Први бурски рат

Први бурски рат (африканс: Eerste Vryheidsoorlog, преведено Први рат за независност) зван и Први англо-бурски рат или Рат за Трансвал, био је ратни сукоб између Бура из Трансвала и Британског царства који се водио од 20. децембра 1880. до 23. марта 1881. године. Бурска победа у том рату широко је одјекнула тадашњим светом, јер се мислило да немају никакве шансе у сукобу са великим царством.

Први бурски рат
Део Бурских ратова
Новинска илустрација битке код Маџубе из тадашњих лондонских новина
Време 20. децембар 1880 — 23. март 1881. Место Јужна Африка Исход Победа Бура
Сукобљене стране
Уједињено Краљевство	Јужноафричка Република
Команданти и вође
Џорџ Коли	Пит Жубер
Јачина
1 200	3 000
Жртве и губици
480 погинулих 315 рањених	41 погинули 47 рањених

Историја

Позадина сукоба

Узрок тог сукоба било је британско ширење на исток Јужне Африке преко реке Вал из Колоније Рт добре наде и окупација бурске Јужноафричке Републике Трансвал 1877. године. Разлог за британско ширење било је откриће дијаманата и злата 1867. на територији Трансвала. Британци су као разлог за ширење своје власти на Трансвал навели одбијање бурских власти да дају грађанска права такозваним уитлендерсима (имигрантима у Републику Трансвал, који су већином били британски држављани) и политика апартхејда коју су спроводили према домородачком становништву.

Из почетка су Бури усвојили политику пасивног отпора, очекујући да ће им британска влада премијера Вилијама Гледстона признати право на неки облик независности, у оквиру некакве будуће конфедерације и дозволити самоуправу. Када је у децембру 1880. постало јасно да од тога неће бити ништа и да Британија иде на отворену анексију Трансвала, Бури су прогласили своју републику потпуно независном и преузели власт. На челу републике налазио се тријумвират у ком су били потпредседник Пол Кругер, командант армије генерал Пит Жубер и председник Мартинус Весел Преторијус.

Ток рата

Брдо Маџуба где се одиграла кључна битка рата.

Ратне операције почеле су 16. децембра 1880. нападом Бура под командом њихова генерала Пита Кронжеа на британски гарнизон у Пошефстрому.

Након избијања сукоба, бурски командоси опколили су британске гарнизоне у Пошефструму, Преторији, Рустенбургу, Стандертону и Марабастаду поред Питерсбурга желећи да их гладовањем присиле на предају.

Главнина бурских снага под командом генерала Пита Жубера, настојала је да спречи продор британских снага генерал-мајора Џорџ Помероја Колија, гувернера Натала и високог комесара за југоисточну Африку из Натала, које је требало да разбију блокаду британских гарнизона по Трансвалу.

Британске снаге потпуковника Филипа Енстратера, упућене као помоћ гарнизону у Преторији, поразио је бурски командант Франс Жубер у Бици код Бронхорспруита 20. децембра 1880. године. Колијев покушај да продре у Трансвал спријечио је Пит Жубер поразивши га 28. јануара 1881. у Бици код Лејнг Нека, те након тога и генерал Николас Смит, који га је поразио у Бици код Ингога, 8. фебруара 1881. године. Британска војска морала је да се повуче уз тешке губитке.

Нелагодни мир

Кључна битка тог рата одиграла се 27. фебруара на брду Маџуба у којој су слабије бурске снаге тешко поразиле војску гувернера Џорџа Колија.

У ноћи 26. фебруара, генерал Коли заузео је положај на брду Маџуба на граници Трансвала са две пјешадијске чете, које су бројале 400 војника. Његова права намера била је да освајањем тог стратешког положаја угрози крило бурских снага код Лаингс Нека и тако себи отвори пут за Трансвал. Бурски командоси су се у раним јутарњим часовима успели неопажено на брдо Маџуба и иако малобројнији, захваљујући потпуном изненађењу тешко поразили Британце. Бури су у том нападу имали једног убијеног и 6 рањених бораца, док је с британске стране погинуло 5 официра и 87 војника, а 123 војника и 8 официра остало рањено. У нападу је погинуо генерал Коли, а 7 официра и 50 војника пали су у бурско заробљеништво.

Тешки порази присилили су лондонску владу да затражи примирје 6. марта 1881. године.

Након потписивања Мировног споразума у Преторији 3. августа 1881, Британци су поновно признали независност Трансвалу, али је он формално остао под британском круном (суверенитетом). Ово неодређено стање практички је значило да је Британија задржала право надзора над спољним пословима Трансвала, али и право да интервенише у унутрашњим пословима у односу на црне становнике.

Тек је на Лондонској мировној конференцији 27. фебруара 1884. призната потпуна независност Јужноафричке Републике Трансвал.

Снаге

Бури су се ослањали на добровољачку војску у коју је било укључено сво мушко становништво од 16 до 60, обучену у цивилну одећу (осим артиљераца и полицајаца) састављену од вештих сељака који су добро баратали пушкама. Бурски команданти служили су се герилском тактиком, брзо концентришући снаге за напад, али су исто тако били у стању и да се брзо повуку ако су доспели у неповољан положај.

Током Првог бурског рата британске брдске јединице (хајлендерс) већ су имале каки униформе, специјално дизајниране за јужноафричке услове, усвојене 1897. године. Пешадија и инжењерци још су имали црвене мундире.

Последице

Први бурски рат је резултирао катастрофом за британску владу, која није изгубила рат од побуне од Америчког рата за независност 1783. године. Јужноафричка Република (тзв. Трансвал) је такође успостављена као независна република под британским сузеренитетом, али су изгубили овај статус на Лондонској конвенцији из 1884. године која је уклонила SAR од британског утицаја. Године 1885, дошло је до пораста тензија између Трансвала и британске владе када је откривено злато на фарми Витватерсранд, што је довело до прилива стране (углавном британске) радне снаге. Ова нова радна снага, углавном британских грађана, угрозила је равнотежу снага у Трансвалу и повећала тензије између њих и Британске империје. Године 1895, неуспели Џејмсонов напад који су предводили Сесил Роудс и Леандер Стар Џејмсон додатно је повећао тензије између Британије и Трансвала. На крају је 1899. избио рат између Трансвала и Британске империје.

Литература

• Duxbury, Geo. R. David and Goliath: The First War of Independence, 1880–1881 (Johannesburg: SA National Museum of Military History, 1981).
• Gross, David (ур.). We Won't Pay!: A Tax Resistance Reader. стр. 169—174. ISBN 978-1-4348-9825-8. 
• Laband, John. The Battle of Majuba Hill: The Transvaal Campaign, 1880–1881 (Helion and Company, 2018).
• Opperman, A.J.P. The battle of Majuba (Perskor, 1981).
• Ransford, Oliver. The Battle Of Majuba Hill The First Boer War (1968)
• Gough Palmer, M. (децембар 1980). „The Besieged Towns of the First Boer War, 1880–1881”. South African Journal of Military History. 5 (2). Приступљено 18. 12. 2013. 
• Gross, David M. (2014). 99 Tactics of Successful Tax Resistance Campaigns. Picket Line Press. ISBN 978-1-4905-7274-1. 
• Pakenham, Thomas (1991). The Scramble for Africa: 1876–1912. Random House. ISBN 978-0-394-51576-2. 
• Raugh, Harold E. (2004). The Victorians at War, 1815-1914: An Encyclopedia of British Military History. ABC-CLIO. стр. 267. ISBN 978-1-57607-925-6. 
• Bergen, Michael G. (2017). Storm over South Africa. Book Venture Publishing LLC. ISBN 978-1-64069-580-1. 
• Machanik, Felix (децембар 1980). „Firearms and Firepower – First War of Independence, 1880–1881”. Military History Journal. South African Military History Society. 5 (2). CS1 одржавање: Формат датума (веза)
• Meredith, Martin (2007). Diamonds, Gold and War: The Making of South Africa. Simon & Schuster. ISBN 978-0-7432-8614-5. 
• Norris-Newman, Charles L. (1882). With the Boers in the Transvaal and Orange Free State 1880–81. London: Abbott, Jones & Co. hdl:2263/12714. 
• Pretorius, Fransjohan (29. 3. 2011). „The Boer Wars”. BBC – History. Приступљено 28. 10. 2019. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
• Barthorp, Michael (1991). The Anglo-Boer Wars: the British and the Afrikaners, 1815–1902. Poole, England: Blandford Press. ISBN 0-7137-2131-6. 
• Burnett, Andrew (2022). The Dutch Rediscover the Dutch-Africans (1847–1900). European Expansion and Indigenous Response. 39. Leiden; Boston: Brill. ISBN 978-90-04-52125-4. doi:10.1163/9789004521254. 
• Castle, Ian (1996). Majuba 1881: The Hill of Destiny. Campaign. Oxford, England: Osprey Publishing. ISBN 1-85532-503-9. 
• Duxbury, G. R. (децембар 1980). „The Battle of Bronkhorstspruit 20 December 1880”. Military History Journal. South African Military History Society. 5 (2). ISSN 0026-4016. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
• Fremont-Barnes, Gregory (2003). The Boer War: 1899–1902. Essential Histories. Oxford, England: Osprey Publishing. ISBN 1-84176-396-9. 
• Laband, John (2005). The Transvaal Rebellion: The First Boer War, 1880–1881. Harlow, England: Pearson Education. ISBN 0-582-77261-3. 
• Laband, John (2021). „The First Anglo-Boer War, 1880–1881”. Ур.: Miller, Stephen M. Queen Victoria's Wars: British Military Campaigns, 1857–1902. Cambridge, England: Cambridge University Press. стр. 167—186. ISBN 978-1-108-49012-2. 
• Lehmann, Joseph (1985) [1972]. The First Boer War. London: Buchan & Enright. ISBN 0-907675-53-0. 
• Saks, David (децембар 2006). „Tragic Failure: The last campaign of Maj-Gen George Pomeroy Colley”. Military History Journal. South African Military History Society. 13 (6). ISSN 0026-4016. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
• Spiers, Edward M. (2004). The Victorian soldier in Africa. Studies in Imperialism. Manchester, England: Manchester University Press. ISBN 0-7190-6121-0. JSTOR j.ctt155jj67. 
• von der Heyde, Nicki (2017). Guide to Sieges of South Africa. Century City, South Africa: Struik Travel & Heritage. ISBN 978-1-77584-203-3. 
• „First Anglo Boer War”. South African History Online (SAHO). 1. 10. 2020. Приступљено 13. 2. 2023. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
• „Letters from Pretoria. Our Besieged Garrisons”. The Daily Telegraph. London. 3. 3. 1881. стр. 7 — преко Newspapers.com. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
• „The Disaster in the Transvaal”. The Times. London. 25. 12. 1880. стр. 5 — преко Gale. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
• Duxbury, G.R. "The Battle of Majuba: 27 February 1881." The South African Military History Society Journal vol 5 no 2.
• Featherstone, Donald. Victorian Colonial Warfare – Africa (London: Blandford, 1992)
• Meredith, Martin. Diamonds Gold and War, (New York: Public Affairs, 2007):162
• Morris, Jan Heaven's Command, (London: Faber and Faber,1998) pp. 442–445.
• Tylden, G. "A STUDY IN ATTACK: MAJUBA, 27th FEBRUARY, 1881." Journal of the Society for Army Historical Research 39, no. 157 (1961): 27–36. http://www.jstor.org/stable/44228963.
• Ward, S. G. P. "MAJUBA, 1881: The Diary of Colonel W. D. Bond, 58th Regiment." Journal of the Society for Army Historical Research 53, no. 214 (1975): 87–97. http://www.jstor.org/stable/44223086.
• John Wilcox, Last Stand at Majuba Hill, Headline. . 2010. ISBN 9780755381692. 
• Liebenberg, Ian (јесен 1997). „The integration of the military in post-liberation South Africa: The contribution of revolutionary armies”. Armed Forces & Society. Sage Publications, Inc. 24 (1): 105—132. JSTOR 45347233. S2CID 145284963. doi:10.1177/0095327X9702400105. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
• Seegers, Annette (15. 5. 1996). The military in the making of modern South Africa. IB Tauris. ISBN 978-1850436898. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
• Stapleton, Timothy J. (9. 4. 2010). A Military History of South Africa: From the Dutch-Khoi Wars to the End of Apartheid: From the Dutch-Khoi Wars to the End of Apartheid. Praeger. ISBN 978-0313365898. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
• Wessels, André (9. 1. 2018). „The war for Southern Africa (1966–1989) that continues to fascinate and haunt us”. Southern Journal for Contemporary History. 42 (2): 24—47. doi:10.18820/24150509/JCH42.v2.2. CS1 одржавање: Формат датума (веза)

Спољашње везе

• Први бурски рат на порталу ББЦ (језик: енглески)