Fenilefrin

Fenilefrin
IUPAC ime
	(R)-3-[-1-hydroxy-2-(methylamino)ethyl]phenol
Klinički podaci
Kategorija trudnoće	AU: B2 ; US: C (Mogući rizik) ; ;
Način primene	Oralno, intranazalno, oftalmički, intravenozno, intramaskularno
Pravni status
Pravni status	UK: Opšti prodajni spisak (GSL, OTC) ; US: OTC ;
Farmakokinetički podaci
Bioraspoloživost	38% kroz GI trakt
Vezivanje proteina	95%
Metabolizam	Hepatički (monoaminska oksidaza)
Poluvreme eliminacije	2.1 to 3.4 časa
Identifikatori
CAS broj	59-42-7 ; 61-76-7 (hidrohlorid)
ATC kod	C01CA06 (WHO) R01AA04, R01AB01, R01BA03, S01FB01, S01GA05
PubChem	CID 6041
IUPHAR/BPS	485
DrugBank	APRD00365
ChemSpider	5818
UNII	1WS297W6MV
KEGG	D08365
ChEMBL	CHEMBL1215
Hemijski podaci
Formula	C9H13NO2
Molarna masa	167.205 g/mol
	SMILES O[C@H](c1cc(O)ccc1)CNC; ;
	InChI InChI=1S/C9H13NO2/c1-10-6-9(12)7-3-2-4-8(11)5-7/h2-5,9-12H,6H2,1H3/t9-/m0/s1 ; Key:SONNWYBIRXJNDC-VIFPVBQESA-N ;

Fenilefrin je selektivni agonist α1-adrenergičkog receptora koji se prvenstveno koristi kao dekongestant, agens za dilaciju zenica, i povišenje krvnog pritiska.^[1] Fenilefrin je nedavno ušao u prodaju kao zamena za pseudoefedrin (npr. Sudafed), mada neki izvori tvrde da peroralni fenilefrin nije efektivniji kao dekongestiv od placeba.^[2]

Upotreba уреди

Dekongestiv уреди

Fenilefrin se koristi kao dekongestiv u čvrstom obliku kao peroralni lek, i tečnom kao nazalni sprej, ili kapi za oči. Fenilefrin najuobičajeniji dekongestiv koji se može nabaviti bez recepta u SAD-u. Oksimetazolin je u široj upotrebi kao nazalni sprej. Pseudoefedrin je svojevremeno bio u najširoj upotrebi, ali je njegova loša reputacija kao prekursora metamfetamina navela neke vlade da ograniče njegovu prodaju.

Peroralni fenilefrin se ekstenzivno metaboliše monoaminskom oksidazom,^[3] enzimom koji je prisutan u gastrointestinalnom traktru i jetri. Kao posledica toga bioraspoloživost oralnog fenilefrina je oko 38 procenata.^[4]^[5] Pošto je fenilefrin selektivni agonist α-adrenergičkog receptora, on ne izaziva oslobađanje endogenog noradrenalina, za razliku od pseudoefedrina. Fenilefrin ima manju sklonost izazivanja nuspojava poput stimulacije centralnog nervnog sistema, insomnije, anksioznosti, uznemirenosti, i nespokoja. Efikasnot fenilefrina kao dekongestiva potiče od vazokonstrikcije nosnih krvnih sudova, što smanjuje protok krvi u sluzokoži sinusa, i uklanja njen otok (edem).

Reference уреди

^ Keith Parker; Laurence Brunton; Goodman, Louis Sanford; Lazo, John S.; Gilman, Alfred (2006). Goodman & Gilman's The Pharmacological Basis of Therapeutics (11. изд.). New York: McGraw-Hill. ISBN 0071422803.
^ University of Florida (press release) (19. 7. 2006). „UF researchers question effectiveness of decongestant”. Архивирано из оригинала 03. 10. 2013. г. Приступљено 15. 3. 2008.
^ „Drug Properties”. Архивирано из оригинала 16. 01. 2009. г. Приступљено 22. 06. 2011.
^ „Pharmacogenetics and Pharmacogenomics Knowledge Base, entry on phenylephrine”. Архивирано из оригинала 17. 07. 2011. г. Приступљено 22. 06. 2011.
^ „NZ Medicines and Medical Devices Safety Authority recommendation on phenylephrine”. 2004. Архивирано из оригинала 26. 05. 2006. г. Приступљено 22. 06. 2011.

Spoljašnje veze уреди

Molimo Vas, obratite pažnju na važno upozorenje
u vezi sa temama iz oblasti medicine (zdravlja).

[Goodman-1] Keith Parker; Laurence Brunton; Goodman, Louis Sanford; Lazo, John S.; Gilman, Alfred (2006). Goodman & Gilman's The Pharmacological Basis of Therapeutics (11. изд.). New York: McGraw-Hill. ISBN 0071422803.

[UFL-2] University of Florida (press release) (19. 7. 2006). „UF researchers question effectiveness of decongestant”. Архивирано из оригинала 03. 10. 2013. г. Приступљено 15. 3. 2008.

[3] „Drug Properties”. Архивирано из оригинала 16. 01. 2009. г. Приступљено 22. 06. 2011.

[4] „Pharmacogenetics and Pharmacogenomics Knowledge Base, entry on phenylephrine”. Архивирано из оригинала 17. 07. 2011. г. Приступљено 22. 06. 2011.

[5] „NZ Medicines and Medical Devices Safety Authority recommendation on phenylephrine”. 2004. Архивирано из оригинала 26. 05. 2006. г. Приступљено 22. 06. 2011.

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]