Danke Deutschland
Danke Deutschland (Hvala Nemačkoj) je naziv pesme u znak zahvalnosti Nemačkoj za njeno zalaganje za međunarodno priznanje nezavisnosti Hrvatske[1] januara 1992.
| Danke Deutschland | |
|---|---|
| Pesma |
Pesma, koju je tadašnje hrvatsko rukovodstvo nekoliko nedelja forsiralo po medijima, nikada nije stekla popularnost. Viđena je kao politički kič, režim u Srbiji ju je koristio za antipropagandu, kako bi se naglasio odnos Nemačke prema Hrvatskoj kao navodno oživljavanje nacističko-ustaškog saveza. Na srpskoj televiziji, pesma je prikazana kao snimak nemačkih trupa u Zagrebu tokom Drugog svetskog rata.
Politički i istorijski kontekst nastanka pesme
urediHrvatska je proglasila nezavisnost od SFR Jugoslavije 25. juna 1991. Evropska komisija je zahtevala tromesečnu suspenziju te odluke, u zemlji je počeo da besni rat, hrvatski Sabor je 8. oktobra prekinuo sve preostale veze sa federacijom, i do sredine decembra Hrvatsku je već priznalo nekoliko zemalja, uključujući i Vatikan.
Unutar same Evropske ekonomske zajednice, Nemačka je predvodila napore da nagovori partnere na konsenzus o priznavanju nezavisnosti Slovenije i Hrvatske; napokon, nemački ministar inostranih poslova Hans-Ditrih Genšer je 19. decembra 1991, po povratku iz Vatikana, objavio da će Nemačka ove zemlje priznati nezavisno od odluke drugih vlada i ubrzo potom su to učinile još neke zemlje pojačavši tako pritisak na EEZ.
Evropska ekonomska zajednica je tako 15. januara 1992. objavila priznanje nezavisnosti Slovenije i Hrvatske, mada je Badinterova komisija[2] same EEZ preporučila da se priznaju Slovenija i Republika Makedonija.
Istog dana Hrvatska televizija je premijerno emitovala u udarnom terminu pesmu-zahvalnicu Nemačkoj pod nazivom Danke Deutschland.
Refren pesme
urediIzvorni tekst na nemačkom jeziku:
- Danke Deutschland, meine Seele brennt!
- Danke Deutschland, für das liebe Geschenk.
- Danke Deutschland, vielen Dank,
- wir sind jetzt nicht allein,
- und die Hoffnung kommt in das zerstörte Heim.
Prevod na srpski jezik:
- Hvala Nemačkoj, moja duša gori!
- Hvala Nemačkoj, na dragom poklonu.
- Hvala Nemačkoj, mnogo hvala,
- sad više nismo sami,
- i nada dolazi u našu porušenu domovinu.
Izvođač, kompozitor i aranžer
urediPesmu je izvela Sanja Trumbić, koja je ostala upamćena i po drugim dnevno-rodoljubivim naslovima, te hitovima sa naslovima poput Havaji su samo škoj („, a ja imam otok svoj...“), Kazni me ko ženu, Sto kuna daj mi mama ili Marine, ženi me.
Danke Dojčland je potisao kompozitor Đorđe Novković, mešovitog srpsko-hrvatskog porekla[3], rođen u Sarajevu[4] i otac poznatog pevača Borisa Novkovića, koji je godinu dana kasnije radio i prvi hrvatski samostalni nastup na Pesmi Evrovizije 1993. (Don't ever cry („, my Croatian sky“!)).
Tekst je bio delo Tea Trumbića, poznatog hrvatskog kompozitora i Sanjinog supruga, a aranžman je uradio Nikica Kalođera.
Upotreba u medijima i svakodnevnom govoru na bivšim jugoslovenskim prostorima
urediPesma Danke Dojčland se odavno više ne emituje, ali je sam naslov ostao u post-jugoslovenskim popularnim kulturama kao fraza koja sažima emocije koje je sama pesma izazvala, dobivši kasnijim raspletom događaja i izvesnu notu gorčine, ironije i sitnog zadovoljstva.
Korišćena je u različitim člancima i novinskim naslovima.[5][6][7]
Srpska opozicija je tokom devedesetih jedno vreme na protestnim skupovima delila i bedževe sa natpisom Danke Kina, danke Zimbabve u aluziji na uzdržan glas Kine i protivljenje Zimbabvea prilikom uvođenja sankcija UN SR Jugoslaviji u maju 1992[8]
U godinama nakon nastanka pesme, fraza „danke Dojčland” je u beogradskom žargonu korištena kao izraz podrugljivog zahvaljivanja, slično sarkastičnom: „e, baš ti hvala”.
Reference
uredi- ^ Hanson & Spohn 1995, str. 161.
- ^ http://www.pescanik.net/content/view/2314/66/ Arhivirano na sajtu Wayback Machine (9. septembar 2011) Deset mišljenja Badinterove komisije
- ^ „Odlazak našeg najvećeg tvorca hitova - Jutarnji.hr”. Arhivirano iz originala 11. 02. 2008. g. Pristupljeno 1. 4. 2013.
- ^ Croatian Phonographic Association (Hrvatska Diskografska Udruga): „Đorđe Novković”. Arhivirano iz originala 01. 10. 2011. g.
- ^ Ovde se ne peva Danke Dojčland' Borba 25.7.1999, Članak o povlačenju sa Kosova
- ^ Danke Dojčland sarajevski "Dani", 17.12.1998, Članak o nemačkoj marci za koju je paritetno vezana bosanskohercegovačka valuta
- ^ Danke državne banke nedeljnik "Vreme", 17.4.1995, Članak o haosu na tržištu novca
- ^ https://archive.today/20120718022538/findarticles.com/p/articles/mi_m1309/is_n1_v30/ai_13828009/ Sankcije UN protiv SR Jugoslavije
Literatura
uredi- Hanson, Stephen E.; Spohn, Willfried (1995). Can Europe Work?: Germany and the Reconstruction of Postcommunist Societies [Može li Evropa funkcionisati? Nemačka i rekonstrukcija postkomunističkih društava]. Seattle: University of Washington Press. ISBN 978-0-295-97460-6.
Spoljašnje veze
uredi- Kratak isečak pesme na sajtu YouTube
