Википедија

Piter Gejbrijel

Британски музичар, композитор и текстописац (рођен 1950.)

Piter Brajan Gejbrijel (engl. Peter Brian Gabriel; Čobham, 13. februar 1950) engleski je pevač, tekstopisac, producent rekorda, i aktivista. Poznat je kao originalni vodeći pevač benda progresivnog roka Genesis od 1967 do 1975, i po njegovog naknadnoj solo karijeri. AllMusic opisuje Gejbrijela kao „jednog od najambicioznijih, najinovativnijih rok muzičara, kao i jednog od visoko politički nastrojenih”.[7] On je uveden u Dvoranu slavnih rok end rola kao član Genesisa 2010. godine,[8] čemu je sledilo njegovo uvođenje kao solo umetnika 2014. godine.[9] Njegova diskografija uključuje devet studijskih albuma koji su u SAD-u prodali 10 miliona potvrđenih primeraka.

Piter Gejbrijel
Gejbrijel 2008. godine
Puno imePiter Brajan Gejbrijel
Datum rođenja(1950-02-13)13. februar 1950. (74 god.)
Mesto rođenjaČobham, Sari
 Ujedinjeno Kraljevstvo
PrebivališteEngleska
DržavljanstvoBritansko
Zanimanje
  • pevač
  • tekstopisac
  • producent rekorda
  • aktivista
Aktivni period1967–sadašnjost
Delovanje
Stil
Veb-sajtpetergabriel.com

Biografija уреди

Piter Brajan Gejbrijel je rođen 13. februara 1950. godine u Vokingu u Sariju. On je odgojen u porodici srednje klase u Kokshilu, viktorijanskom imanju koje se nalazi na Dip Pul Farmi, izvan Ćobhama.[10] Njegov otac, Ralf Parton Gabriel (1912–2012), bio je inženjer elektrotehnike, a njegova majka Edit Irena Gabriel (devojački Alen) potiče iz muzičke porodice. Njegov pra-pra-pra-stric, Ser Tomas Gabriel, prvi baronet, bio je gradonačelnik Londona od 1866. do 1877. godine.[11] Gabriel je pohađao Kable Hause, privatnu osnovnu školu u Vokingu, a potom je pripremnu školu za dečake Sv. Endrus u Horselu.[10] Tokom tog perioda, Gabrielovi učitelji su primetili njegov pevački talenat, ali on se odlučio za časove klavira svoje majke i razvio je interes za bubnjanje. U desetoj godini je počeo da svira na bubnjarskom setu.[12] Gabriel je pohađao Čarterhause školu gde je nastupao u bendovima i sa ostalim učenicima je formirao Genesis. Do ranih 1970-ih njegova scenska persona se razvijala u pomoć različitih kostima, šminke i glume, što je pomoglo da se poveća profil benda. Nakon turneje dvostrukog konceptualnog albuma „The Lamb Lies Down on Broadway” (1974), koji je on osmislio i za koji je napisao veći deo lirike, Gabriel je napustio grupu da nastavi solo karijeru. Od 1977. do 1982. godine objavio je četiri albuma, svi pod nazivom Peter Gabriel, a uspeh je osvojio singlovima „Solsbury Hill”, „Games Without Frontiers”, „Biko”, i „Shock the Monkey”. Njegov komercijalni uspeh je dostigao vrhunac sa njegovim petim albumom, „So” (1986), koji je i dalje njegov najprodavaniji album sa preko 5 miliona prodatih primeraka samo u SAD. Njegov vodeći singl, „Sledžehamer”, otišao je na broj 1 na američkoj listi Bilbord Hot 100. Pesma je osvojila rekordnih devet MTV nagrada 1987. godine, a 2011. godine bila je muzički najgledaniji muzički video na MTV-u.[13] Gabrijel se takođe upustio u snimanje filmova i napisao muziku za Birdi i Poslednje Hristovo iskušenje. Pratio je So sa još četiri albuma. „Us” (1992) i „Up” (2002) sadrže originalni materijal, a njegova zadnja dva, „Počešaj moja leđa” (2010) i „Nova krv” (2011), sadrže naslove raznih umetnika. Od 2010. do 2016. godine gostovao je širom sveta kao solo umetnik i kao zajednički izvođač sa Stingom.

Gabrielova karijera se napredovala tokom 1980-ih i on je postao istaknuta ličnost u svetskoj muzici i ljudskim pravima. On je koosnovao svetski muzički festival WOMAD 1982. godine i ostaje šampion žanra, promovišući i produkujući različite umetnike putem svoje izdavačke firme Real Vorld Records.[14] On je učestvovao u turneji Ljudska prava sad! Amnesti Internationala 1988. godine. On je bio jedan od osnivača organizacije za ljudska prava Vitnes 1992. godine.[14] Početkom 2000-ih započeo je sa primenom digitalnog pristupa distribuciji muzike, koosnivajući OD2, jednan od prvih servisa za preuzimanje muzike.[15] Gabrijel je razvio The Elders zajedno sa Ričardom Bransonom, koji je lansirao Nelson Mandela 2007. godine.[16] Gabrijel je osvojio brojne nagrade tokom karijere, uključujući šest Gremi nagrada,[17] tri Brit nagrade,[18] i trinaest MTV video muzičkih nagrada, prvu Pionirsku nagradu na BT digitalnim muzičkim nagradama,[19] nagradu Ivor Novelo za životno dostignuće,[20] i Polarnu muzičku nagradu.[21] Godine 2006, kao priznanje za njegov aktivizam za ljudska prava, Gabriel je dobio nagradu Čovek mira od dobitnika Nobelove nagrade za mir.[22] Godine 2008, Tajm ga je proglasio jednim od 100 najuticajnijih ljudi na svetu.[23]

Diskografija уреди

Studjski albumi

Soundtracks

Reference уреди

  1. ^ Hudak, Joseph. „Peter Gabriel Biography”. Rolling Stone. Архивирано из оригинала 5. 9. 2017. г. Приступљено 14. 8. 2015. 
  2. ^ Erlewine, Stephen Thomas. „So – Peter Gabriel (review)”. AllMusic. Архивирано из оригинала 18. 1. 2012. г. Приступљено 27. 9. 2014. 
  3. ^ Holden, Stephen (28. 2. 1999). „MUSIC; They're Recording, but Are They Artists?”. The New York Times. Архивирано из оригинала 30. 11. 2016. г. Приступљено 17. 7. 2013. 
  4. ^ Frank Hoffmann, ур. (2004). Encyclopedia of Recorded Sound (Second изд.). Routledge. ISBN 978-0-415-93835-8. Приступљено 23. 12. 2015. 
  5. ^ Ellen Koskoff, ур. (2005). Music Cultures in the United States: An Introduction. Routledge. стр. 371. ISBN 978-0-415-96589-7. 
  6. ^ Michael Ray, ур. (2012). Disco, punk, new wave, heavy metal, and more: Music in the 1970s and 1980s. Rosen Education Service. стр. 107. ISBN 978-1-61530-908-5. 
  7. ^ Erlewine, Stephen Thomas. „Peter Gabriel Biography”. AllMusic. Архивирано из оригинала 6. 8. 2015. г. Приступљено 27. 3. 2014. 
  8. ^ „Abba receive Hall of Fame honour”. BBC News. 16. 3. 2010. Приступљено 25. 2. 2014. 
  9. ^ „Nirvana inducted to Rock and Roll Hall of Fame”. BBC News. 11. 4. 2014. Архивирано из оригинала 11. 4. 2014. г. Приступљено 11. 4. 2014. 
  10. ^ а б Easlea 2018, стр. 25.
  11. ^ Barratt, Nick (24. 11. 2007). „Family detective: Peter Gabriel”. The Telegraph. Приступљено 2. 7. 2019. 
  12. ^ Easlea 2018, стр. 26.
  13. ^ Levy, Glen (26. 7. 2011). „The 30 All-TIME Best Music Videos:Peter Gabriel, 'Sledgehammer' (1986)”. TIME. Архивирано из оригинала 2. 12. 2014. г. Приступљено 24. 11. 2014. 
  14. ^ а б „Peter Gabriel on 30 years of WOMAD – and mixing music with politics”. The Guardian. 26. 7. 2012. Архивирано из оригинала 19. 4. 2017. г. Приступљено 25. 2. 2014. 
  15. ^ „Peter Gabriel on the digital revolution”. Edition.cnn.com. 22. 7. 2004. Архивирано из оригинала 3. 3. 2014. г. Приступљено 25. 2. 2014. 
  16. ^ „Nelson Mandela launches Elders to save world”. London: Telegraph Online. 19. 7. 2007. Архивирано из оригинала 9. 1. 2014. г. Приступљено 19. 3. 2014. 
  17. ^ „Past Winners: Peter Gabriel”. The GRAMMYs. Архивирано из оригинала 20. 7. 2015. г. Приступљено 27. 9. 2014. 
  18. ^ „The BRITs 1987”. Brits.co.uk. Архивирано из оригинала 17. 3. 2014. г. Приступљено 27. 9. 2014. 
  19. ^ „Lily Allen wins web music award”. BBC News. 4. 10. 2006. Архивирано из оригинала 2. 11. 2006. г. Приступљено 23. 6. 2013. 
  20. ^ „Winehouse triumphs at Ivor awards”. BBC News. 24. 5. 2007. Архивирано из оригинала 5. 10. 2007. г. Приступљено 6. 3. 2015. 
  21. ^ „Gabriel shares Polar Music Prize”. BBC News. 12. 5. 2009. Архивирано из оригинала 17. 5. 2009. г. Приступљено 25. 2. 2014. 
  22. ^ „Peter Gabriel Receives 'Man Of Peace' Award”. Gigwise.com. 18. 11. 2006. Архивирано из оригинала 2. 4. 2015. г. Приступљено 6. 3. 2015. 
  23. ^ „The 2008 TIME 100: Peter Gabriel”. TIME.com. 12. 5. 2008. Архивирано из оригинала 22. 8. 2013. г. Приступљено 27. 9. 2014. 

Literatura уреди

Spoljašnje veze уреди

 
Piter Gejbrijel na Vikimedijinoj ostavi.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Piter_Gejbrijel&oldid=27676031”