Dank,
- wir sind jetzt nicht allein,
- und die Hoffnung kommt in das zerstörte Heim.
Превод на српски језик:
- Хвала Немачкој, моја душа гори!
- Хвала Немачкој, на драгом поклону.
- Хвала Немачкој, много хвала,
- сад више нисмо сами,
- и нада долази у нашу порушену домовину.
Извођач, композитор и аранжер уреди
Песму је извела Сања Трумбић, која је остала упамћена и по другим дневно-родољубивим насловима, те хитовима са насловима попут Хаваји су само шкој („, а ја имам оток свој...“), Казни ме ко жену, Сто куна дај ми мама или Марине, жени ме.
Данке Дојчланд је потисао композитор Ђорђе Новковић, мешовитог српско-хрватског порекла[3], рођен у Сарајеву [4] и отац познатог певача Бориса Новковића, који је годину дана касније радио и први хрватски самостални наступ на Песми Евровизије 1993. (Don't ever cry („, my Croatian sky“!)).
Текст је био дело Теа Трумбића, познатог хрватског композитора и Сањиног супруга, а аранжман је урадио Никица Калођера.
Употреба у медијима и свакодневном говору на бившим југословенским просторима уреди
Песма „Данке Дојчланд“ се одавно више не емитује, али је сам наслов остао у пост-југословенским популарним културама као фраза која сажима емоције које је сама песма изазвала, добивши каснијим расплетом догађаја и извесну ноту горчине, ироније и ситног задовољства.
Коришћена је у различитим чланцима и новинским насловима [5][6][7].
Српска опозиција је током деведесетих једно време на протестним скуповима делила и беџеве са натписом Данке Кина, данке Зимбабве у алузији на уздржан глас Кине и противљење Зимбабвеа приликом увођења санкција УН СР Југославији у мају 1992[8]
У годинама након настанка песме, фраза „данке Дојчланд“ је у београдском жаргону кориштена као израз подругљивог захваљивања, слично саркастичном: „е, баш ти хвала“.
Референце уреди
- ^ Hanson 1995, стр. 161.
- ^ http://www.pescanik.net/content/view/2314/66/ Архивирано на сајту Wayback Machine (9. септембар 2011) Десет мишљења Бадинтерове комисије
- ^ Odlazak našeg najvećeg tvorca hitova - Jutarnji.hr Архивирано на сајту Wayback Machine (11. фебруар 2008), Приступљено 1. 4. 2013.
- ^ Croatian Phonographic Association (Hrvatska Diskografska Udruga): Đorđe Novković Архивирано на сајту Wayback Machine (1. октобар 2011)
- ^ Овде се не пева "Данке Дојчланд" Борба 25.7.1999, Чланак о повлачењу са Косова
- ^ Данке Дојчланд сарајевски "Дани", 17.12.1998, Чланак о немачкој марци за коју је паритетно везана босанскохерцеговачка валута
- ^ Данке државне банке недељник "Време", 17.4.1995, Чланак о хаосу на тржишту новца
- ^ https://archive.today/20120718022538/findarticles.com/p/articles/mi_m1309/is_n1_v30/ai_13828009/ Санкције УН против СР Југославије
Литература уреди
- Hanson, Stephen E.; Willfried Spohn (1995). Can Europe Work?: Germany and the Reconstruction of Postcommunist Societies. University of Washington Press. ISBN 978-0-295-97460-6.
Спољашње везе уреди
- Погледајте кратак исечак песме.