Преглед занимања и заната у Краљевини Србији

Преглед занимања и заната у Краљевини Србији је приказ најзаступљенијих занимања и заната у овој од Османлија тек ослобођеној држави с краја 19. века.[1]

Развој занатства у Србији у 19. веку најбоље илуструју подаци из 1836. и 1900. године па се према њима може вршити поређење. Према тим подацима у Кнежевини Србији је било 1836. године око 58 различитих заната са 5.212 мајстора и 1.90 помоћника.[2] Године 1900. године било је у Краљевини Србији 126 различитих заната са 33.476 мајстора и 21.910 помоћника.[2]

Групе занатаУреди

Обрадом дрветa — бави се више различитих заната: тесарски, дрводељски, качарски или пинтерски, коритарски, коларски и столарски занат.

Обрадом метала — бави се више различитих заната: ковачи, поткивачи, казанџије, пушкари, златари

Обрадом коже — једним од најстаријих заната, више различитих заната: бачки, сарачки, опанчарски, обућарски, ћурчијски и сарачки занат.

Списак заната и занимањаУреди

Назив занимања-заната Порекло речи Опис
Абаџија, Гуњар турски језик Занатлија који израђује сукнене гуњеве, чакшире, јелеке и фермене од чохе или абе (домаћег сукна)
Асурџија Занатлија који израђује асуре, простираче и торбе од меке трске или рогозине
Бакалин Трговац малоколонијалном робом, намирницама и пићем
Баштованџија персијско-турски језик Баштован, гаји и продаје поврће, мирођију и разне врсте цвећа
Бербер италијански језик Занатлија који се бавио бријањем и шишањем а у појединим случајевима и народном медицином
Бичагџија Занатлија који израђује бичеве од коже бичакџија
Ножар Занатлија који прави и украшава ножеве
Бојаџија турски језик Занатлија који боји текстил, свилу, вуну, кудељу и памук
Болтаџија Трговац
Вурунџија, Лебар, турски језик Занатлија који се бави израдом пекарских производа
Грнчар, Лончар
Дограмаџија Занатлија столар, дрводеља, резбар
Дунђер персијски језик Занатлија дрводеља, тесар и зидар
Казанџија персијско-турски језик Занатлија који израђује казане за печење ракије, казане за кување масти и пекмеза, бакраче, котлиће, тепсије
Калајџија Турски језик Занатлија који врши калаисање, поцинковање и бакарисање лимова, жица и цеви
Калпакџија Занатлија који прави војничке капе од лаког метала, шлемове и кациге
Кантарџија латинско-турски језик Занатлија који прави кантаре, секире, клешта и др.
Качар Занатлија који израђује каце и бурад
Ковач турски језик Занатлија који прави металне делове за запрежна кола и клепа мотике, секире,раонице и др.
Кожуар, Ћурчија Занатлија ћурчија, који прерађује и штави јагњеће и јареће коже и од њих шије бунде, капуте, гуњеве, шубаре, кожухе и сл.
Колар Занатлија који израђује коњска и волујска кола од дрвета
Котлар Занатлија који оправља котлове и друге бакарне ствари
Кујунџија турски језик Занатлија, златар који израђује филигранске предмете од сребра и злата
Лицидар Занатлија који прави колаче од брашна, медовине или шећера
Лимар Види тенећар
Лончар Занатлија који израђује посуде од иловаче
Магазаџија Трговац житарицама
Мумџија персијско-турски језик Занатлија који прави свеће, лојанице и сапуне. Мумџије су припоадале једном од најстаријих и најбитнијих средњовековних хигијенских заната и били су претече воскарског заната, који датира од 12. века. Његова делатност заснивала се на произвоњи свећа („мумова”) од лоја, лојаница али и кувањем сапуна („кабаш“) за прање, па су понекад сапунџије биле и мумџије и обратно. Мумѕије су радиле до краја 19. века када је прво откривен парафин а потом и сијалица 1874. године. Тада су мумџије једним делом потпуно нестале а другим делом су се преточио у воскарски занат који се задржао до данашњих дана.
Мутавџија, Врећар персијско-турски језик Занатлија који прави вреће, прерађује козју длаку и прави бисаге, торбе, зобнице, черге и др.
Налбантин Занатлија поткивач пушкар – израђује, оправља и одржава пиштоље и пушке
Самарџија грчко-турски језик Занатлија који седлар, који израђује и поправља самаре, дрвена седла за товар на леђима коња
Сапунџија латинско-турски језик Занатлија који прави и израђује сапуне
Сарач арапски језик Занатлија који израђује предмете од коже, опасаче, торбе и др.
Симиџија Занатлија пекар (симит, врста малог округлог хлеба)
Табак арапски језик Занатлија кожар, штави коже и израђује мешине
Тенећеџија персијско-турски језик Занатлија који израђује посуде од белог лима
Терзија персијски језик Занатлија који прерађује материјал и шије од чохе, платна, кадифе, сомота и др. одећу
Туфегџија Занатлија пушкар
Ужар Занатлија који израђује узице, ужад, поводнике, уларе

ИзвориУреди

  1. ^ Т. Р. Ђурић, Стара и ретка занимања у Србији од XII до XX века, Београд 1996, В. Ст. Караџић, Српски рјечник, Београд 1898.
  2. 2,0 2,1 Миладин Весић, Становништво и миграције у источној Србији, Географски институт Јован Цвијић, Београд 1978, 36–37

ЛитератураУреди

  • Додатак Уредби о еснафима, Зборник закона и уредаба, V, Београд 1853.
  • АС, МУД (П), Ф XV, р12/1849, Распис Попечитељства унутрашњих дела 28. јуна 1849. године

Спољашње везеУреди