Википедија

Прекамбријски зечеви

„Прекамбријски зечеви” или „фосилни зечеви у прекамбријуму” је израз који се наводи као илустративан пример потенцијалног открића које би оповргло теорију еволуције. Овај пример је наводно уз разне друге дао биолог Џ. Б. С. Халдејн када је упитан какав доказ би могао да уништи његово поверење у теорију еволуције.

Неки извори користе овај одговор да оповргну тврдње да теорија еволуције није порецива било каквим емпиријским доказима. Ова дебата је уследила након идеје филозофа Карла Попера да је порецивост суштинско својство сваке научне теорије. И сам Попер је износио сумње о научном статусу теорије еволуције, мада је он касније закључио да је ова област истраживања заиста научна у својој природи.

Зечеви су сисари. Из перспективе филозофије науке, није извесно да би истинско откриће фосила сисара у прекамбријским стенама истог тренутка побило теорију еволуције, али уколико би било аутентично, такво откриће би указало на озбиљне грешке у модерном разумевању еволуционог процеса. Сисари су класа животиња чија појава је у геолошкој временској скали датирана много касније од прекамбријума. Геолошки налази показују да иако су се први прави сисари појавили у периоду тријаса, модерни редови сисара су се појавили у епохама палеоцен и еоцен палеогенског периода. Овај период је од прекамбријума удаљен стотинама милиона година..

Порекло израза уреди

Неколико аутора је навело да је Џ. Б. С. Халдејн (1892–1964) рекао да би откриће фосила зеца у прекамбријским стенама било довољно да уништи његову веру у еволуцију.[1][2][3][4][5][6] Међутим, ове референце су из 1990их или новије. 1996. Мајкл Џ. Бентон је цитирао издање књиге „Еволуција” зоолога Марка Ридлија из 1993,[7] Ричард Докинс је 2005. написао да је Халдејн одговарао на изазов „поперијснског зилота”.[6] 2004. Рича Арора је написала да је ову причу испричао Џон Мајнард Смит (1920–2004) у телевизијском програму.[8] Џон Мајнард Смит је приписао овај израз Халдејну у разговору са еволуционим биологом Полом Харвијем у раним 1970им.

Теоријска позадина уреди

Филозоф Карл Попер је сматрао да сваки научни исказ мора бити порецив, што значи да мора бити могуће макар замислити неки поновљиви експеримент или опсервацију чији би исход могао да оповргне хипотезу.[9] Попер је првобитно сматрао да је Дарвинова теорија природне селекције (често описивана као „опстанак најприлагођенијих”[10]) непроверљива у овом смислу, и стога „готово таутологична”[7] Попер је касније променио своје мишљење, закључивши да је теорија природне селекције порецива и да је чак пример самог Дарвина о пауновом репу оповргао једну њену екстремну варијацију, по којој је сва еволуција вођена природном селекцијом.[11] Иако је 1978. Попер написао да су се његове раније критике односиле специфично на теорију природне селекције, у предавањима и чланцима од 1949. до 1974, тврдио је да је „дарвинизам” или „Дарвинова теорија еволуције” „метафизички програм истраживања” јер није порецив.[12] У ствари, Попер је наставио да изражава незадовољство у вези са савременим закључцима теорије еволуције који су се фокусирали на популациону генетику, студију релативних фреквенција алела (различитих облика истог гена). Међутим, нека од прилагођавања која је он предлагао су личила на ламаркизам или салтационизам, еволуционе теорије које су и тада а и сада сматране превазиђеним, и стога су еволуциони биолози занемарили његове критике.[9] 1981. Попер се жалио да је погрешно интерпретирано да је рекао да „историјске науке” попут палеонтологије или историје еволуције живота на Земљи нису праве науке, а да је у ствари он веровао да ове науке могу да произведу порецива предвиђања.[9][13]

Додатна конфузија је настала 1980–1981, када је дошло до дугачке дебате у часопису Nature о научном статусу теорије еволуције.[14][15] Конкретно, расправа је била о природи и факторима који су утицали на јединицу селекције у геному, где је једна страна тврдила да се ради о природној селекцији,[16][17] а друга да се ради о неутралној мутацији.[18][19] Ниједна од страна није озбиљно сумњала да је теорија по својој природи научна, па чак ни да је у складу са актуелним научним сазнањима тачна. Неки учесници у расправи су се противили исказима који су представљали теорију еволуције као апсолутну догму, уместо као хипотезу која се до сада показала врло добро, и обе стране су цитирале Попера како би доказале своје тврдње. Критичари теорије еволуције попут Филипа Џонсона су ово искористили као прилику да прогласе да је теорија еволуције ненаучна.[9][15]

Да ли би анахронистични фосили оповргли теорију еволуције? уреди

Еволуциони биолог Ричард Докинс је рекао да би откриће фосила сисара у прекамбријским стенама „у потпуности разорило еволуцију”.[20] Филозоф Питер Годфреј-Смит са друге стране сумња да би један скуп анахронистичних фосила, па чак и фосила зеца у прекамбријуму аутоматски оповргао теорију еволуције. Прво питање које би се поставило након таквог открића је да ли је наводни „прекамбријски зец” заиста фосилизовани зец. Поред нетачне идентификације „фосила” могуће је и нетачно датирање стена, као и превара попут оне са пилтдаунским човеком. Чак и ако би „прекамбријски зец” био аутентичан, ово не би одмах оповргло целу теорију еволуције, јер та теорија представља велику скупину идеја, укључујући ту да је живот на Земљи еволуирао током милијарди година; да је та еволуција била вођена одређеним механизмима; и да су ти механизми произвели специфично „породично ставло” које дефинише односе између врста и редослед у коме су се те врсте појављивале. Стога би „прекамбријски зец” доказао да постоји једна или више озбиљних грешака негде у том скупу идеја, и следећи корак би био да се идентификују те грешке.[2]

 
На дну прекамбријског мора, фотомонтажа.

Бентон је истакао да научници често, привремено, морају да прихвате истовремено постојање различитих хипотеза од којих свака објашњава велике делове—али не све—релевантне уочене податке.[7]

Најстарији зец уреди

Најстарији познати фосили зечева потичу из еоцена, епохе која је трајала од отприлике пре 56 милиона година до пре 33,9 милиона година. Припадници рода Gomphos су означени као филогенијски родоначелници реда двозубаца зечева.[21] Тренутно најстарији Gomphos је G. elkema откривен 2008. у Гуџарату у Индији. Старост овог фосила је датирана на 53 милиона година.[22][23]

Референце уреди

  1. ^ Mark Ridley (2004). Evolution. Blackwell Publishing. стр. 66. ISBN 978-1-4051-0345-9. Приступљено 2008-10-28. 
  2. ^ а б Peter Godfrey-Smith (2003). Theory and Reality: An Introduction to the Philosophy of Science. University of Chicago Press. стр. 72–74. ISBN 978-0-226-30062-7. Приступљено 2008-10-28. 
  3. ^ Benton, M.J. (1996). „Testing the Time Axis of Phylogenies”. Ур.: Harvey, P.H.; Brown, A.J.L.; Smith, J.M.; Nee, S. New Uses for New Phylogenies. Oxford University Press. стр. 222. ISBN 978-0-19-854984-0. Приступљено 2008-10-28. 
  4. ^ Lane, N. (2005). Power, Sex, Suicide: Mitochondria and the Meaning of Life . Oxford University Press. стр. 271. ISBN 978-0-19-280481-5. Приступљено 2008-10-28. „haldane precambrian rabbit.” 
  5. ^ Greener, M. (2007). „Taking on creationism. Which arguments and evidence counter pseudoscience?”. EMBO Reports. 8 (12): 1107—1109. PMC 2267227  . PMID 18059309. doi:10.1038/sj.embor.7401131. 
  6. ^ а б Dawkins, R. (новембар 2005). „The Illusion of Design”. Natural History Magazine. Приступљено 2010-11-15. 
  7. ^ а б в Benton, M.J.; Hitchin, R. (1996). „Testing the Quality of the Fossil Record by Groups and by Major Habitats” (PDF). Historical Biology. 12 (2): 111—157. doi:10.1080/08912969609386559. Приступљено 2008-10-28. [мртва веза]
  8. ^ Arora, R. (2004). Encyclopaedia of Evolutionary Biology. Anmol Publications. стр. 18. ISBN 978-81-261-1500-6. Приступљено 2008-10-28. [мртва веза]
  9. ^ а б в г Hull, D.L. (октобар 1999). „The Use and Abuse of Sir Karl Popper”. Biology and Philosophy. 14 (4): 481—504. S2CID 170432732. doi:10.1023/A:1006554919188. 
  10. ^ „Ово очување најповољнијих индивидуалних разлика и варијација, и уништење оних који су штетни, назвао сам природном селекцијом, или преживљавањем најприлагођенијих.” — Charles Robert Darwin. (2001). „IV. Natural Selection; or the Survival of the Fittest”. Ур.: Charles W. Eliot. The origin of species. The Harvard classics. Bartleby.com. 
  11. ^ Popper, K. (1978). „Natural Selection and the Emergence of Mind”. Dialectica. 32 (3–4): 339—355. doi:10.1111/j.1746-8361.1978.tb01321.x. 
  12. ^ Popper, K. (2002). „Darwinism as a Metaphysical Research Programme”. Ур.: Balashov, Y.; Rosenberg, A. Philosophy of science: Contemporary Readings. Routledge. стр. 302–304. ISBN 978-0-415-25781-7. Приступљено 2008-10-28. 
  13. ^ Popper, K.R. (1981). „Evolution”. New Scientist. 87: 611. 
  14. ^ Editorial (1981). „How true is the theory of evolution?”. Nature. 290 (5802): 75—76. Bibcode:1981Natur.290...75.. PMID 7207599. S2CID 5085752. doi:10.1038/290075a0. 
  15. ^ а б Johnson PE (2010). Darwin on Trial. InterVarsity Press. стр. 238. ISBN 9780830838318. 
  16. ^ Orgel LE, Crick FH (1980). „Selfish DNA: the ultimate parasite”. Nature. 284 (5757): 604—607. Bibcode:1980Natur.284..604O. PMID 7366731. S2CID 4233826. doi:10.1038/284604a0. 
  17. ^ Cavalier-Smith T (1980). „How selfish is DNA?”. Nature. 285 (5767): 617—618. Bibcode:1980Natur.285..617C. PMID 7393317. S2CID 27111068. doi:10.1038/285617a0  . 
  18. ^ Dover G, Doolittle WF (1980). „Modes of genome evolution”. Nature. 288 (5792): 646—647. Bibcode:1980Natur.288..646D. PMID 6256636. S2CID 8938434. doi:10.1038/288646a0  . 
  19. ^ Li WH, Gojobori T, Nei M (1981). „Pseudogenes as a paradigm of neutral evolution”. Nature. 292 (5820): 237—239. Bibcode:1981Natur.292..237L. PMID 7254315. S2CID 23519275. doi:10.1038/292237a0. 
  20. ^ Wallis, C. (7. 8. 2005). „The Evolution Wars”. Time. Архивирано из оригинала 13. 10. 2007. г. Приступљено 2008-10-29. 
  21. ^ Asher RJ, Meng J, Wible JR, McKenna MC, Rougier GW, Dashzeveg D, Novacek MJ (2005). „Stem Lagomorpha and the antiquity of Glires”. Science. 307 (5712): 1091—1094. Bibcode:2005Sci...307.1091A. PMID 15718468. S2CID 42090505. doi:10.1126/science.1107808. 
  22. ^ Rose KD, DeLeon VB, Missiaen P, Rana RS, Sahni A, Singh L, Smith T (2008). „Early Eocene lagomorph (Mammalia) from Western India and the early diversification of Lagomorpha”. Proc Biol Sci. 275 (1639): 1203—1208. PMC 2602686  . PMID 18285282. doi:10.1098/rspb.2007.1661. 
  23. ^ National Geographic News (21. 3. 2008). „Easter Surprise: World's Oldest Rabbit Bones Found”. National Geographic Society. Архивирано из оригинала 18. 2. 2014. г. Приступљено 2. 8. 2013. 
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Прекамбријски_зечеви&oldid=26981673”